pregleda

DEROKO I DRUGI O NJEMU

Cena:
2.190 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: AKS
BEX
City Express
Pošta
CC paket (Pošta)
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (6208)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 10265

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

lepo očuvano kao na slikama


Aleksandar Deroko (Beograd, 4/16. septembar 1894 — Beograd, 30. novembar 1988) bio je srpski arhitekta, umetnik, pilot, pisac i akademik.
Aleksandar Deroko

Deroko na poštanskoj marki Srbije, izdate 2019.
Lični podaci
Datum rođenja
16. septembar 1894.
Mesto rođenja
Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti
30. novembar 1988. (94 god.)
Mesto smrti
Beograd, SFR Jugoslavija
Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni.[1] Autor je mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor Beogradskog univerziteta, a član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine.
Biografija
uredi
Potiče iz italijanske porodice Deroko, koja je živela u Veneciji. Pradeda Marko Deroko naselio se u Dubrovniku. A deda Jovan se preselio iz Dubrovnika u Beograd, gde je radio kao nastavnik `načertanija` u Kutlikovoj Umetničkoj školi.[2] Iz braka sa polu Srpkinjom-polu Nemicom, Katarinom imao je sina Evžena.[3] Aleksandrovi roditelji bili su, otac Evgenije - Evžen Deroko inženjer, visoki činovnik na železnici i majka Angelina (Anđa) rođ. Mihajlović, rodom iz banatskog sela Mokrina. Evžen Deroko bio je pionir srpske filatelije. U Beogradu je Aleksandar maturirao i upisao Tehnički fakultet.[1]
Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1300 kaplara sa činom narednika.[1]
Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu[4]), Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu.[5][1]
Njegov brat od strica je bio četnički kapetan Jovan Deroko, koji je poginuo prilikom opsade Kraljeva 1941. godine.
Opisivan je kao renesansni čovek.[6]
Arhitektura
uredi

Vila u Lackovićevoj
Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. napravio projekat Hrama Svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine.
Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovni profesor na predmetu Savremena arhitektura. Amfiteatar je bio premali da primi sve studente, i uopšte sve zainteresovane[5]. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici.
Na svojim putovanjima u više navrata (1954, 1956. i 1965) boravio je na Svetoj gori, o čijoj je arhitekturi i životu ostavio dragocene podatke[5].
Njemu u čast opština Stari grad je ustanovila bijenalnu nagradu „Aleksandar Deroko” 2021. godine za stvaraoce u arhitekturi i urbanizmu.[7] Podignut mu je spomenik 2022. godine na Topličinom vencu,[8] a 2023. godine spomenik u Smederevu.[9]
Druge oblasti
uredi
Aleksandar Deroko je bio jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba 1911, osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao u takmičenjima koja su 1910-12 organizovali prvi mladi modelari u Srbiji. Ta ljubav prema jedrilicama i vazduhoplovstvu ga je odvela da se kao đak dobrovoljac prijavi u vojsku, gde na Solunskom frontu, kao jedan od 1300 kaplara postaje i jedan od prvih srpskih ratnih pilota.
Aleksandar Deroko se takođe bavio ilustracijom, mahom u vidu crteža privatnih čestitki koje odaju vedru i šaljivu stranu ličnosti jednog od ključnih protagonista naše istorije arhitekture 20. veka. Ilustracije njegovih ličnih “poštanskih karti”, stvorene u periodima kada popušta pedantna i zamorna projektantska aktivnost, prikazuju živu beogradsku atmosferu, druželjubivost, erotičnost, rečju - slobodoumlje novog obrazovanog građanstva. Na razigranim skicuoznim crtežima šaljivo su prikazani i narodni običaji prilikom tradicionalnih svetkovina. Ponegde oni dobijaju notu ekspresivnosti, na granici karikaturalnog, ali uvek prepoznatljivog stila. Njegova naklonost ka nacionalnom i tradiciji ogleda se kroz diskretno provlačenje ornamenata - zastavica iz rukopisnih knjiga.[10]
Nagrade i priznanja
uredi

