Cena: |
Želi ovaj predmet: | 7 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Mladenovac, Beograd-Mladenovac |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2019
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
NOVO
ИЗДАВАЧ:Only Smiley - НИШ
БРОЈ СТРАНА:190
ПОВЕЗ:МЕКИ
Mилош Обилић - Легенда о змајевитом витезу
Топлица Милан - Српски Робин Худ
Иван Косанчић - Змај од Радана
Кнез Лазар Хребељановић - Од Видовдана до Вечности
Вук Бранковић - Издан од историје, преварен од смрти
Деспот Стефан Лазаревић - Витез Змајевог реда
Марко Мрњавчевић(Краљевић) - Митолошки отпор српског духа
Бановић Страхиња - Милосрдни осветник
Вук Гргуревић Бранковић - Змај Огњени Вук
Време Српских Хајдука
Ђорђе Петровић(Карађорђе) - Црни Ђорђе
Стеван Синђелић - Небеска кубура
Вељко Петровић - Ураган из Крајине
Станоје Стаматовић Главаш - Хајдучки вук
Стојан (Добриловић) Чупић - Змај од Ноћаја
Јован Глигоријевић - Зека Буљубаша
„ Најбољи синови и кћери нашег народа пали су у рату. Било би боље да је обрнуто али то није ни логично ни могуће. То се и може тражити само од најбољих. “
Душко Радовић
Кроз богату историју српског народа, понајвише великана указала се у најтежим тренуцима, у борби за опстанак, нада у боље сутра и слободу.
Вихорна, ратна времена изнедрила су посебне људе, спремне да свој живот жртвују зарад других, зарад општег добра и слободе сопственог народа. Жеља да надолазећим генерацијама осигурају мир и просперитет сврстала их је у ред великана чија имена никада неће бити заборављена, у ред оних који ће вечно живети због дела која су иза себе оставили и због жртава које су за живота поднели.
Од средњег века и времена витезова, мачева и дугих копаља, па до Првог и Другог српског устанка, хајдука и кубура, на нашим просторима рађали су се, живели, борили се и за родну груду умирали неки посебни људи који се у овој књизи окупише на једном месту.
Они су ти који су знали да бој не бије
свijетло оружје, већ бој бије срце у јунака. (Петар Петровић Његош, Горски Вијенац)
Њима није било важно колика је сила која им прети, већ какву светињу бране. (Кнез Лазар, Кнежева вечера)
Они су одлучили да крв оставе на родном прагу, на грумену домовине, место да зној проливају у ропству или по туђинским друмовима.
Зато се данас по њима зову школе и улице, зато паркове красе њима посвећени споменици, и зато су се сви они, потпуно заслужено, нашли и у овој књизи.