Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-905375-0-3
Autor: Domaći
Oblast: multimedijalna umetnost
Jezik: Srpski

Veoma dobro očuvano.

Naslov Led art : dokumenti vremena : 1993-2003. / [urednik Vesna Grginčević]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2004
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Multimedijalni centar Led art ; Beograd : Samizdat B92, 2004 (Beograd : Grafonin)
Fizički opis 255 str., XXIV str. s tablama u bojama : ilustr. ; 28 cm
Drugi autori - osoba Grginčević, Vesna = Grginčević, Vesna
Kolarić, Aleksandra
Drugi autori - korporacija Multimedijalni centar Led art (Novi Sad)
(broš.)
Napomene Tiraž 1.000
Biografije: str. 228-236
Na prelim. str. posveta: Lili i Bori, Raša Doderović 11. 11. 2004.: BMSNS: BM k III 3
O Led artu : (napisi u novinama): str. 237-243
Str. 244-255: Registar imena ; Projekti ; Umetničke grupe, institucije, donatori--- ; Javno informisanje / sastavila Aleksandra Kolarić.
Predmetne odrednice Multimedijalni centar Led art (Novi Sad) -- Projekti -- 1993-2003
Društveni sukobi -- Srbija -- 1993-2003

LED ART, dokumenti vremena 1993-2003.
Multimedijalni centar LED ART, Novi Sad, 2004.

Deset godina umetničkog rada Led Arta i doslednih incidenata na srpskom umetničkom tlu, obeleženo je juče u Medija centru promocijom budućeg udžbenika nedavne istorije, monografijom „ Led Art – Dokumenti vremena 1993–2003“. Najavljujući ovako pomenuti događaj, Darka Radosavljević - izvršni direktor galerije Remont, podsetila je da je sve počelo u maju 1993. sa hladnjačom ispred Doma omladine. Slikar Nikola Džafo bio je inicijator ovog umetničkog pokreta. „ Pitanje u tim vremenima bilo je ostati ili otići“ , rekao je Džafo, „ a ako ostanemo, pitanje je bilo da li da radimo ili ne. Ostali smo i odlučili da radimo i to upotrebivši najtvrđu metaforu - led sa svim svojim značenjima – hibernacije, eutanazije. . . Počeli smo da verujemo u utopiju i to se nastavilo do danas“.
Dragoslav Krnajski kao jedan od umetnika Led Arta, njegov značaj video je u tome što je pružio šansu da se adekvatnije i efikasnije reaguje na ono što se zbivalo oko nas, jer ono što se moglo videti u galerijama nije imalo veze sa tim, isatakao je Krnajski, pa su stoga akcije Led Arta i bile izmeštene iz galerijskog prostora. Miško Šuvaković - teoretičar umetnosti, koji je dosledno pratio rad Led Arta, istakao je da je upravo ovaj pokret shvatio da živimo u epohi posle umetnosti, kada određene kulturalne prekse i produkcije preuzimaju elemente društvenog, javnog života i upotrebljavaju ih u svojim radovima. Pored Leda Artovaca i grupa Magnet bila je ta koja je koristila kulturu kao resurs. Bila je to umetnost simptoma kojom je pokazivano na mesto na kom društevni totalitet klizi, istakao je Šuvaković, ujedno i jedina kritička umetnost čije su nam odsustvo u to vreme zamerali strani kritičari.
Led Art je zapravo završen pre dve-tri godine, rekao je Džafo na kraju, on je postao novosadska lokalna grupa koja se institucionalizovala. Otvorili su i ART kliniku, duhovito je dodao, namenjenu umetnicima, ljudima kojima je poljuljan dignitet na ovim prostorima.


„U poslednjoj deceniji XX veka više nije bilo teško u Srbiji pogoditi ko će koga ubiti, opljačkati, prevariti, gde će izbiti rat i kada će se država raspasti, ali je postalo teško ostati i opstati u takvim društvenim, političkim i umetničkim prilikama i raditi `da se ne desi`, `ne zaboravi`, `da se ne prećuti`.“ Više od deset godina umetnička grupa LED ART svojim projektima okuplja one koji su „ostali ovde“ i „rekonstruisali zločin“ u „ledenoj klimi“ hladnjača, ulica, garaža i smetlišta i napravili knjigu - hronologiju događaja sa teritorije bivše Jugoslavije (1987–2003) koja, kako u uvodu kažu urednici, predstavlja neumoljivo podsećanje na sve što su mnogi skloni da zaborave.
Grupa LED ART nastala je 1993. godine na inicijativu Nikole Džafa, slikara iz Novog Sada, posle projekta „Zamrznuta umetnost“. Tada je stvoreno njeno jezgro oko kojeg će se stalno okupljati veliki broj stvaralaca, čime ovaj projekat dobija multidisciplinarni karakter. Pored N. Džafa jezgro čine i vajar Dragoslav Krnajski, Vesna Grginčević, Predrag Kočović i još 40 eminentnih umetnika, filozofa, dramaturga, kao i ogroman broj poštovalaca i sledbenika ideja projekta LED ART. Svojim akcijama grupa je pokrila najvažnije događaje nove srpske istorije: bratoubilački rat i razaranje Jugoslavije, inflaciju i siromaštvo, migracije, narastajući šovinizam, demonstracije, NATO intervenciju i „konačni obračun“ s prethodnim režimom. Upravo ovo poslednje pokazuje da će LED ART imati još dosta posla na ovim prostorima „artklinika“.

