Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

z3

Инсајдерска прича најтраженијег човека на свету, Едварда Сноудена.
`Сваки појединац има обавезу према међународној заједници, која надилази његове дужности према држави чији је грађанин. Стога је сваки грађанин дужан да наруши закон своје матичне земље како би спречио злочине против мира и човечности.`
Овај део текста декларације из Нирнберга 1945. године није почетак приче о каквом бескомпромисном тужиоцу за ратне злочине из Другог светског рата; ово је изјава најтраженијег човека на свету, којег је америчко правосуђе оптужило за шпијунажу, својеврсно гесло борца за људска права новог доба.
На његовом радном столу на једном егзотичном хавајском острву стајао је примерак америчког Устава, на чије се одредбе неретко позивао, а на посао је имао обичај да долази у дуксу са пародијом логотипа Америчке агенције за државну безбедност, за коју је радио: уместо кључа у канџама, Сноуденов орао има слушалице на ушима.
Едвард Сноуден, повучен и помало ексцентричан компјутерски геније, како су га описале колеге, био је један од 1.000 систем администратора који су имали приступ свим строго поверљивим фајловима Агенције. У обавештајном жаргону, Сноуден је био `корисник из сенке`, кадар да продре и у најдубље поре унутар аганције, могао је да отвори било који фајл не остављајући никакав електронски траг о томе, да се потпуно непримећено `креће` унутрашњим системом ... Имао је приступ сваком кутку НСА-овог интранета, а како је британски ГЦХQ с пуно поверења делио строго поверљиве податке с НСА-ом, Сноуден је посредством ГЦХQ-овог интранета имао увид и у британске тајне.
У јеку америчког притиска на Швајцарску да омогући увид у пословање својих банака, а током свог службовања у Женеви, Сноуден је присуствовао покушајима оперативаца ЦИА да дискредитују једног угледног локалног банкара, којег су, наводно, касније врбовали; гледао је како после 11. септембра уз благослов Бушове администрације `службе` уводе масован надзор милиона Американаца; гледао је и како угледни службеници обавештајних служби нижу лажи о својим активностима пред Конгресом – следствено томе и пред америчким народом – и кад је схватио да Конгрес, нарочито `Осмочлана банда`, (како је Сноуден назвао групу унутар Конгреса упознату с најосетљивијим америчким обавештајним операцијама) не реагује примерено на изнесене лажи, одлучио је да нешто предузме.
Чињеница да је неко као што је Џејмс Клапер, директор државних обавештајних служби дрско лагао јавност и прошао без икаквих последица, за њега је била доказ да је демократија у његовој земљи озбиљно уздрмана.
`Систем не функционише`, рекао је једном приликом, а `неправилности мораш да пријавиш управо онима који су најодговорнији за такво стање.`
Повукавши границу између патриотизма и поданичке послушности, Сноуден је одлучио да буде `пророчки глас` из обавештајне заједнице.
Али како је Сноуден успео да `скине`, према неким тврдњама, више од 15.000 фајлова аустралијских обавештајних служби, око 58.000 фајлова британских обавештајаца и око 1.700.000 америчких строго поверљивих фајлова?
Да ли је то учинио на далеко једноставнији начини но што би се помислило на основу обима и одјека његовог подухвата?
Већини запослених у Америчкој агенцији за државну безбедност забрањено је коришћење УСБ-а на радном месту, али систем администратори су увек могли да нађу неки изговор за кршење те забране и да искористе УСБ као средство за премошћавање сајберпростора између система НСА и регуларног интернета.
Да ли је Сноуден заиста на тај начин проузроковао једну од највећих шпијунских афера модерног доба, како тврди аутор књиге Досије Сноуден, и ако је тако, зашто нико у НСА није дигао узбуну? Сноуден је, како тврди Лук Хардинг, `радио док је НСА дремуцкао шест временских зона даље`.
Коначно, шта је навело Сноудена да се жртвује? У својој књизи Досије Сноуден, награђени новинар Гардијана Лук Хардинг одговара на питања која би требало да забрину сваког грађанина света у ери интернета, откривајући притом низ запрепашћујућих инсајдерских података о раду обавештајних служби и њиховом утицају на живот сваког од нас.
- Заједно можемо да успоставимо равнотежу, да окончамо масован надзор грађана и да подсетимо владу да је, уколико заиста жели да зна како се њени грађани осећају, увек јефтиније да их пита него да их уходи - рекао је Сноуден у свом божићном обраћању британским грађанима. Читајући ову књигу, човек се неизбежно запита какав ће бити следећи Божић Едварда Сноудена, најтраженијег бегунца на свету.