ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

Ješa Denegri Opstanak umetnosti u vremenu krize
Autor: Ješa Denegri
Izdavač: Cicero Begrad
Godina izdanja: 2004
Broj strana: 234
Format: 24 x 16,5cm
Povez: Meki povez
Opis i stanje: Sadržaj na slici, ilustrovano crno-belim fotorafijama, veoma dobro očuvano
Odbrana napadnute umetnosti
Polazeći od konstatacije, zapravo načela preuzetog od Đulija Karla Argana po kome je i on sam, samo ’stari kritičar koji deluje u skladu sa ideologijom svoje mladosti’, Ješa Denegrije je u knjizi pod naslovom ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’ sabrao tekstove, najvećim delom već objavljene, koji su se bavili onom vrstom umetničkog stvaralaštva tokom poslednje decenije prošlog veka koje je na začudan način ostala sačuvana od pogubnog pritiska tada važeće politike, ideologije i estetike, ali i institucionalne i vaninstitucionalne arbitraže oko usijanog pitanja: koja je to umetnost koja je isključivo po apologetskim svojstvima bila značajna za to vreme, odnosno, kakva je to bila umetnost koja je o tom vremenu ili svedočila na kritički način, ili, pak, energično demonstrirala istinske formalne i koncepcijske ciljeve. Bilo, s jedne strane, svedokom ili, s druge strane, otvorena u smislu da su njeni motivi mogli biti pročitani i shvaćeni i izvan granica teritorije na kojoj je nastajala umetnost o kojoj je reč u knjizi ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’, bez ikakve rezerve već sada možemo zaključiti da je bila i ostala jedinim pozitivnim znakom vremena. Snažan obol tvrdnjama koje se u ovoj knjizi mogu pronaći, dala je Denegrijeva ideologija kritičara definitivno formiranog sedamdesetih godina, dakle u vremenu stasavanja jedne borbene, konceptualne umetnosti koja je snažno branila principe slobodnog stvaralaštva, slobodnog od svake, sem striktno umetničke ideologije.
Političke ideologije beznađa, destrukcije, autističnosti, nacionalizma i ekspanzionizma, učinile su sve da se ukupno društveno biće postepeno, ali sigurno uništi, pa prema tome ni takozvana nezvanična i nepriznata umetnost tog vremena nije ostala pošteđena istih nasilničkih nastojanja države i njenih institucija, te medija koji su nepogrešivo forsirali samo zvaničnu i, za oligarhe, prihvatljivu umetnost. To uništavanje umetnosti i njenih najvažnijih institucija bilo je sistematično, a najbolje se moglo videti na primeru upropašćavanja Muzeja savremene umetnosti. Malobrojni ostaci sačuvane, opstale umetnosti mogli su se pratiti samo u nekim zaklonjenim ’rezervatima’ koji su se snažno odupirali režimskim udarima poput Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra za savremenu umetnost, Rex-a, Remonta, dve male privatne galerije ’Haos’ i ’Zvono’ u Beogradu, zatim Konkordije u Vršcu, Galeriji ‘Olga Petrov’ u Pančevu, ‘Zlatnom oku’ u Novom Sadu, Galeriji ‘NDržeći se striktno jezičkih problema umetnosti i njene produkcije tog vremena redovno je zanemarivan (mas)kulturni, populistički, tržišni, socijalni, ideološki i politički kontekst koji je upravo tu umetnost ugrožavao. A, s druge strane, snažno podsticao svim institucijalnim mehanizmima i državnim stredstvima onu vrstu stvaralaštva koja čak nije imala nimalo samosvesti o vlastitim nedostacima. Nova Denegrijeva knjiga pokazala je na mnogim primerima kako je praktično taj aparat prikriveno, ali ponekad, doduše vrlo retko, neskriveno represivno i razorno delovao. adežda Petrović’ u Čačku – i, gotovo da je to sve.
Tags:
Vreme krize
03.06.2024.