ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao novo. Posveta na predlistu.

Izdavač: Tiski cvet - Novi Sad,
2009. god.
Broširan povez, 30,5 cm.
187 str. Ilustrovano

Na prelasku iz 19. u 20. vek budi se kod Srba, kao i kod svih naroda u Evropi nacionalna i kulturološka svest. Svakako da je iz Srpske Atine Prometejevom svetlošću veliki broj pesnika, slikara i ostalih umetnika obasjavao srpski narod koji je delom još uvek grcao pod turskom vlašću, a među njima se svakako izdvajao Marko Nešić, pesnik, kompozitor, kapelnik i esperantista.

U vojvođanskoj ravnici je Marko Nešić rođen 3. februara 1873. godine i tu ravnicu je osećao na vrlo specifičan način, tako da je veliki broj pesama posvećen Vojvodini, njenim poljima, konjima, đermima. . .

Kao mladog pesnika koji je pisao pesme za decu zapazio ga je i veliki Čika Jova Zmaj, koji ga je pozvao kao saradnika u njegovom časopisu `Neven`.

Marko Nešić je imao širok spektar delovanja u kulturnim i društvenim delovanjima tog vremena, ali ga ipak najviše pamtimo po stilskoj harmonizaciji vojvođanskih narodnih pesama, koje je objavljivao o svom trošku i slao tamburaškim grupama širom zemlje. Sam je svirao tamburu primu i tamburu šargiju, i bio kapelnik u tamburaškim zborovima Bratimstvo, Beli orao, Ekscelzior, Sloga. . . .

Najpoznatije pesme koje je spevao su: Radničko (Neven) kolo; Đuvegije gde ste, da ste? ; Udovica (Bogata sam imam svega), Idem kući, a već zora; Zavičaju mili kraju; Divno miri lipin cvet; Ej vidiš mužu kakvo mi je lice i mnoge druge.

Bio je veliki pobornik radničkih pokreta i kako je preminuo 30. aprila 1938. godine, baš pred sam 1. maj, na njegovoj sahrani na Almaškom groblju u Novom Sadu skupila se impozantna kolona radnika sa velikim brojem venaca kao poslednjim pozdravom drugova iz raznih radničkih organizacija.
Izvor: http: // riznicasrpska. net