ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Autor: Domaći
Oblast: fitopatologija, citopatologija
Jezik: Srpski

Autor - osoba Šutić, Dragoljub, 1919-
Naslov Anatomija i fiziologija bolesnih biljaka / Dragoljub Šutić
Vrsta građe naučna monografija
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1987 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 434 str., [72] str. s tablama : autorova slika ; 20 cm
Zbirka Poljoprivredna literatura
Napomene Biografija: str. 425-426
Bibliografija: str. 381-394
Registri.
Predmetne odrednice Fitopatologija
Biljke – Citopatologija

PREDGOVOR
Poslednjih godina postignuta su mnoga saznanja o promenama koje se javljaju u građi, organizaciji i funkciji bolesnih biljaka. Ta saznanja su naročito obogaćena novim otkrićima o ultrastrukturnoj građi i mehanizmima biohemijske aktivnosti biljnih ćelija i tkiva. O rezultatima tih otkrića predavao sam 20 godina u okviru predmeta patohistologija i patofiziologija biljaka studentima Odseka za zaštitu bilja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
U svom naučnom i nastavnom radu došao sam do zaključka da je potrebno, a i moguće, da se napiše knjiga ANATOMI¬JA I FIZIOLOGIJA BOLESNIH BILJAKA, koja sa takvim naslovom nije do sada objavljena u Jugoslaviji i, koliko mi je poznato, ni u drugim zemljama. I stoga sam prihvatio težak i odgovoran zadatak da takvu knjigu napišem i prikažem stručnoj i naučnoj javnosti.
Osnovni cilj u pripremi sadržaja knjige bio je da se bolesna biljka proučava i upozna kao bolesnik (pacijent) sa svim promenama u građi i funkciji, što ima opšti (biološki) i primenjeni (dijagnostički i terapijski) značaj. Po sadržaju i cilju ova naučna oblast bi se bitno razlikovala od opšte fitopatologije, nauke o razvoju biljnih bolesti, i posebne fitopatologije, koja se bavi proučavanjem pojedinačnih biljnih bolesti. Anatomiji i fiziologiji bolesnih biljaka bi tako, pored drugih fitopatoloških i botaničkih naučnih disciplina, pripadalo jedno od osnovnih mesta u terapijskom i primenjenom radu u oblasti fitomedicine.
Da bih postavljeni zadatak ispunio, u osnovnom sadržaju knjige obradio sam patocitološke, patohistološke i patofiziološke promene. Patoorganološke (morfološke) promene su, takođe, ukratko prikazane kao spoljni izraz unutrašnjih, anatomskih promena bolesnih biljaka.
U sastavljanju koncepta knjige rukovodila me ideja da prikažem međusobnu povezanost i uslovljenost svih promena i, posebno, promena u građi i funkciji ćelija, tkiva i celih biljaka. Ovaj koncept je ostvaren na taj način što su svi poremećaji, po odgovarajućim odlikama, izdvojeni u nekoliko osnovnih tipova koji su, koliko je god to bilo moguće, dosledno razmatrani u osnovnim poglavljima knjige.
Na osnovu dosadašnjih rezultata i iskustava nastojao sam da u knjigu unesem i svoja razmišljanja, pojmove i definicije, da bih na taj način, makar u skromnom obimu, doprineo razvoju rada u oblasti anatomije i fiziologije bolesnih biljaka. Pisanje knjige kao prvog izdanja ove vrste, obavezalo me je da pronalazim i primenjujem mnoge stručne nazive na našem jeziku, što je odgovoran i složen zadatak.
U izradi knjige pružilo mi je podršku više jugoslovenskih stručnjaka i naučnika koji su o njenom sadržaju izražavali povoljne ocene i mišljenja. Slobodan sam da neka od tih mišljenja posebno i navedem:
