ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: srpskohrvatski
Autor: Strani

Autor: Knut Faldbakken
Izdavač: `Liber`, Zagreb
Broj strana: 289 + 269
Pismo: Latinica
Povez: Tvrd
Format: 21 cm

Kritika `Nerodnih godina` kao savremenog norveškog antiupijskog romana:

Kada bih poredio ovo delo spomenuo bih Orvelovu `1984.`, Zamjatinov `Mi`, Goldingov `Gospodar muva`, Kristoferov `Smrti trave` pa čak i Kafkin `Proces`, ali... nije to to. Doduše, elemenata iz navedenih dela ima (mučna atmosfera, apsurdnost birokratije, borba za opstanak, degradacija društva), no ti elementi nam daju samo magloviti obris Faldbakenovog sveta i likova.
Svet u koji nas uvlači ovaj skandinavski pisac jeste jedna od mogućih bliskih budućnosti što bi eventualno ovaj roman moglo približiti kategoriji SF-a, ali `Nerodne godine` su SF kao što su i `Gulliverova putovanja` bajka. Pretpostavljena situacija - gradovi su prenaseljeni, prirodni resursi iskorišćeni do krajnjih granica, hrane nestaje, ljudi su u potpunosti otuđeni od prirode (gradski autobusi skoro ni ne voze u rubne delove grada), pitke vode nestaje (u trgovinama! ko još pije vodu iz vodovodne mreže!?), klima je poremećena, zemlja je jalova, mora i reke beživotni - zvuči lako ostvarivom.

Roman započinje kada Alan Ung, mladi arhitekta, ostaje bez posla i sa svojom mladom ženom i petogodišnjim detetom seli na Deponiju. Ispočetka su tamo sami, ali uskoro upoznaju grotesknu galeriju likova koji se doseljavaju ili već žive na Deponiji.

Ono što me je najviše očaralo u knjizi jeste detaljna psihoanaliza likova i prikaz degradacije ličnosti (npr. Džonatan Bin) u nesvakidašnjim/ekstremnim uvjetima. Skandinavski pisci još od Ibsena `briju na psihu` pa nije ni čudo što i Faldbaken ide tim stopama. I ide dobro. Taj segment mi je i najbolji u knjizi.

Stilski `Nerodne godine` nisu ujednačene. Vidi se razlika u između dve knjige. U `Zapadnoj zemlji` mi se čini kao da piscu nije bilo bitno stilski doterati rečenicu (česta ponavljanja određenih prideva) koliko prikazati atmosferu i iscrtati čim verodostojnije likove, dok se u `Sweetwateru` vidi (ili sam se ja već bio toliko naviknuo na njegov stil...) napredak. Osim toga, razgovori su mi upočetku delovali nelogičnim, ali to sam pripisao `onim čudnim skandinavcima`, što se na kraju i ispostavilo istinitim (prvih 20-ak stranica upoznajemo prvenstveno Alana koji jeste `malo čudan`, barem što se komunikacije tiče). Radnja teče sporo s čestim digresijama o životu u Sweetwateru prije odlaska na Deponiju i bogatim opisima, ali kada se dogodi `akcija` ritam se ubrza kao u holivudskim blokbasterima.

Bitna komponenta Faldbakenovih romana (kao što sam kasnije saznao iz pogovora :-)) je erotika, a nje ima i u Nerodnim godinama. Drago mi je što autor ne beži od nje, a zanimljivo mi je da i ona služi psihološkim portretima (zapravo, kada malo bolje razmislim, trebala bi i inače :-)).

Jedino što mi je (recimo to tako) zasmetalo je autorovo rešenje krizne situacije i uspostavljanje normalizacije na ruševinama `starog` i početak `novog`. Iako je knjiga pisana u realističnom tonu, za kraj bi se trebalo prebaciti u simbolički kod.

Sve u svemu, ako volite priče o kraju zapadne civilizacije, dobro izgrađene likove i nordijske pisce, ovo je definitivno knjiga vredna čitanja, a ono što je u `Nerodnim godinama` najatraktivnije (prvi je deo napisan pre 30 godina) jeste i današnja aktuelnost tog romana.

Tvrd povez sa zaštitnim koricama. Knjige su vrlo dobro očuvane.