Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

kao novo




Već od početka 20. veka pod nazivom `muzika` nailazi se i na pojave za koje se može sumnjati da joj još uvek pripadaju. Tako je moguće konstatovati da je posle viševekovne faze dodavanja zvučno-medijskih svojstava pojavi zvanoj `muzika`, usledila faza oduzimanja zvučno-medijskih a dodavanja nezvučno-medijskih svojstava pojavi i dalje nazivanoj istim imenom. Takođe, iz objektnog stanja muzike izdvojio se i tok ka mentalizovanom stanju `muzike`. Od jednog trenutka stoga nije više bilo dovoljno zajedničkih obeležja da bi sve što se zvalo muzikom to moglo i biti. Te promene, izražene svim onim predlozima suptrakcije zvučnog, adicije nezvučnog i promovisanja posebnih ontoloških stanja muzike - ideje, zapisa, izvođenja - kao muzike, označavale su upadljiviji nastup arbitriranja njenog štastva. Ali, to arbitriranje povezivanja termina `muzika` sa izvesnim pojmovima i pojavama, što su predložili neki protagonisti avangardi, ne može se sada obustaviti. Posle decenija kompozitorskog i teorijskog bavljenja muzikom i drugim umetnostima - moram najzad i sam znati i osećati šta je za mene muzika. Ako tako kažem - time sam već odredio i kategorijalne načine njenog prepoznavanja.



Koliko sam bio kadar, u ovoj knjizi sam odredio šta je za mene muzika, potpuno svestan nepodesnosti diskursa za njeno potpunije predočavanje. U opseg pojma muzike uvrštena je i elektroakustička muzika. Prirodno, određivanjem sadržaja pojma muzike, toga šta muzika jeste, ispoljilo se i šta ona nije. Između ostalog, ona nije jezik. Muzika ne može biti ni neka nezvučna pojava, ali ni svaka zvučna. Ona se ne svodi samo na ideju, niti samo na zapis. Ma koliko zvučno manifestovanje muzike bio njen najbitniji modalitet postojanja, gde u mnogim slučajevima živo izvođenje znači ispoljavanje muzičkog dela, izvođenje se iz tog modaliteta ne može izdvojiti i samo postati muzika. U načelu, ne postoji nijedan dovoljan razlog zbog kojeg bi sve zvučno i bezvučno trebalo prihvatiti kao muziku, jer te pojave mogu biti i neko drugo duhotvorstvo a da ne budu manje vredne zato što nisu muzika.




Vladan Radovanović (Beograd, 5. septembar 1932 — Beograd, 15. maj 2023) bio je srpski višemedijski umetnik.

Biografija
Diplomirao kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi profesora Milenka Živkovića. Od 1957. do 1971. radi u muzičkoj školi „Stanković” kao profesor teorijskih predmeta. Sa još troje umetnika 1958. osniva grupu Mediala, a 1969. je napušta. Jedan od urednika avangardnog časopisa „Rok”. Učestvovao je u osnivanju Elektronskog studija Radio-Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Inicirao je nastanak neformalne grupe „Yummbel” 1982. Godinu dana kasnije predlaže projekt „SINTUM” i osniva grupu pod istim imenom. S muzikom za traku počinje da eksperimentiše 1961, s elektronskom 1966. i s kompjuterskom 1976. Radio je u eksperimentalnim studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987).

Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u umetnosti pedesetih godina u svetu, istraživao je u sličnim smerovima i različitim medijima (vokovizuel i projekti 1954, polimedij i taktilna umetnost 1957). Centralno mesto u njegovoj umetnosti zauzima „sintezijska umetnost” i u okviru nje vokovizuel. Naporedo sa stvaranjem u umetnosti, piše i teorijske tekstove o muzici i novim tendencijama u umetnosti. Preko 200 studija, kritika, intervjua o muzici i drugim umetnostima objavljeno je (Delo, Flash Art, Gradina, Interface, Kultura, Problemi, Razgledi, Treći program, Vidici, Zvuk...) ili emitovano. Održao je dvanaest samostalnih izložbi i performansa (Beograd, Niš, Novi Sad, Zagreb, Amsterdam, Gent...), a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama vizuelne umetnosti, poezije i mejl-arta u zemlji i inostranstvu. Vokovizuelni radovi su mu uvršteni u svetske antologije, kataloge, ploče i kasete. Kompozicije su mu izvođene na BEMUS-u, Muzičkom bijenalu u Zagrebu, u Zapadnoj Evropi, SAD i tri puta su predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976. i 1988) na festivalima Društva za savremenu muziku (SIMC).

Objavljena dela
Objavio je osam publikacija i jednu mapu (među njima su: „Pustolina”, 1968, „Noćnik”, 1972, „Vokovizuel”, 1987; „Story of `o`”, „Mena”, 1995, „Vladan – sintezijska umetnost”, 2005), sedam partitura („Evolucija”, 1971,„Sonora”, 1974, „Malo večno jezer”, 1984, „Varijacije za TV”, 1985, „Sazvežđa”, 1997), dve autorske ploče („Glas iz zvučnika”, 1975, „Vladan Radovanović”, 1978), dve kasete („Becoming Distinct/Indistinct”, Antwerpen, 1977, „The Eternal Lake”, 1985), dva autorska kompakt-diska („Cosmic Music”, 1995, „Muzika sfera”, 2005).

Nagrade
Dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada:

za muziku (među kojima tri prve nagrade na festivalima Jugoslovenska muzika na radiju 1969, 1972, i 1975, „Oktobarska“ 1971, druga nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979, Petar Konjović za najbolje vokalno-instrumentalno delo 1982, nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984, prva nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998),
dve za literaturu (među njima Nolitovu 1968) i
dve za vizuelne umetnosti (nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992. i prva nagrada za video na One Minute World Festival u Sao Paolu 1997).
Izložbe sa grupom Mediala
1958. Prva izložba Mediale pod nazivom „Medialna istraživanja”, Omladinska galerija, Obilićev venac, Beograd, 31. jun – 9. juli; izlažu: Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić i Vladan Radovanović.
1969. Retrospektivna izložba Mediale, 1953-1966, Galerija ULUS-a, ul. Vuka Karadžića, Beograd, 11 – 26. januar; Izlažu: Olja Ivanjicki, Siniša Vuković, Mišel Kontić, Vladan Radovanović, Miro Glavurtić, Uroš Tošković, Vladimir Veličković, Milić Stanković, Svetozar Samurović, Leonid Šejka, Kosta Bradić, Milovan Vidak, Dado Đurić, Ljuba Popović i Predrag Ristić.
1981. Mediala, retrospektivna izložba, Beograd, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, 18. mart – 5. april; izlažu: Milovan Vidak, Siniša Vuković, Olja Ivanjicki, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Dado Đurić, Miro Glavurtić, Milić od Mačve, Vladan Radovanović i posthumno dela Leonida Šejke.
2004. Izložba „Novi život Mediale u Kotoru”, Kotor, u galeriji „Kod Homena”, 8. avgust - 1. septembar; izlažu: Olja Ivanjicki, Miro Glavurtić, Leonid Šejka, Vladan Radovanović, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Milić od Mačve, Uroš Tošković, Siniša Vuković.
2005. Izložba „Medijala“, galerija NIS „Jugopetrol, Beograd, 11. aprila - 1. maj; izlažu: Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Milić od Mačve, Uroš Tošković, Vladimir Veličković, Ljuba Popović, Kosta Bradić, Vladan Radovanović, Siniša Vuković, Miro Glavurtić, Svetozar Samurovića, Milovan Vidak, Dado Đurić.
Članstvo
Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo.

Povezano
„Mediala — kob dva merila“ (TV)


neoavangarda