ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Oblast: Radiologija
Jezik: Ruski
Autor: Strani

KLINICKA RENTGENSKA ANATOMIJA
1975.GOD
600 STR
VRLO DOBRO OCUVANA KNJIGA
Опис: Кс-зрачна метода истраживања омогућава, без нарушавања интегритета ткива и природних односа, проучавање структуре, топографије и функције већине органа и система људског тела.
Структура и функција су међусобно зависни и тесно повезани, тако да је рентгенски метод истраживања веза између анатомије и физиологије, претварајући их у клиничку анатомију и физиологију.
Свака рентгенска студија спроведена у динамици, у зависности од задатака и метода, дозвољава процену и структуре и виталне активности тог или оног органа. То је довело до чињенице да у овом тренутку, без раног прегледа, није започета рана дијагноза и, сљедно, успешан третман за низ терапијских, хируршких и педијатријских болести.
Међутим, могућности проучавања структуре и функције различитих органа ограничене су методом рентгенског зрачења. Пошто рентгенски преглед у условима природног контраста не дозвољава да се добије идеја о неким морфолошким и функционалним карактеристикама организма, проучавање више органа и система је могуће само у условима вештачког контраста. Потреба да се узму у обзир специфичности планарне слике просторних предмета и карактеристике контраста у анализи рентгенских слика захтевају познавање радиолога клиничке анатомије рендгенских зрака. Други, који су основа клиничке рентгенске дијагностике, неопходни су за разлику између различитих варијанти норме од промена узрокованих патолошким процесима.
Успехи у области рентгенских апарата, увођење нових метода вештачког контраста, употреба фармаколошких препарата за проучавање функције проширују границе рентгенске методе истраживања и захтевају ажурирање наших идеја о клиничкој рентгенској анатомији.
Рендгенска анатомија је развијена захваљујући напорима великог броја радиолога који су га проучавали, према речима ДГ Рокхлина, `жив и жив`. Један од првих сумарних радова на рендгенској анатомији је монографија А. Кохлера `Грензен дес Нормален унд Анфанге дес Патхологисцхен им Ронтгенбилде` (1931), која је више пута штампана на немачком језику. Д. Нагиова каснија монографија `Кс-зрака Анатомија` (1961), преведена на руски језик и објављена на немачком језику Н. Фритз, монографија В. Кохлера `Ронтгендиагностисцхе Пракис ин Вербиндунг мит дер Ронтгенанатомие` (1968), углавном су методолошки водичи Рентгенски преглед; у њој се узимају у обзир питања анатомије рендгенског апарата без узимања у обзир индивидуалних и старосних карактеристика.
Основни радови на рендгенској анатомији остеоартикуларног апарата објавили су ДГ Рокхлин, В. С. Маикова-Строганова (1952, 1955, 1957), В. А. Диацхенко (1954), и на анатомији рендгенског рендгенског плућа - Ф. Ковацс, 3. Зхебецк (1958).
Неки проблеми рендгенске анатомије појединих органа и система се огледају у бројним радовима на рендгенској дијагностици патолошких процеса.
С обзиром на то да се у последњих неколико година у литератури акумулирао нови број анатомских података Кс-зрака, анатомска номенклатура се променила, појавиле се нове рентгенске технике контрастне студије, постало је неопходно створити рад синтезе на анатомији рендгенских зрака различитих органа и система.
Аутори овог водича покушали су представити рендгенску интерпретацију нормалних варијанти узимајући у обзир карактеристике организма који се односе на узраст, као и да представе карактеристичне особине неких појединачних структурних варијанти које треба разликовати са патолошким условима.
У књизи `Клиничка рентгенска анатомија` значајно место се даје презентацији примењених информација о нормални и топографској анатомији, као ио физиологији органа и система, без којих није могуће истакнути проблеме клиничке рентгенске анатомије. Методе рентгенског прегледа и скалоголошке правилности слике дају се у одељцима само у оној мјери у којој је то потребно за истицање њиховог значаја за проучавање структуре и функције органа и система људског тијела.
Приручник `Клиничка рентгенска анатомија` ометава анатомске податке рентгенских зрака детектованих коришћењем специјалних рентгенских техника које су постале независне одсеке рендгенске дијагностике (флуорографија, томографија, ангиографија и лимфографија, пнеумоенцепхалограпхи и вентрицулограпхи, миелограпхи, итд.).
Књига `Клиничка рентгенска анатомија` је колективни рад особља Одељења за радиологију Кијевског државног института за напредне медицинске студије, заснован на искуству дугогодишњих сопствених истраживања, као и на најновијим литературним подацима. Аутори су користили међународну анатомску номенклатуру и одговарајућу листу анатомских појмова на руском језику, које је саставио Д. А. Зхданов, Иу Н. Н. Ко-паев (1970)
Клиническая рентгеноанатомия - Коваль Г.Ю. - Практическое руководство
Описание: Рентгенологический метод исследования позволяет, не нарушая целости тканей и естественных соотношений, изучать строение, топографию и функцию большинства органов и систем человеческого организма.