Spomenik Aleksandru Deroku
Albanska spomenica, 1915-1918.
Sedmojulska nagrada, 1965.
Orden rada sa crvenom zastavom, 1965.
Orden Republike sa zlatnim vencem, 1978.
Médaille du mérite
Oktobarska nagrada Beograda, 1988.
Dela
uredi

Plan Filozofskog fakulteta u Beogradu, zajedno sa Petrom Anagnostijem

Skica za grobnicu Jovana Dučića, 1960.
Arhitektonska
uredi
Hram svetog Save u Beogradu, sa Bogdanom Nestorovićem[1]
Bogoslovski internat u Beogradu tzv. Bogoslovija, zajedno sa Petrom Anagnostijem
Spomenik kosovskim Junacima na Kosovu polju
Konak u manastiru Žiči
Eparhijski konak u Nišu, zajedno sa Petrom Anagnostijem
Hram Preobraženja Gospodnjeg u Novom Sarajevu
Kapela Vidovdanskih junaka u kojoj je sahranjen Gavrilo Princip
Mnoge crkve
Kuća pukovnika Elezovića u Beogradu
Kuća Nikolajevića sa apotekom
Kuća u Sremskim Karlovcima na adresi Karlovačkih đaka 72
Pisana
uredi
„Narodno neimarstvo“ - I tom 1939, II tom 1940.
Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Beograd: Prosveta.
Deroko, Aleksandar; Radojčić, Svetozar (1950). „Otkopavanje Caričina grada 1947 godine” (PDF). Starinar. 1: 119—142.
Deroko, Aleksandar; Radojčić, Svetozar (1950). „Vizantiske starine u Jablanici i Pustoj Reci” (PDF). Starinar. 1: 175—181.
Deroko, Aleksandar (1953). Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji. Beograd: Naučna knjiga.
Deroko, Aleksandar (1962) [1953]. Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji (2. izd.). Beograd: Naučna knjiga.
Deroko, Aleksandar (1985) [1953]. Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji (PDF) (3. izd.). Beograd: Turistička štampa.
„Rimski spomenici u Đerdapu“ 1959.
Deroko, Aleksandar (1962). Arhitektura starog veka. Beograd: Naučna knjiga.
Deroko, Aleksandar (1964). Srednjovekovni gradovi na Dunavu. Beograd: Turistička štampa.
Deroko, Aleksandar (1964). Medieval castles on the Danube. Belgrade: Turistička štampa.
„Sveta gora“ 1967.
„Atos“ 1967.
„A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“ 1983.
„Mangupluci oko Kalemegdana“ 1987.

Skuplje knjige možete platiti na rate.

International shipping
Paypal only
(Države Balkana: Uplata može i preko pošte ili Western Union-a)

1 euro = 117.5 din

For international buyers please see instructions below:
To buy an item: Click on the red button KUPI ODMAH
Količina: 1 / Isporuka: Pošta / Plaćanje: Tekući račun
To confirm the purchase click on the orange button: Potvrdi kupovinu (After that we will send our paypal details)
To message us for more information: Click on the blue button POŠALJI PORUKU
To see overview of all our items: Click on Svi predmeti člana

Ako je aktivirana opcija besplatna dostava, ona se odnosi samo na slanje kao preporučena tiskovina ili cc paket na teritoriji Srbije.

Poštarina za knjige je u proseku 133-200 dinara, u slučaju da izaberete opciju plaćanje pre slanja i slanje preko pošte. Postexpress i kurirske službe su skuplje ali imaju opciju plaćanja pouzećem. Ako nije stavljena opcija da je moguće slanje i nekom drugom kurirskom službom pored postexpressa, slobodno kupite knjigu pa nam u poruci napišite koja kurirska služba vam odgovara.

Ukoliko još uvek nemate bar 10 pozitivnih ocena, zbog nekoliko neprijatnih iskustava, molili bi vas da nam uplatite cenu kupljenog predmeta unapred.

Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili jednom nedeljno zavisno od lokacije prodatog predmeta.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
Ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu.
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici, manji broj u Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile donete, a ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu da ne bi doslo do neprijatnosti). U krajnjem slučaju mogu biti poslate i poštom u Novi Sad i stižu za jedan dan.

U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici na našoj adresi ili u okolini po dogovoru. Dostava na kućnu adresu u Novom Sadu putem kurira 350 dinara.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu, zavisno od njene težine (do 2 kg), može biti od 170-264 din. Slanje vise knjiga u paketu težem od 2 kg 340-450 din. Za cene postexpressa ili drugih službi se možete informisati na njihovim sajtovima.
http://www.postexpress.rs/struktura/lat/cenovnik/cenovnik-unutrasnji-saobracaj.asp

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po vašim prijateljima/rodbini ili poštom. U Beč idem jednom godišnje pa ako se podudare termini knjige mogu doneti lično. Skuplje pakete mogu poslati i po nekom autobusu, molim vas ne tražite mi da šaljem autobusima knjige manje vrednosti jer mi odlazak na autobusku stanicu i čekanje prevoza pravi veći problem nego što bi koštala poštarina za slanje kao mali paket preko pošte.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

Ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine, osim kada je očigledno naša greška u pitanju.

Predmet: 79885165
lepo očuvano kao na slikama


Aleksandar Deroko (Beograd, 4/16. septembar 1894 — Beograd, 30. novembar 1988) bio je srpski arhitekta, umetnik, pilot, pisac i akademik.
Aleksandar Deroko

Deroko na poštanskoj marki Srbije, izdate 2019.
Lični podaci
Datum rođenja
16. septembar 1894.
Mesto rođenja
Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti
30. novembar 1988. (94 god.)
Mesto smrti
Beograd, SFR Jugoslavija
Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni.[1] Autor je mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor Beogradskog univerziteta, a član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine.
Biografija
uredi
Potiče iz italijanske porodice Deroko, koja je živela u Veneciji. Pradeda Marko Deroko naselio se u Dubrovniku. A deda Jovan se preselio iz Dubrovnika u Beograd, gde je radio kao nastavnik `načertanija` u Kutlikovoj Umetničkoj školi.[2] Iz braka sa polu Srpkinjom-polu Nemicom, Katarinom imao je sina Evžena.[3] Aleksandrovi roditelji bili su, otac Evgenije - Evžen Deroko inženjer, visoki činovnik na železnici i majka Angelina (Anđa) rođ. Mihajlović, rodom iz banatskog sela Mokrina. Evžen Deroko bio je pionir srpske filatelije. U Beogradu je Aleksandar maturirao i upisao Tehnički fakultet.[1]
Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1300 kaplara sa činom narednika.[1]
Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu[4]), Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu.[5][1]
Njegov brat od strica je bio četnički kapetan Jovan Deroko, koji je poginuo prilikom opsade Kraljeva 1941. godine.
Opisivan je kao renesansni čovek.[6]
Arhitektura
uredi