„Knjiga ovakvog sadržaja, kakve do sada u našoj zemlji nije bilo, popunila bi jednu veliku prazninu i pružila bi neprocenjive koristi, pre svega, biljnoj patologiji, a zatim i mnogim drugim biološkim disciplinama, naročito onim koje se bave strukturnim, funkcionalnim i biohemijskim osobenostima biljaka. Stoga, štampanje ove knjige ima puno opravdanje, a njena pojava, uveren sam, naišla bi na izvanredan prijem, ne samo u fitopatološkim krugovima već i kod poljoprivrednih, šumarskih i šire bioloških stručnjaka. Stoga svesrdno preporučujem publikovanje rukopisa prof, dra Dragoljuba Šutića – Anatomija i fiziologija bolesnih biljaka (prof. dr Momčilo Kojić).
„Anatomija i fiziologija bolesnih biljaka po svom sadržaju i problematici uopšte predstavlja vrlo kompleksno i ogromno područje. To se može videti pregledom svetske periodike i bibliografije u ovoj oblasti istraživanja. S druge strane, broj celinskih udžbenika ili knjiga uopšte u ovoj oblasti je relativno mah, a u nas posebno skroman, te je potreba za jednim ovakvim delom više nego urgentna. Ovo tim pre što su se ’normalna’ fitofiziologija i fitoanatomija, kao i fiziologija i biohemija parazita, u međuvremenu snažno razvile i udžbenički su prisutne u javnosti. Znajući to sve dobro, dr D. Šutić, na osnovu svog velikog i vremenski dugog i posebno uspešnog naučnog i stručnog iskustva, sa svojim originalnim pristupom strukturi materije, hrabro prezentirao knjigu – studiju kojom se značajno popunjava jedna praznina edukativnog i stručno-naučnog sadržaja u oblasti zaštite bilja i šire. Pisac je svestrano konsultovao svetsku ’klasičnu’ i savremenu literaturu u oblasti patoanatomije i patofiziologije biljaka, kao i rezultate istraživanja u nas, i oslanjajući se na srodne naučne discipline, solidno i objektivno doprineo upoznavanju svih odrednica i nijansa odnosa biljka – parazit, uspešno osvetljavajući kritične ’tačke’ tih odnosa, kao i momente za odbranu i zaštitu biljaka na anatomsko-fiziološkoj osnovi. Svojim originalnim tekstom pisac često otkriva nove probleme u domenu ove materije i čini ih dovoljno provokativnim i privlačnim za dalja istraživanja i objašnjenja“ (prof. dr Milomir Džamić).
Knjiga može poslužiti kao nastavno gradivo studentima poljoprivrednih, šumarskih i opštebioloških fakulteta. Po sadržaju i načinu pisanja ona će biti korisna svim biolozima koji se interesu ju za rad u oblasti botanike i fitopatologije. U knjizi su naznačena i otvorena mnoga pitanja za dalja proučavanja u anatomiji i fiziologiji bolesnih biljaka.
Potpuniji sadržaj knjige bilo je teško sastaviti, jer su mnoga i važna pitanja iz anatomije i fiziologije bolesnih biljaka malo proučavana ili nisu uopšte proučavana. Neki podaci iz ove oblasti istraživanja nisu bili ni dostupni, pa je i njihovo razmatranje u sadašnjem izdanju izostavljeno. Međutim, i pored ograničenja u stručnim i naučnim informacijama, ovakvo izdanje je trebalo napisati i izraziti koncept njegovog sadržaja. Tek predstoje mnogi poslovi na istraživanju u oblasti anatomije i fiziologije bolesnih biljaka!
Na kraju želim da zahvalim svim čitaocima, a posebno recenzentima rukopisa profesorima dr Momčilu Kojiću i dr Milomiru Džamiću za vrlo korisne predloge koji su doprineli boljem i potpunijem sadržaju knjige. Izražavam zahvalnost profesoru dr Mariji Šutić za veliku tehničku pomoć u pripremi i sređivanju rukopisa i dipl. ing. Pavlu Radinu za izradu većeg broja priloženih snimaka. Svoju zahvalnost dugujem Zajednici nauke Srbije i mnogim organizacijama i institucijama koje su novčano pomogle izdavanje i objavljivanje ove knjige.
Beograd, maja 1986. godine
D. Šutić

MG56 (L)