ISBN: Ostalo
Oblast: Hemija
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Pivo je jedno od najstarijih[1][2][3] i najčešće konzumiranih[4] alkoholnih pića na svijetu i treće najpopularnije piće poslije vode i čaja.[5] Pivo nastaje vrenjem žitarica, najčešće od ječmenog slada, ali i od pšenice, kukuruza i pirinča. Kroz postupaka varenja, fermentacijom skrobnih šećera u neprevrelom alkoholu nastaje etanol i karbonizacija što daje pivo.[6] Ubraja se u slabija alkoholna pića, sa 3 — 13% alkohola. Jedno od najstarijih pića koje se koristilo još u starom Egiptu.[7][8][9] Danas je veoma zastupljeno u celom svetu.[10]

Kod većine piva ukus dolazi od hmelja, koji daje gorčinu i deluje kao prirodni konzervans. Ponekad se dodaju i druge arome kao što je bilje ili voće. Proces fermentacije uzrokuje prirodni karbonacioni efekat, mada taj ugljen-dioksid obično biva uklonjen tokom obrade, i zamenjuje se prisilnom karbonizacijom.[11] Neki od prvih poznatih spisa čovečanstva odnose se na proizvodnju i distribuciju piva: Hamurabijev zakonik sadrži zakone kojima se reguliše pivo i pivski saloni,[12] i „Himna Ninkasiju“, molitva mesopotamskoj boginji piva, je služila kao molitva i kao metod pamćenja recepta za pivo u kulturi sa malo pismenih ljudi.[13][14]

Pivo se prodaje u bocama i limenkama; ono isto tako može da bude dostupno kao točeno pivo, posebno u kafanama i barovima. Industrija piva je globalni biznis, u kome posluje nekoliko dominantnih multinacionalnih kompanija i hiljade manjih proizvođača u rasponu od mikropivara do regionalnih pivara. Jačina piva je obično oko 4% do 6% alkohola po zapremini, mada može da varira između 0,5% i 20%, pri čemu neke pivare prave vrste sa 40% i više.[15] Pivo je deo nacionalne kulture mnogih naroda i vezuje se za društvene tradicije kao što su pivski festivali, kao i bogata pabska kultura.

Etimologija
Riječ pivo (od glagola piti) prvobitno je označavala sve napitke tj. pića, i tek kasnije je postala naziv alkoholnog pića gotovo na svim slovenskim jezicima. Slovensko pivo je kognat starogrčkom pinon (stgrč. πῖνον).



Prvi pisani tragovi o spravljanju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora.

Tokom 1985. ekipa Nacionalnog škotskog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu, na jednom od Hebridskih ostrva, posudu od terakote iz neolitskog doba s nepoznatim sastojcima. Analizom tog nalaza dobijen je napitak za pivo koje se pravilo od zobi, ječma, meda i paprati.

Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u praistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga i Kelti, Germani, Sloveni i Skiti. Tada se pravilo iz ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi su dodavali i začine: mirođiju i med. Današnji glavni sastojak hmelj počeo je da se koristi tek u 13. veku. Pivopijska središta u starom veku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih područja pivo su posle preuzeli Grci i Rimljani.

Prema starim iskopinama i zapisima arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7.000 godina p. n. e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. I u sumersko-vavilonskom epu o Gilgamešu se pominje pivo.[16] Odavde se prenela proizvodnja piva u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. Egipćani su znali da prave pivo već 2.000 godina p. n. e. Artefakti pronađeni u grobnicama pokazuju da je u starom Egiptu proizvodnja piva bila ne samo dobro razvijena, već i komercijalizovana. Najstarija slika koja prikazuje ljude kako piju pivo potiče baš iz Egipta, 3.400 godina p. n. e.[16] Grci su, primajući civilizaciju od Egipćana, naučili i veštinu proizvodnje piva, a za njima i Rimljani i onda ostale evropske zemlje. Na evropski kontinent pivo je preneto dolaskom keltskih plemena iz Azije, negde oko 1.000 godina p. n. e. U tim vremenima pivo je pravljeno iz šećera, ali bez hmelja, tako da je dobijen proizvod bio vrlo kiseo. Tada su u pivo dodavane različite trave - pelin, lupin glog, šafran i dr. Primena hmelja predstavlja važno otkriće i čini osnovu savremene tehnologije piva. Hmelj se prvi put počeo koristiti u Novogorodskoj Rusiji. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka, u vreme kad se pivu pri varenju počeo dodavati hmelj. U srednjem veku proizvodnjom piva bavili su se kaluđeri. Kaluđeri su bili prvi koji su pivu pridodali hmelj - iz „medicinskih“ razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno „hrišćanskim lekovitim napitkom“, da bi se uključilo u kaluđersku hranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima. U Vavilonu su postojala mešana piva sa speltom i ječmom, a Vavilonci su takođe prvi namerno koristili nicanje slada. Pivu su dodavani različiti začini, ali hmelj nije korišćen.[17]

Usavršavanje parne mašine vrlo se povoljno odrazilo na razvoj pivarstva, kao i pronalazak mašine za hlađenje. Zahvaljujući najvažnijim naučno-tehničkim dostignućima u 19. veku, stvorene su osnove za pretvaranje usitnjenih preduzeća u velike fabrike piva. Najveći proizvođači su Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, zatim Češka, Belgija i Irska.

Pivo u zakonu
Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita, vrsti kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729—1686. p. n. e) kaže: „Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“. U zakonu još stoji: „Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali.“

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dve do tri litre.

Predanje
Postoji priča koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru.[16]

Teorije
Prema mišljenju nekih naučnika, pivo je uticalo na prekid nomadskog života ljudi. Otkrićem piva, bilo je potrebno da se gaji žito, što ne bi bilo moguće uz neprekidne seobe. Ovi događaji se vezuju za same početke ljudske vrste.