Структура и функция взаимообусловлены и находятся в тесной взаимосвязи, поэтому рентгенологический метод исследования является связующим звеном между анатомией и физиологией, превращая их тем самым в клиническую анатомию и физиологию.
Каждое рентгенологическое исследование, проведенное в динамике, в зависимости от задач и методики позволяет судить как о структуре, так и о жизнедеятельности того или другого органа. Это привело к тому, что в настоящее время без рентгенологического исследования не мыслится ранняя диагностика, а следовательно, и успешное лечение при ряде заболеваний терапевтического, хирургического и педиатрического профиля.
Вместе с тем возможности изучения строения и функции различных органов ограничены рамками рентгенологического метода. Так как рентгенологическое исследование в условиях естественной контрастности не позволяет получить представление о некоторых морфологических и функциональных особенностях организма, то изучение ряда органов и систем возможно только в условиях искусственного контрастирования. Необходимость учета своеобразия плоскостного изображения пространственных объектов и особенностей контрастирования при анализе рентгеновского изображения требуют от рентгенолога знаний клинической рентге-ноанатомии. Последние, являясь основой клинической рентгенодиагностики, нужны для разграничения многообразных вариантов нормы от изменений, обусловленных патологическими процессами.
Успехи в области рентгеноаппаратостроения, введение новых методик искусственного контрастирования, применение фармакологических препаратов для изучения функции расширяют границы рентгенологического метода исследования и требуют обновления наших представлений по клинической рентгеноанатомии.
Рентгеноанатомия разработана благодаря усилиям многочисленной плеяды рентгенологов, изучавших ее, по словам Д. Г. Рохлина — «на живом и для живого». Одной из первых обобщающих работ по рентгеноанатомии является монография A. Kohler «Grenzen des Normalen und Anfange des Pathologischen im Rontgenbilde» (1931), многократно переиздаваемая на немецком языке. Более поздняя монография Д. Надь «Рентгеноанатомия» (1961), переведенная на русский язык и вышедшая на немецком языке монография Н. Fritz, V. Kohler «Rontgendiagnostische Praxis in Verbindung mit der Rontgenanatomie» (1968), представляют собой в основном методические пособия по проведению рентгенологического исследования; вопросы рентгеноанатомии в них рассматриваются без учета индивидуальных и возрастных особенностей.
Фундаментальные работы по рентгеноанатомии костно-суставного аппарата опубликованы Д. Г. Рохлиным, В. С. Майковой-Строгановой (1952, 1955, 1957), В. А. Дьяченко (1954), а по рентгеноанатомии легких — Ф. Ковач, 3. Жебек (1958).
Некоторые вопросы рентгеноанатомии отдельных органов и систем попутно отражены в многочисленных работах, посвященных рентгенодиагностике патологических процессов.
Учитывая, что за последние годы в литературе накопился ряд новых рентгеноанатомических сведений, изменилась анатомическая номенклатура, появились новые рентгенологические методики контрастного исследования, возникла необходимость в создании обобщающей работы по рентгеноанатомии различных органов и систем.
Авторы настоящего руководства стремились изложить рентгенологическую интерпретацию вариантов нормы с учетом возрастных особенностей организма, а также представить отличительные черты некоторых индивидуальных вариантов строения, которые необходимо дифференцировать с патологическими состояниями.
В книге «Клиническая рентгеноанатомия» значительное место отведено изложению прикладных сведений по нормальной и топографической анатомии, а также по физиологии органов и систем, без которых не представляется возможным осветить вопросы клинической рентгеноанатомии. Методики рентгенологического исследования и скиалогические закономерности изображения приведены по разделам лишь в меру необходимости освещения их значимости для изучения строения и функции органов и систем человеческого организма.
В руководстве «Клиническая рентгеноанатомия» опущены рентгеноанатомические сведения, выявляемые с помощью специальных методик рентгенологического исследования, переросших в самостоятельные разделы рентгенодиагностики (флюорография, томография, ангио- и лимфография, пневмоэнцефалография и вентрикулография, миелография и т. д.).
Книга «Клиническая рентгеноанатомия» является коллективным трудом сотрудников кафедры рентгенологии Киевского государственного института усовершенствования врачей, основанное на опыте многолетних собственных исследований, а также на новейших данных литературы. Авторы пользовались международной анатомической номенклатурой и соответствующим ей списком анатомических терминов на русском языке, составленным Д. А. Ждановым, Ю. Н. Ко-паевым (1970). Для облегчения чтения работы в тексте опущены ссылки на многочисленных авторов, изучавших вопросы рентгеноанатомии.