Jugoslovenske zemlje na starim geografskim kartama 16,17, 18. vek / Siniša ŽivkovićBeograd 1990. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (28×39 cm), 100 strana.Teškoće s kojima su kartografi morali da se susreću prilikom beleženja podataka na našem tlu bile su brojne. Pre svega, Balkan je u velikoj meri već bio pod Turcima, i bilo je potrebno mnogo snalažljivosti i smelosti da bi se podaci prikupili. Tako, primera radi, austrijska vojska krajem 18. veka upućuje svoje ljude da „uhode”, tj. da skupljaju podatke na terenu, i na tim osnovama bio je urađen poznati Jozefinski premer. Dalje, veliku prepreku predstavljali su jezik i grafija: suglasnici i neke njihove grupe našegapodneblja teško se izgovaraju i nemaju odgovarajuće pisano rešenje u italijanskom i u nemačkom jeziku, a u mnogim slučajevima kada su naši ljudi davali podatke, usled nekodifikovanog pravopisnog oblika u našem jeziku, takođe je dolazilo do zbrke. Poučan primer u ovom smislu bio je sukob između Dubrovčana i Koronelija, vodećeg italijanskog kartografa 17. veka, koji je prilikom izrade naručene karte Dubrovačke Republike, i pored toga što je podatke dobijao od Dubrovčana, toponime dao u pogrešnom obliku. A, zatim, ne sme se prenebreći ni činjenica da je Balkan, ma koliko imao strateški položaj, ipak u geografskom, pa i širem smislu, bio „džep” Evrope, područje na kojem se uvek i pretežno vojevalo. Zato su evropski kartografi, s jedne strane, daleko više bili zainteresovani za svoje zemlje, kao i za one koje su im bile anektirane, odnosno pod njihovom upravom, a s druge strane za kontinente sa kojima se trgovalo i na kojima su se osnivale kolonije. Ova činjenica imala je za posledicu solidno kartiranje naših teritorija koje su u ova tri veka bile pod Mlecima, Austrijancima i Ugrima, dok su, suprotno tome, u količini i lociranju toponima, i drugih podataka, naši istočni krajevi bili slabije prikazani.13/0