ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010.
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Službeni glasnik, 2010.
Tvrd povez, udžbenički format, 265 strana.

Odlično očuvana knjiga, sem što ima tragove korektora van teksta (gde su verovatno bili pečati).

Knjiga se bavi poimanjem ikona sa pravoslavne tačke gledišta, njihovim značajem i simbolikom, ikonopoštovanjem i tajnama čudotvorne moći svetih ikona.

Позивајући се на Свето писмо као на исконску и исходишну тачку свог разматрања, у складу са освештаним концептом библијске нумеричке симболике, он феномену и значају иконе прилази из седам углова, у седам поглавља овог вредног рада.

У првом излаже изворе теологије иконе и даје преглед њеног поимања из православне перспективе; у другом се суочава са богословским и уметничким проблемом могућности иконичког изображавања Исуса Христа, Пресвете Богородице, анђела и светитеља; у трећем залази у богословску димензију у њеном исконском смислу, обрађујући тријадолошке аспекте дијалога иконобораца и иконопоштовалаца; у четвртом нас суочава са тајном чудотворне моћи светих икона; пети посвећује продубљивању богословске интерпретације светих икона и класичној иконофилској апологији иконопоштовања; у шестом уводи антрополошку димензију тумачења светих икона, осврћући се и на њихов педагошки, дидактички и анагошко-сотириолошки значај; да би у седмом делу проговорио о иконама као „живим спонама“ човека и Бога, крунишући свој рад широм визијом вредности, будућности и светости хришћанске културе.

Позивајући се на Свето писмо као на исконску и исходишну тачку свог разматрања, у складу са освештаним концептом библијске нумеричке симболике, он феномену и значају иконе прилази из седам углова, у седам поглавља овог вредног рада.

У првом излаже изворе теологије иконе и даје преглед њеног поимања из православне перспективе; у другом се суочава са богословским и уметничким проблемом могућности иконичког изображавања Исуса Христа, Пресвете Богородице, анђела и светитеља; у трећем залази у богословску димензију у њеном исконском смислу, обрађујући тријадолошке аспекте дијалога иконобораца и иконопоштовалаца; у четвртом нас суочава са тајном чудотворне моћи светих икона; пети посвећује продубљивању богословске интерпретације светих икона и класичној иконофилској апологији иконопоштовања; у шестом уводи антрополошку димензију тумачења светих икона, осврћући се и на њихов педагошки, дидактички и анагошко-сотириолошки значај; да би у седмом делу проговорио о иконама као „живим спонама“ човека и Бога, крунишући свој рад широм визијом вредности, будућности и светости хришћанске културе.