Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Pripovetka „Jablan“ prvi put je objavljena u časopisu „Bosanska vila“ 1902. godine. Pripoveda se o dečaku Luji, njegovom biku Jablanu, najjačem biku u čitavoj okolini i njihovoj borbi za opstanak.

Pojava Petra Kočića na srpskoj sceni više je najavljivala da će svojim patriotizmom pokrenuti ljude u Bosanskoj Krajini na ustanak, nego da će napraviti značajne promene u srpskoj noveli. U svojoj prozi otkrio nam je jednu novu srpsku zemlju, nezadovoljnu, ogorčenu, osvetničku, vezanu za kosovski ideal i obilićevsku pravdu. Sa svojih nekoliko pripovedaka Kočić je uspeo da nam da novu priču o selu kakva do tada nije postojala.

Do pojave Kočića pripovetka se nije razvila na viši nivo od anegdote. Duševni i duhovni život seljaka bio je vezan za narodne običaje. Kočić nam donosi individualnog seljaka, vezanog za sebe sama, aktivnog seljaka koji je zatočenik ili gospodar svojih strasti. Njegov seljak je protagonist, predstavnik rase. Ranije se više pričalo šta se događa u samom selu, dok nam Kočić donosi priču o tome šta se događa u duši srpskog seljaka.

Petar Kočić je bio građanin i svakako je morao posedovati neizostavan talenat, intuiciju za primitivno i idilično, neku naročitu moć uživljavanja u nešto što je u jednom građaninu atrofirano. Čovek seljak je plod posebnih navika, posebnih uslova života i životnih prilika. Kočić je imao taj talenat da nam predstavi srpskog seljaka toga vremena u punom sjaju. Seljak je čovek različit od svog savremenika građanina kao čovek srednjeg veka nasuprot čoveku današnjeg doba. On je kulturno drugačiji, istorijski drugačiji, mentalno različit. Pripovedač mora seljaka proučiti u izvornoj čistoti i nikako mu ne sme davati strasti, osobine i reči koje on ne izgovara.

U ovom periodu razvoja srpske države selo se stavilo u ravan sa državom i gradom. Selo je iznedrilo gradu parlamentarne besednike, partijske prvake, čak i narodne književnike. Književnici su se fotografisali u šubarama, narodni poslanici odlazili u Parlament u opancima sa tojagom u ruci. Srbija iz poslednjih godina Obrenovića zaista je bila čudna. Zemlja puna bogatstava, a čovek pomalo ubog. Svako je buntovnik, a opet isto tako i nečiji čovek.
Jablan
Prva slika nam donosi Luju koji leži na livadi sve do sumraka i napasa svog bika Jablana. Idilična slika čoveka, seljaka koji leži u travi i napasa stoku. Jablan se nalazi na samo nekoliko koraka od Luje i time nam pisac želi pokazati koliko Lujo vodi računa o svom biku, ne ispušta ga iz vida. Lujo pazi Jablana kao oči u glavi, čak i užinu sa njim deli i ponosi se njime. Sve ostale govedare i bikove Lujo prezire jer niko nije bolji od njegovog Jablana. Lujo se pored Jablana oseća zaštićeno. Jablanova jačina uliva mu sigurnost i smeo bi se naći i na groblju ako je Jabo sa njim. Vidimo i da mu tepa, pazi ga kao dete.
Grob slatke duše
Mrguda
Kod Markanova točka
Jelike i omorike
Jure Piligrap
U magli
Kroz maglu
Kroz svetlost
Zmijanje
Vukov gaj