ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K97 / 389
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Šandor Hartig (mađ. Hartig Sándor, Veliki Bečkerek, 13. decembar 1925 — Zrenjanin, 29. oktobar 2002)[1] pisac, reditelj, scenograf kostimograf, kreator lutaka i lutkar, animator, pedagog, rukovodilac, skulptor. Zaslužan je, između ostalog, što je Zrenjanin, jednu deceniju posle Drugog svetskog rata dobio dostojno mesto na lutkarskoj pozorišnoj karti brozovske Jugoslavije. On je bio idejni tvorac, utemeljivač i prvi pionir zrenjaninskog lutkarstva. Osim što je ustanovio Lutkarsko pozorište u Zrenjaninu, napisao je čitav niz sjajnih predstava, režirao, izrađivao lutke i scenografiju, glumio u njima, a učinio je i nešto najdragocenije: stvorio je generaciju umetnika-lutkara od kojih neki i danas rade.[2] Temelji celokupnog životnog opusa Šandora Hartiga u lutkarskom pozorištu, počivaju na: organizovanju institucionalnog rada, izgradnji glumačkog ansambla, scenskom stvaranju i prosuđivanju lutkarske umetnosti.


Šandor Hartig je rođen kao osmo od jedanaestoro dece Alberta i Ane Hartig. Otac mu je bio učitelj, još bolji otac i izuzetan muzičar - orguljaš. Ana, majka, domaćica, bila je Šandoru potpora i ikona u svakom kasnijem stvaranju.[4] Sa 16. godina 1941. g. odlazi u Novi Sad radi polaska u Učiteljsku školu, koju nakon rata, 1945. godine, završava u Senti. Naredne godine, 1946, počinje da radi kao učitelj u Đali, da bi tokom naredne decenije, do 1956, radio kao direktor i učitelj u tri zrenjaninske škole. Radeći u prosveti, pronašao je svoju životnu ljubav - svet bajki, otkrio je kako deca stvaraju svoj svet mašte i fantazije.[4] Od 1956. do 1974. godine posvećuje se svim segmentima rada u Zrenjaninskom pozorištu lutaka, od direktora do lutkara, scenografa, izvođača. U Novosadskom pozorištu - Újvidéki Színház radi od 1974-1978. godine kao operativni direktor. Nakon odlaska u penziju, vraća se u Zrenjanin.

Pozorište
Na ličnu inicijativu Šandora Hartiga, Narodni odbor Zrenjanina je 3. februara 1956. godine doneo odluku o osnivanju Marionetskog pozorišta, a Šandor Hartig je postavljen na mesto upravnika. Po njegovim rečima, tada je počela borba za opstanak i kvalitet rada.[4] Od učitelja je postao reditelj, kreator lutaka, scenograf i glumac-lutkar. Tokom rada u pozorištu je kreirao preko hiljadu lutaka, a saradnik u izradi kostima je uvek bila njegova supruga Gizela Hartig. Režirao je preko 80 lutkarskih pozorišnih predstava na srpskom, mađarskom, rumunskom i slovačkom jeziku. Igrao je u više od 2 000 lutkarskih i televizijskih predstava. Na njegov predlog, Novosadska televizija prvi put u program za decu uključuje lutkarske predstave. Naziv prve televizijske serije ovog tipa je bio Dugouško i Lažljivko (Füli és Csali). Druga se zvala: Porodica miševa. Sa Novosadskom televizijom je kao spoljni saradnik, zajedno sa lutkarima iz Zrenjanina, sarađivao deset godina.[4]

Obgrljene profesije

Dugouško u TV emisiji `Dugouško i Lažljivko` (Füli és Csali), rad Šandora Hartiga, 1976. Fotografija je deo legata Šandora Hartiga Pozorišnom muzeju Vojvodine.
Paralelno sa navedenim poslovima, Šandor Hartig je radio i mnoge druge. Takođe, u njegovoj organizaciji ili sa pozicije na kojoj se nalazio, ponikli su, razvili se i ostvarili razni drugi projekti:

Bio je direktor Amaterskog pozorišta `Madač` u Zrenjaninu i tu je funkciju obavljao deset godina volonterski, bez nadoknade;
1959. Pozorište lutaka u Zrenjaninu organizuje lutkarsku manifestaciju koja je sledeće godine prerasla u Majske igre u Bečeju;
1962. u organizaciji Zrenjaninskog pozorišta lutaka, održan je Prvi susret pozorišta lutaka u Srbiji;
Bio je idejni tvorac i reditelj uspešnih dečijih karnevala, sa više hiljada lutaka koje su sama deca izradila;
Osposobio je mladu trupu glumaca-lutkara koji su posvetili život tom pozivu i postali velikani u svom poslu;
U Šapcu je, još kao mladi lutkar, 1965. godine, držao prvi Republički seminar za Prosvetne radnike Srbije, nakon kojeg su počele da rade školske lutkarske sekcije širom Srbije;
U Pedagoškom zavodu u Zrenjaninu je takođe držao seminar za učitelje Banata sa temom: Kako pretvoriti čas crtanja u likovno obrazovanje;
Bavio se vajarstvom i za sobom je ostavio nemali opus. Dva puta je izlagao svoje radove. U Subotici je 1999. godine imao samostalnu izložbu lutaka, skulptura i scenografije, a u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, 2000. godine je priređena izložba njegovih lutaka i skulptura.

