ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

Zdravko Vučinić : LJUBOMIR IVANOVIĆ /
[аутор монографије] Здравко Вучинић ; [фотографије Срђан Вељовић, Бранко Раковић]
Београд : Продајна галерија `Београд`, 2010 ,
Fizički opis 239 стр. : репродукције ; 23 cm
Едиција ǂСећања / [Продајна галерија `Београд`]

Napomene Тираж 300
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 237-238.
Ивановић, Љубомир, 1882-1945 -- Албуми

Očuvanost 4 ; ima autorovu posvetu.

Knjiga Ljubomir Ivanović autora Zdravka Vučinića, u izdanju Prodajne galerije ,,Beograd”, u saradnji sa Fondom Vujičić kolekcija, predstavlja iscrpnu monografsku studiju, bogato opemljenu kako velikim brojem reprodukovanih radova, tako i obiljem dokumentarnog materijala kao što su fotografije, ilustracije za publikacije, lični predmeti i dr, koji se nalaze u zbirkama i fondovima nacionalnih institucija, ali i manje poznatim privatnim kolekcijama. Autor daje uvid u sve aspekte rada i delovanja Ljubomira Ivanovića (1882-1945) koji je, osim što je bio vrstan crtač i grafičar, sabiranjem umetničkih rukotvorina nepoznatih majstora – zanatlija značajno doprineo sakupljanju i afirmaciji narodnog stvaralaštva kao važnog segmenta srpske kulturne baštine.
Vučinić uvodna razmatranja započinje osvrtom na istorijsko-društvene okolnosti u periodu umetnikovog formiranja, a zatim analizira njegov rad tokom školovanja i usavršavanja u velikim umetničkim centrima tog vremena. U posebnom poglavlju autor govori o njegovom pedagoškom i društvenom angažmanu, kojim je značajno uticao na afinitet međuratne generacije umetnika prema crtežu kao mediju neiscrpnih mogućnosti, i koji je imao presudnu ulogu u afirmaciji crteža kao autonomne likovne discipline.(…)

„Slikao“ je čudesne tragove života koji se utapaju u svet tajanovitih, suptilno opredmećenih doživljaja. Sa velikom strašću se doticao ostvarenja nepoznatih neimara, opustelih građevina, zaboravljenih spomenika, potom, opipljivih ostataka pobeda, čovekovih uzdizanja i iluzija o kojima
svedoče drveni bedemi, ruševine, kule i zidine, nekadašnje bogomolje i hanovi. Crtao je napuštene karavanske džade, presahla korita, česme i bunare, potom, trule, sipljive, povijene tarabe, od groma i čobanskih vatri nagorela debla, obrušene gromade kamenja sa Markovog grada ili poneku kvrgavu,
iskrivljenu šljivu, koja oličava srpsku prepoznatljivost. Sve je to sjajni umetnik, mudri, delatni i duševni
učitelj, nosio u srcu kako bi budući naraštaji dobili na uvid svoje nasleđe.
Treba imati na umu da je on stalno nastojao da usavršava svoje delanje, kako na vizuelnom planu, tako i u tehničkom i tehnološkom postupku. koja je neki put prelazila u puko. Kada se svemu tome pridoda njegov pedagoški rad, kojim je nesebično uputio brojne generacije u tajne umetničkog delanja, ali i interesovanje za sakupljanje umetničko-zanatskih i narodnih rukotvorina, onda postaje
jasnija uloga i zasluga Ljubomira Ivanovića u srpskoj kulturi. Kako je izneo Veljko Petrović, on je ovekovečio jedno stanje naše istorije. Nebrojeni njegovi radovi će budućim pokolenjima najrečitije govoriti kakav je bio lik naših krajeva, istorijskih i kulturnih spomenika, naših selišta, kasaba i gradova. Njegovo oko je duboko zadiralo u istinitost domaće zbilje u našu svetu oglašenu, otačastvenu,
balkansku koreniku.