Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dobro očuvana, neznatno korica iskrivljena, 255 strana, izdanje Liber novus 2015. detaljniji opis:

U ovom odlicnom romanu pisac polazi od jedne interesantne i prilicno istinite pretpostavke o kojoj ne razmisljamo mnogo u svakodnevnom zivotu, a itekako se moze primeniti i na njega. Sigurno se svako od nas bar jednom u zivotu zapitao – sta bi bilo kad bi bilo… i da sam samo uradio ono, da li bi tada… itd. U ovom slucaju rec je naravno o ubistvu.

Grupa sudija, advokata i pravnih savetnika na celu sa cuvenim advokatom, starim gospodinom Trivsom, sedela je jedne veceri okupljena oko kamina i razgovarala na svoju nepresusnu temu – na temu zlocina. Kada je cuveni advokat upitan za svoje misljenje o trenutno aktuelnom zlocinu za koje je upravo zavrseno sudjenje, on je poceo svoj monolog koji na izgled nije imao veze sa temom. Rekao je „…Dobre detektivske price imaju pogresan pocetak! One pocinju ubistvom. Medjutim, ubistvo je kraj. Prica pocinje mnogo pre toga – neretko godinama ranije – sa svim uzrocima i dogadjajima koji odredjene ljude u odredjeno vreme odredjenog dana dovode na odredjeno mesto… Svi putevi krecu prema jednoj zadatoj tacki… A onda, kada za to dodje vreme – sve ce izaci na videlo! To je taj nulti cas. Da, svi putevi vode ka nultoj tacki…“

Te iste veceri, kada je stigao kuci, otvarajuci svoju postu i citajuci jedno pismo kojim mu hotel u kome je stalno letovao i u kome je i sada imao rezervisan boravak otkazuje svoje usluge zbog renoviranja, svestan da ce morati da odsedne na drugom mestu, kao da je i sam pomalo imao osecaj da se krece ka nekoj zamisljenoj nultoj tacki. Dalje, prica ide na isti nacin, opisujuci nam aktere jedne buduce drame – drame koja ce se dogoditi tek za nekoliko meseci.

Mesec je januar. Prvo upoznajemo Angusa Mek Virtera koji se, spasen u pokusaju samoubistva, oporavlja u bolnici. Besan, sto nije uspeo, jer kako kaze bolnicarki – on nema za sta da zivi. Zdravlje mu je naruseno, zena ga je ostavila zbog drugog, nema posao, nema ustedjevine i nema ni nadu da ce se nesto od toga promeniti. Medjutim, ona je jos neumoljivija u svojoj prici: „Ne valja da se ubijete. Covek mora da nastavi da zivi, svidjalo mu se to ili ne. Nemate pravo da sa svojim zivotom cinite sta vam je volja. Mozda ste potrebni Bogu. Mozda je vazno upravo to da negde postojite – i da nista ne ucinite – da jednostavno budete na oredjenom mestu u odredjeno vreme i mozda cete jednog dana proci nekom ulicom i samim tim uraditi nesto veoma vazno…“ Da li je to ta nulta tacka za gospodina Mek Virtera?