ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 400
Autor: Domaći
Oblast: Saobraćaj
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Lada samara je automobil ruske proizvodnje, plod firme AvtoVAZ koji se proizvodio od 1984. do 2004. godine. Brend `samara` koristio se za vozila koja su izvožena iz Rusije (bivšeg Sovjetskog Saveza), dok se na teritoriji Sovjetskog Saveza zvao `Sputnik`. Samara je model koji je pravljen posle legendarnog modela `riva` ili „standard“, a trebalo je da nastavi tradiciju koja su vozila ruske proizvodnje imala na jugoslovenskom i srpskom tržištu - robusnost, jednostavnost održavanja, ali i niska nabavna cena.



Samara je proizvedena u četiri verzije i dve specijalne verzije, od koje su tri osnovne verzije bile prodavane na jugoslovenskom tržištu. Najpopularniji su bili hečbek (hatchback) modeli sa troje (VAZ-2108) i petoro (VAZ-2109) vrata da bi se kasnije pojavila i sedan verzija sa četvoro vrata (VAZ-21099). Model sa troje vrata bio je prvi model Samare, dok se model sa petoro vrata počeo proizvoditi 1987. godine, a sedan model sa četvoro vrata od 1990. Kapaciteti modora varirali su od 1300 (VAZ-2108) do 1500 (VAZ-21083) kubika, dok su se na ruskom tržištu mogli naći i verzije sa 1100 kubika (VAZ- 2108) i sa 1600 kubika (VAZ-21084). Samara je bio prvi model fabrije AVTOVAZ, sa kojom se ova fabrika nadala da će uspešno da se takmiči na zapadnoevropskom tržištu. Iako je imala poprilično ograničen uspeh na zapadnoevropskom, na domaćem tržištu model samara je bio poprilično popularan, a i danas se mogu videti primerci u izuzetno očuvanom stanju.

Ime „samara“ ovom modelu potiče od imena grada ili oblasti Samara u Rusiji, u okviru federalne jedinice Volga. Originalan naziv Sputnik bio je popularan i na domaćem tržištu, čak se verovalo da su modeli sa ćiriličnom oznakom „Sputnik“ bili kvalitetnije izrade od primeraka sa oznakom „samara“, iako je to bio čisto trač. Samara se na domaćem tržištu vrlo uspešno prodavala, pošto je Lada bila automobil koji se mogao kupiti za relativno malo novca a imao je velik prtljažnik, mogao je dobro da „povuče“ i služio je za razne svrhe, čak su određeni primerci viđeni da koriste za prevoženje kabastih i vrlo teških tereta. Zbog tadašnje vlasti u Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu, Lada je bila vrlo popularan automobil, i određeno vreme Samara se sklapala u kragujevačkoj fabrici Zastava. U suštini, iz Sovjetskog Saveza su stizali skoro kompletirani modeli, dok su se u Zastavi montirali točkovi sa pneumaticima domaće proizvodnje, kao i još neki elementi. Stoga se u saobraćajnoj dozvoli odomaćio apsurd da piše da je za samaru u stvari proizvođač Zastava a da se model zove Lada samara.


Lada samara
Samara je bila poznata po izdržljivosti motora a naročito menjača koji je projektovan i konstruisan zajedno sa poznatim nemačkim proizvođačem automobila Porše. Motori od 1500 kubika su izuzetno izdržljivi i sa redovnim održavanjem vlasniku mogu pružiti dosta pređenih kilometra, a motori od 1300 kubika su imali karakteristiku da prilikom pucanja zupčastog kaiša redovno krive ventile za usisavanje i izduvavanje smeše u cilindar. Ipak i pored dobre izdržljivosti motora i menjača, kao i donjeg postroja vozila, model samara patio je od loše karoserije i zbog činjenice da ona nije pocinkovana često su trulili delovi oko zadnjih rubova, ali neretko i kompletna treća / peta vrata, kadice bočnih vrata, koševi točkova i donji delovi stubova vetrobrana. Samara je takođe automobil kod kojeg se zbog loše pozicije osiguračke table, elektronika znala često kvariti. Recimo, zbog vlage i prodiranja bode u osiguračku tablu, ili zbog vlaženja kontakata na zadnjim svetlima, vozaču iza bi se prikazivali totalno pobrkani signali od onih koje je vozač samare prikazivao. Recimo, stiskanjem kočnice i uključivanjem pokazivača pravca, oba signalna pojma bi treptala - za kočnicu ali i za skretanje.

U Finskoj, u fabrici Valmet Automotive u gradu Uusikaupunki se sklapao poseban model pod nazivom Lada samara baltik (Lada Samara Baltic) koji se mogao naći sa motorima od 1300 i 1500 kubika i sa direktnim ubrizgavanjem goriva. Takođe, u Finskoj su se mogli naći i modeli koji su iz fabrike izlazili sa fabrički dograđenim spojlerima i dodacima na branicima, farovima za maglu i još kojim dodatkom. Takođe, karoserija je kod ovih modela bila pocinkovana i dosta izdržljivija na koroziju.

Nakon 1997. godine, u većini zemalja zapadne Evrope prodaja modela samara je prestala, dok se na jugoslovenskom tržištu mogu naći izuzetno retki primerci do 1999. godišta. Samara je doduše nastavila da se prodaje u matičnoj zemlji kao i na nekim tržištima sa slabijim zakonima o emisija gasova.

Naslednik Lade samare nije se mogao nabaviti na domaćem tržištu iako postoji pod imenom Lada samara 2. Fabričke oznake ovih modela sa troje, petoro i četvoro vrata su, respektivno: VAZ-2119 (od 2002. godine), VAZ-2114 (od 2001) i VAZ-2115 (od 1997). Kod ovih modela znatno je izmenjena prednja grupa farova, fabrički su izmenjeni branici i dodate suknjice na pragovima i promenjena je kompletna unutrašnjost komandne table. Ovi modeli bili su proizvedeni samo sa motorima sa direktnim ubrizgavanjem goriva, ali i dalje nisu ispunjavali norme o emisiji izduvnih gasova u zapadnoj Evropi.