Ovako se vode lutke - Šandor i Gizela Hartig Fotografija je deo legata Šandora Hartiga Pozorišnom muzeju Vojvodine.
U Kikindi, gde je radio 6 godina, osnovao je amatersku lutkarsku družinu koja je višestruko nagrađivana na Majskim igrama u Bečeju.
Vodio je lutkarsku sekciju pri Dečjem odeljenju Gradske biblioteke u Zrenjaninu.
Obučavao je zrenjaninske vaspitačice kako da kreiraju lutke, kako da režiraju predstave sa lutkama u zabavištu. Zabavište `Zmaj Jova` dva puta je nagrađivano za najbolju predstavu na LUTKEF-u, 1998 u Subotici i 2000. u Beogradu;
Sa Pozorištem lutaka učestvovao je nekoliko puta na Međunarodnom festivalu lutkara u Bekeščabi (Mađarska);
Usavršavao se u pozorištima sa dugom lutkarskom tradicijom: u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu i Budimpešti;
Van pozorišta, radio je i kao odbornik u Skupštini Opštine Zrenjanin, bio je član Pokrajinskog fonda za kulturu, Predsednik Izvršnog odbora Opštinske zajednice kulture u Zrenjaninu, predsednik Skupštine Samoupravne interesne zajednice kulture u Novom Sadu itd.[4]
Nagrade
Šandor Hartig je višestruko nagrađivan za svoj rad, doprinose i zalaganja.

Šandor Hartig, Rad na bisti Todora Manojlovića, 1981.jpg
Neke od najvažnijih nagrada su:

Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom;
Plaketa i povelja Saveta za staranje i brigu o deci Srbije „Za radza decu i sa decom”;
Oktobarska nagrada Grada Zrenjanina;
„Zlatna ruža” Književne zajednice u Zrenjaninu za višedecenijsku posvećenost vrhumskom lutkarstvu;
Nagrada za životno delo „Mali princ” u oblasti umetničkog stvaralaštva za decu koju dodeljuje Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici;
Posthumno, Šandoru Hartigu je dodeljena i Povelja za poseban doprinos razvoja lutkarstva na 35. susretu profesionalnih pozorišta lutaka, održanom u Zrenjaninu 2002. godine, sa napomenom da je taj festival i osnovan po njegovoj ideji.
Svedočenja savremenika i saradnika

Šandor Hartig nastupa na proslavi: 65 godina Pozorišta mladih u Novom Sadu. Fotografija je deo legata i muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.
„...U susretu sa Šanjikom, svako je dete pravilo iskorak napred - prema njemu; nisam ni jedno video da ustukne, ili zastane. Taj magnetizam pripisujem njegovoj peadgogiji, koja nije bila knjiška, nego možda onaj božji dar koji se dobija u mnogočlanim porodicama...” - Vojislav Zorić

„... bio je svestrani stvaralac sa bogatom maštom, uveren da lutkarsko pozorište služi za obogaćivanje dečjeg sveta. Njegova blagost, taktičnost, sistematičnost, celo njegovo biće održavalo je spokoj i mirnoću, a istovremenu neku zamišljenost i pogled u daljinu. Bio je dobar čovek...” - Živomir Joković

„...Bio je i ostao vodeći majstor u izradi marionetskih lutaka. On ih je vajao, sastavljao, montirao i u njegovim veštim animatorskim rukama je prohodala svaka marioneta u pozorištu.

Sećam se njegove lutke, psa Cezara. Kretao se kao da je živ. Fascinirao me je svaki pokret, svaki trzaj tog četvoronožnog psića. Gledala sam u vešte prste čika Šanjija, kako prepliće, podiže, spušta konce. Nekada mi se učinilo da taj čovek ima stotinu ruku...” - Irena Tot

„...Njegovo lutkarstvo je bilo prepuno veselosti i životne razdraganosti. Ovaj učitelj, pedagog po obrazovanju i društveni radnik u oblasti kulture za decu, isticao je da se životu na lutkarskoj sceni najviše naučio upravo od dece... ” - Slobodan Marković

„...Pamte se njegove virtuozne lutke, bilo da su javajke, ginjoli, marionete. Hartigove lutke su uvek žive. One su kreirane da bi igrale čarobni i neponovljivi svet pozorišta lutaka. Njegovi likovi su likovi iz bajki, ali i likovi iz sveta detinjstva. Ono što mogu Hartigove lutke - to živi glumci ne mogu...” - Radoslav Lazić