Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Šabac, Šabac |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
57059) AKTUELNA PITANJA SRPSKE FILOLOGIJE časopis Raška broj 34 – 35 , 2000 god.
Raška – časopis za književnost , umetnost, nauku i kulturu ; Izdavač : Centar za kulturu , obrazovanje i informisanje Gradac Raška 2000 , iz sadržaja :
UZ OVAJ BROJ (Miroljub Joković)
Radmilo Marojević: MEĐAŠI ODBRANE JEZIКA SRPSKOGA
Miloš Кovačević: ŠTA JE TO I KUDA IDE SRPSКI JEZIК
Radoje Simić: AКCENATSКI SISTEM SRPSКOG JEZIКA КAO VREDNOSNA VELIČINA
Petar Milosavljević: ZA REDEFINISANJE PROGRAMA MATICE SRPSКE
Miloš Kovačević: SRBISTIKA I STATUS TAKOZVANOG BOSANSKOG JEZIКA
Mihailo Šćepanović: CRNOZBORSKO IME SRPSКOG JEZIКA
Miroljub Joković: SRPSKA FILOLOŠКA BESPUĆA
Andrej Stojanović: NASTANAK NAUČNOG STILA SRPSКOG JEZIКA
Smiljka Stojanović: O ONOME ČEGA NEMA
PISMO O JEDNOM SLOVU ZAKONA (D. Hadži-Tančić i O. Milosavljević)
Prota Mateja Matejić: ZNAČAJ SVETOG SAVE
Milić od Mačve: LAŽNI JEVREJI HAZARI PRED OSVAJANJEM SVETA
Dragan Barlov: ČUĐENJE APOКALIPSI
...
Ovaj broj Raške posvećujemo aktuelnim pitanjima srpske filologije. I ne slučajno. Jer, nikada kao u ovom vremenu Srbi nisu imali potrebu preispitivanja vlastitog udela u nacionalnim zabludama, koje su rezultirale pogubnim posledicama po srpske nacionalne interese. Te posleldice najočiglednije su u sferi srpske filologije. Srpska filologija je tek kod svog utemeljitelja. Vuka Кaradžića, imala i svoj primeren naziv: srbistika. U stopedesetogodišnjem holu srbistike ona je razvodnjavala svoj sadržaj i potpuno se izgubila u serbokroatistici, još više u kroatistici, kojom je sva serbokrotistika bila prožeta. Tako smo umesto razvoja srbistike doživeli njeno utapanje u serbokroatistiku, ili suštinski rečeno: kroatistiku. Tek je kraj XX veka obznanio srpske zablude u pogledu vođenja nacionalno probitačne jezičke politike u oblasti srpske filologije. Devedesete godine su, naime, belodano pred Srbe postavile pitanje šta je to srpski jezik i srpska filologija uopšte. Navikli na ne postojanje vlastite jezičke politike, glavni protagonisti jezičke politike kod Srba gotovo da su pristali i na pripremljenu završnu fazu negiranja prave srbistike. Sve je, naime, bilo pripremljeno da se serbokroatistika, rastroj na kroatistiku, bosnistiku i srbistiku. Drugim rečima, trebalo je na terenu pripremanom sto pedeset godina zadati završni udarac izvornoj Vukovoj, srbisitici i pristati na sve posledice katastrofalno vođene srpske jezičke politike. To znači, trebalo je pristati na nonsensnu tezu da su Srbi jedini evropski narod bez tzv. književnosti srednjeg perioda (renesansa i barok) jer su tu izvorno srpsku književnost provodioci nazovisrpskog filološkog programa dobrovoljno podarili Hrvatima, nudeći im neoboriv argument, kojim oni sada mašu u svetu, da su Srbi od njih preuzeli štokavski književni jezik, jer je dubrovačka književnost prva umetnička književnost pisana štokavskim jezikom vukovskog tipa. I ne samo to, nego je trebalo pristati i na pripremljen teren negiranja izvora srbistike, to jest zaboraviti dobro znani početak. A ta početak bio je samo i jedino srbistika kao nauka o srpskoj filologiji. Preimenovana srbistika u serbokroatstiku uz zaboravljanje tog početka, omogućila bi stvaranje ne samo autonomne i autohtone kroatistike i bosanistike, nego i stvaranje neke nove srbistike bez oslonca u srpskoj Filološkoj tradiciji, to jest srbistiku bez svoje istorije...
očuvano, mek povez, format 15,5 x 22,5 cm , ćirilica, 264 strane, tiraž 300 primeraka