Jezik: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Muzika

Kao na slikama
Korice pohabane unutra lepo očuvano

Ilustrovano
Tekstovi, note

Retka knjiga


Makedonska narodna kola imaju veoma važno mesto u makedonskom folkloru i muzičkoj tradiciji. Termini kolo i oro su sinonimi, a osnovno značenje termina kolo je cirkulus kao obruč, krug, dok termin horo ili oro potiče od grčke reči horos, što znači skup ljudi, igranka, igra koji se osim u Makedoniji, koristi i u južnim, jugoistočnim krajevima Srbije, u Bugarskoj i delovima Crne Gore.[1]


Makedonski nacionalni ansambl za narodne igre Tanec
U zavisnosti od stila, koreografije i običaja vezanih za njih, makedonska kola se mogu podeliti u pet regionalnih grupa: zapadna, jugozapadna, južna, severna i istočna.

Makedonska kola su brojna i raznovrsna. Njihova imena potiču od toponima, ličnih imena, zanata, životinja, instrumenata, vrste igre, načina držanja i običaja.

Kola se obično igraju uoči verskih praznika (Božić, Bogojavljenje, Uskrs, Đurđevdan, Spasovdan, Petrovdan), državnih praznika, venčanja, obično posred sela, ispred crkve, škole ili kuće.

Karakteristike
Uredi

Postoje zatvorena i otvorena kola, a igrači se drže za ruke, ramena, pojas, pod ruke ili igraju sa spuštenim rukama. Svi igrači igraju na isti način izuzev kolovođe ili poslednjeg igrača u kolu koji može izvoditi dodatne korake i pokrete. Kola se se obično igraju i uvijaju udesno, no ima i onih koji idu ulevo.

Kola se izvode uz pratnju narodnih instrumenata kao što su gajde, zurla, tapan, kaval, tarabuka, ut, daire. Za gradsku sredinu tipine su violine, klarineti, ut, laute, kanoni i tambure.

Makedonska kola obiluju koreografskim pokretima, kao što su poluokret, čučanj, odskok, skakanje, drmusanje, ukršteni korak, trzanje kolena i još mnogo toga.

Žene u narodnim nošnjama
Makedonke u narodnoj nošnji
U mnogim kolima dolazi do promene ritma i to obično od sporog ka brzom.

Najčešći ritmovi su: 2/4 i 7/6 (3,2,2), (3/4, 3/8, 4/4, 6/8, 5/16 (2,3), 7/16 (2, 2,3), 8/16 (3,2,3), 9/16 (3,2,2,2), (2,3,2,2), 11/16 (2,2,3), 2,2) i (3,2,2,2,2), 122/16 (3,2,2,2,3), 13/16 (3,2,3,2,3), 18/16 (2,2,3,2,2,2,3) i 22/16 (2,2,3,2,2,3,2,2,2).

Kada je reč o trajanju kola, to uglavnom nije određeno i često se igra dok se igrači ili svirači ne umore.[2]

Zabeleženi su i slučajevi igranja bez muzike ili pesme. Ovakva kola liče na Gluva ora ili Nema kola, gde bi se tokom igre uzvikivalo „op, op, op“, pri čemu se igraorci odn. plesači drže najčešće za rame.[3]

Običaji vezani za kola
Uredi

U Makedoniji je tradicionalno postojala zabrana ženama da igraju u kolo bez muževljeve dozvole. Žena bi mogla da igra samo sa bližom rodbinom, a sa nepoznatima ili daljom rodbinom, mogla je da igra samo ako bi držala maramče. [4]
Kada bi se išlo po nevestu u crkvu, svirači bi prestali sa sviranjem dvadesetak koraka ispred crkve. [4]
U Strumici Rusalci igraju po 12 dana, od Božića do Bogojavljenja, skupljajući novac i poklone za školske i druge humanitarne svrhe. [5]
U Štipu i Kočanima bilo je uobičajeno da u ponedeljak posle venčanja pevaju pesme, a žene obučene u mušku odeću, stavljale su beli luk i paprike oko vrata, crnile lice i plesale i pevale u kućama kuma, devera i drugih rođaka. [6]
Vrste kola
Uredi

Adana (oro)
Aramisko oro
Arnautsko oro
Baba Đurđa oro
Bajrače
Baro bijav
Beranče (muško oro)
Berovka
Bufčansko oro
Velgoško oro
Vlaina oro
Vlečeno oro
Vodensko
Gajdarsko oro
Gluvonemo oro
Grbač oro
Dračevka
Dude Drne oro
Ibraim odža oro
Jeni jol oro
Kavadarka oro
Kalajdžisko oro
Komitsko oro
Kopačka
Krstačko oro
Ohridska devetorka oro
Oro muško za rame
Lesnoto oro
Lisolaj oro
Maleševka
Oroto počna
Osogovka
Pajduško
Pembe oro
Povrateno oro
Postupano oro
Potrčano
Potrčulka
Ramnoto oro
Ratevka
Rusalii
Rusinsko oro
Sitnoto oro
Skudrinka
Staro oro
Starskoto oro
Teškoto
Tikveško
Tresenica oro
Toska
Tropnalo oro
Ciganče oro
Cigančica
Crnogorka
Crpi voda, Jano
Čamče
Četvorka oro
Čalgisko oro
Šavaro oro
Širto oro
Šopka
Šopskoto oro
Štipsko devojče


Makedonija
Makedonske
Makedonski ...
Igra ples kola
Narodna
Obicaji ...