Vila u Lackovićevoj
Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. napravio projekat Hrama Svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine.
Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovni profesor na predmetu Savremena arhitektura. Amfiteatar je bio premali da primi sve studente, i uopšte sve zainteresovane[5]. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici.
Na svojim putovanjima u više navrata (1954, 1956. i 1965) boravio je na Svetoj gori, o čijoj je arhitekturi i životu ostavio dragocene podatke[5].
Njemu u čast opština Stari grad je ustanovila bijenalnu nagradu „Aleksandar Deroko” 2021. godine za stvaraoce u arhitekturi i urbanizmu.[7] Podignut mu je spomenik 2022. godine na Topličinom vencu,[8] a 2023. godine spomenik u Smederevu.[9]
Druge oblasti
uredi
Aleksandar Deroko je bio jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba 1911, osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao u takmičenjima koja su 1910-12 organizovali prvi mladi modelari u Srbiji. Ta ljubav prema jedrilicama i vazduhoplovstvu ga je odvela da se kao đak dobrovoljac prijavi u vojsku, gde na Solunskom frontu, kao jedan od 1300 kaplara postaje i jedan od prvih srpskih ratnih pilota.
Aleksandar Deroko se takođe bavio ilustracijom, mahom u vidu crteža privatnih čestitki koje odaju vedru i šaljivu stranu ličnosti jednog od ključnih protagonista naše istorije arhitekture 20. veka. Ilustracije njegovih ličnih “poštanskih karti”, stvorene u periodima kada popušta pedantna i zamorna projektantska aktivnost, prikazuju živu beogradsku atmosferu, druželjubivost, erotičnost, rečju - slobodoumlje novog obrazovanog građanstva. Na razigranim skicuoznim crtežima šaljivo su prikazani i narodni običaji prilikom tradicionalnih svetkovina. Ponegde oni dobijaju notu ekspresivnosti, na granici karikaturalnog, ali uvek prepoznatljivog stila. Njegova naklonost ka nacionalnom i tradiciji ogleda se kroz diskretno provlačenje ornamenata - zastavica iz rukopisnih knjiga.[10]
Nagrade i priznanja
uredi

Spomenik Aleksandru Deroku
Albanska spomenica, 1915-1918.
Sedmojulska nagrada, 1965.
Orden rada sa crvenom zastavom, 1965.
Orden Republike sa zlatnim vencem, 1978.
Médaille du mérite
Oktobarska nagrada Beograda, 1988.
Dela
uredi

Plan Filozofskog fakulteta u Beogradu, zajedno sa Petrom Anagnostijem

Skica za grobnicu Jovana Dučića, 1960.
Arhitektonska
uredi
Hram svetog Save u Beogradu, sa Bogdanom Nestorovićem[1]
Bogoslovski internat u Beogradu tzv. Bogoslovija, zajedno sa Petrom Anagnostijem
Spomenik kosovskim Junacima na Kosovu polju
Konak u manastiru Žiči
Eparhijski konak u Nišu, zajedno sa Petrom Anagnostijem
Hram Preobraženja Gospodnjeg u Novom Sarajevu
Kapela Vidovdanskih junaka u kojoj je sahranjen Gavrilo Princip
Mnoge crkve
Kuća pukovnika Elezovića u Beogradu
Kuća Nikolajevića sa apotekom
Kuća u Sremskim Karlovcima na adresi Karlovačkih đaka 72
Pisana
uredi
„Narodno neimarstvo“ - I tom 1939, II tom 1940.
Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Beograd: Prosveta.
Deroko, Aleksandar; Radojčić, Svetozar (1950). „Otkopavanje Caričina grada 1947 godine” (PDF). Starinar. 1: 119—142.
Deroko, Aleksandar; Radojčić, Svetozar (1950). „Vizantiske starine u Jablanici i Pustoj Reci” (PDF). Starinar. 1: 175—181.
Deroko, Aleksandar (1953). Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji. Beograd: Naučna knjiga.
Deroko, Aleksandar (1962) [1953]. Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji (2. izd.). Beograd: Naučna knjiga.
Deroko, Aleksandar (1985) [1953]. Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji (PDF) (3. izd.). Beograd: Turistička štampa.
„Rimski spomenici u Đerdapu“ 1959.
Deroko, Aleksandar (1962). Arhitektura starog veka. Beograd: Naučna knjiga.
Deroko, Aleksandar (1964). Srednjovekovni gradovi na Dunavu. Beograd: Turistička štampa.
Deroko, Aleksandar (1964). Medieval castles on the Danube. Belgrade: Turistička štampa.
„Sveta gora“ 1967.
„Atos“ 1967.
„A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“ 1983.
„Mangupluci oko Kalemegdana“ 1987. 79885165 DEROKO I DRUGI O NJEMU

LimundoGrad d.o.o.
Vladimira Popovića 6, 11070 Novi Beograd, Srbija, 011 404 78 10

MB: 20083301
PIB: 104085073

Google play App Store Huawei App Gallery

© 2005 - 2025 LimundoGrad d.o.o

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.