Kako stvara grupa LED ART

LED ART je protagonista angažovane umetnosti, koja je već viđena na trgu Tjenanmen, tokom studentskih protesta u Evropi i demonstracija protiv rata u Vijetnamu. Ona je „umetnost događaja“ ili antropološka igra. Nazivi performansa „Ikonomahija“ ili „Zamrzavanje umetnosti“ upravo tumače novonastale društvene uslove kao promenu agregatnog stanja vode, zamrzavanje, koje simbolički predstavlja više slojeva egzistencijalne upitanosti jer je to, s jedne strane, usporavanje životnih funkcija do smrti, a s druge, hibernacija funkcija tokom koje se vrednosti čuvaju od propadanja, s nadom da će budućnost doneti opravdanost odmrzavanja kao mogućnost novog početka (G. Pajević). Akcije „Potop“, „Lokalitet No 1“ i „Lokalitet No 2“ pokazale su kako izvesni zanosi prošlosti u izmenjenim globalnim i lokalnim uslovima dovode do „opasuljivanja“ i opismenjavanja kroz sintezu likovnog, teatarskog, muzičkog i poetskog. Ovi spektakli su završavali rasterivanjem publike od strane Ledartovaca povicima „Daćemo mi vama umetnost“ po analogiji sa Miloševićevom policijom koja je to radila na istim ulicama, ali pendrecima i šmrkovima. Performans „Art kuvar“, sa svojim „receptima“: dobro čuvani hleb, klin čorba, univerzalna srpska smeša, ili stočiću, prostri se, predstavlja vreme u kojem kuvanje prestaje da bude deo kulturnog identiteta već postaje isključivo zahtev preživljavanja. „Deponija Vinča“ je odgovor o smislu umetnosti u smutnim vremenima jer ekspedicija na deponiju otkriva i omogućava reciklažu i umetnicima i nama nudeći nam sapun kojim ćemo konačno oprati ruke od svega. „Ekspedicije 1 i 2“ su kredom vršile rekonstrukciju zločina opcrtavajući njene žrtve, dok je u „Beoizlogu“ kupcima predlagana kupovina marketinški obrađenih i brendiranih eksponata sa deponije koji su predstavljali morbidne suvenire, surove i krvave suštine sa beogradskih ulica, često upakovane u glamurozni-blještavi sjaj Pink/Palma kulture, kao što je i cela stvarnost bila upakovana u dizajn TV Dnevnika.
Grupno ili samostalno Ledartovci su uradili niz važnih projekata kako umetničkih tako i za ponovno etičko uspostavljanje jednog sasvim razmrvljenog društva, društva bez jasnih spoznaja o svojim prostornim i vremenskim granicama. To je bilo društvo u kojem najžešći nacionalisti zvižde himnu, humanitarci sklanjaju izbeglice, profesori štrajkuju uskraćivanjem znanja a lekari lečenja. Istovremeno, to je bilo društvo u kojem sve prividno funkcioniše. Kao odgovor na to stvorena su dva alternativna kulturna centra, Bioskop „Rex“ i Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD). Poslednji je upravo otvoren performansima LED ARTA „Stolica“ i „Ko was šiša“, koji su postali osnova građanskih i studentskih protesta i najjače oružje u borbi protiv Miloševićevog režima. Paradigmatičan projekat „Kunstlager“ realizovan u zimu 2000. godine predstavlja dijalog slovenačke umetnosti i aktuelnog režima u Srbiji, u kojoj ljudi žive u logoru i to prihvataju kao neminovnost. Ovo se dešavalo u vreme najveće represije kada su batinani članovi Otpora i svi oni koji su protestovali protiv simulacije obnove i izgradnje zemlje posle NATO bombardovanja. Performans „Mrdni dupetom“ je poslednja opomena ljudima da se ne zaklanjaju iza floskule da nas niko ništa ne pita, i da je odgovornost isključivo na nama za sve što nam se dešava i što će nam se desiti. Zato je grupa LED ART osobena pojava srpske alternativne scene jer je pokazala da ne odustaje od koncepta subverzije, uzdrmavanja i provokacije u daljem radu na nama kao društvu (Milena Dragičević-Šešić).
Dokumenti vremena 1993–2003. su azbuka za nastajanje civilnog društva u Srbiji jer trodimenzionalno prate istorijski, kulturni i politički sled krucijalnih događaja, uobličavajući ih analitičkim autorskim tekstovima i fotografijama sa „lica mesta“ čime zavređuju visoko mesto u udžbeničkoj i savremenoj literaturi Balkana, i šire.

MG157