ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Najbitniji kriminalistički roman svih vremena.

Spejdov partner je ubijen dok je bio na prismotri. Policija optužuje Spejda za to ubistvo. Lepa crvenokosa žena sa tragičnom pričom ulazi u Spejdov život i nestaje iz njega kad god joj se prohte. Okoreli kriminalci ga ucenjuju tražeći isplatu koju on ne može da obezbedi. A svi žele basnoslovno vrednu zlatnu statuu sokola napravljenu za Svetog rimskog cara Karla V. Ko ga ima? I koju cenu je voljan da plati da bi ga povratio? Spejdovo rešenje komplikovano je koliko i motivi svakog od tragača za sokolom koje je okupio u svojoj hotelskoj sobi, ali istina može biti otrežnjujuća poput ledenog tuša.

Malteški soko je najpoznatiji Hemetov roman iz serijala o Semu Spejdu, detektivu iz San Franciska koji je više noir od junaka iz Elrojevog Poverljivo iz L. A, ali ranjiviji od Čendlerovog Marloua. Hladan i blistav dragulj kriminalističkog žanra – roman koji opčinjava generacije čitalaca.

„Hemetova proza je bistra i potpuno jedinstvena. U čitavoj američkoj književnosti nećete naći tako jasno i vešto definisane likove kao što su njegovi.“
– New York Times

„Dašijel Hemet je majstor detektivskog romana, jeste, ali je ujedno i izuzetno dobar pisac.“
– Boston Globe

„Malteški soko nije samo najbolja detektivska priča koju smo u životu pročitali, on je takođe i izuzetno dobro napisan roman.“,
– Times Literary Supplement



Dašijel[1] (ili Dašil)[2]Hamet (engl. Dashiell Hammett, IPA:/dəˈʃil, ˈdæʃil/ /ˈhæmɪt/[3], rođen kao Samjuel Dašijel Hamet 27. maja 1894. u okrugu Sent Meri u Merilendu, SAD, umro 10. januara 1961. u Njujorku, SAD) je američki književnik, poznat kao autor tvrdokuvanih (engl. hard-boiled) detektivskih romana i pripovedaka. Stvorio je likove privatnih detektiva Sema Spejda u romanu Malteški soko, Nika i Nore Čarls u romanu Mršavko te Kontinental Opa u romanima Krvava žetva i Kletva Dejnovih.

Hamet „sada se smatra jednim od najboljih pisaca misterija svih vremena“.[4] U svojoj posmrtnici u Njujork tajmsu, on je opisan kao „dekan... `tvrdokuvane` škole detektivske fantastike.[5] Tajm je uvrstio Hametov roman Crvena žetva iz 1929. na svoju listu 100 najboljih romana na engleskom jeziku objavljenih između 1923. i 2005. godine.[6] Godine 1990, Udruženje kriminalističkih pisaca odabralo je tri od pet njegovih romana u svoju listu 100 najboljih kriminalističkih romana svih vremena.[7] Pet godina kasnije, četiri od pet njegovih romana ušla su u Top 100 misteriozni romana svih vremena po izboru Američkih pisaca misterija.[8] Njegovi romani i priče takođe su imali značajan uticaj na filmove, uključujući žanrove privatno detektivske/detektivske fikcije, misteriozne trilere i film noar.

Mladost

Zgrada u ulici 891 Post St, San Francisko, gde je Hamet živeo dok je pisao Malteškog sokola: lik Sem Spejd je možda takođe živeo u zgradi.[9][10]
Hamet je rođen u blizini Grejt Milsa na farmi „Hopewell and Aim“ u okrugu Sent Meri, u državi Merilend,,[11] od oca Ričarda Tomasa Hemeta i njegove supruge En Bond Dešijel. Njegova majka pripadala je staroj porodici u Merilendu, čije je ime na francuskom bilo De Šel. Imao je stariju sestru Aroniju i mlađeg brata Ričarda mlađeg.[12] Poznat kao Sem, Hamet je kršten kao katolik,[13] i odrastao je u Filadelfiji i Baltimoru.

Napustio je školu kada je imao 13 godina i radio je nekoliko poslova pre nego što je radio za Nacionalnu detektivsku agenciju Pinkerton. Služio je kao operativac za Pinkertone od 1915. do februara 1922. godine, izuzev perioda tokom koje je služio u Prvom svetskom ratu. Rekao je da je sa Pinkertonima poslat u Bjut, Montana, tokom sindikalnih štrajkova, iako neki istraživači sumnjaju da se to zaista dogodilo.[14] Uloga agencije u razbijanju štrajka na kraju ga je razočarala.[15]

Hamet se prijavio u Armiju Sjedinjenih Država 1918. godine i služio je u Motornoj ambulanti. U to vreme je bio oboleo od španskog gripa, a kasnije je oboleo od tuberkuloze. Većinu svog vremena proveo je u vojsci kao pacijent u bolnici Kušman u Takomi u Vašingtonu, gde je upoznao medicinsku sestru Džozefinu Dolan, sa kojom se oženio 7. jula 1921. u San Francisku.[16]

Brak i porodica
Hamet i Dolan su imali dve ćerke, Meri Džejn (rođena 1921) i Džozefina (rođena 1926).[17] Ubrzo nakon rođenja njihovog drugog deteta, medicinske sestre su obavestile Dolan da, zbog Hametove tuberkuloze, ona i deca ne bi trebalo da žive sa njim. Dolan je iznajmila kuću u San Francisku, gde bi Hamet posećivao vikendom. Brak se ubrzo raspao; međutim, nastavio je da finansijski izdržava svoju ženu i ćerke prihodima koje je ostvario svojim pisanjem.[18]

Karijera
Hamet je prvi put objavljen 1922. godine u časopisu The Smart Set.[19] Poznat po autentičnosti i realizmu svog pisanja, oslanjao se na svoja iskustva kao Pinkertonov operativac.[20] Hamet je većinu svoje detektivske fantastike napisao dok je živeo u San Francisku tokom 1920-ih; ulice i druge lokacije u San Francisku se često pominju u njegovim pričama. Rekao je da „većinu svojih likova uzimam iz stvarnog života.“[21] Njegovi romani su bili među prvima koji su koristili dijalog koji je zvučao autentično za to doba. „Ne verujem čoveku koji kaže kada. Ako mora da pazi da ne pije previše, to je zato što mu se ne može verovati kada to učini.“[22]

Bibliografija
Postoji skoro kompletna bibliografija Ričarda Lejmana.[23] Ovo je ažurirana lista radova opisanih u Dašijel Hamet: Deskriptivna bibliografija.[24] Hametov unos u American Hard Boiled Crime Writers takođe sadrži bibliografiju.