Cena: |
Želi ovaj predmet: | 3 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Šabac, Šabac |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011
Jezik: Srpski
Autor: Strani
55383) UVOD U MAKSA VEBERA , Folker Hajns , Beograd 2011 , biblioteka XX vek; Predgovor srpskom izdanju
Esej koji je ovde objavljen u srpskom prevodu na nemačkom se pojavio 2004. godine. Prva verzija rukopisa dati ra još iz 1990. godine, kada sam bio mladi docent na Univerzitetu u Frankfurtu, u to vreme, studenti su samoini cijativno čitali, u najboljem slučaju, Marksa, i bilo je potrebno ulagati poseban trud da se navedu na čitanje Maksa Vebera (1864-1920). Stvari su se, naravno, u međuvremenu promenile, i u Frankfurtu, a sigurno i u Beogradu i drugde. Do promene je došlo i u tome šta se kod Vebera smatra zanimljivim. Rekao bih da je Veber-analitičar civilizacije istisnuo Vebera-kritičara marksizma - i o tome će biti reči na kraju ove male knjige. Moj cilj je bio da predstavim najvažnije teme Veberove sociologije. Srž njegove `razumevajuće sociologije, kako ju je on sam na zvao, sastoji se u pokušaju sociologa da shvati kako grupe u različitim kulturama i epohama, kao i u različitim poljima socijalnog delanja - privredi, religiji, politici, umetnosti i td. - stvaraju smisao svog življenja.
Veberovi sociološki radovi se čitaju svuda na svetu i zaista bi se moglo reći da postoji prava `veberovska industrija. Prevodi su dobar pokazatelj. Prema podacima radne jedinice Maks Veber pri Bavarskoj akademiji nauka u Minhenu, od kraja 2009. godine samo u SAD je objavljeno 110 prevoda Veberovih dela, dok se u Zapadnoj Evropi, to jest u Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Španiji mogu naći desetine dela prevedenih na svaki od odgovarajućih jezika. Danas, medutim, za Vebera najveće interesovanje postoji izvan istorijski shvaćenog Zapada .U Japanu je dosad prevedeno 166 Veberovih naslova i čak su i stručnjaci zapanjeni zanimanjem koje za njih postoji. Slično je iu Kini, gde je u proleće 2006. godine Veberova Protestantska etika bila na vrhu liste najčitanijih knjiga u kategoriji stručne literature. Od kraja Hladnog rata i zemlje istočne Evrope, kao što se moglo i očekivati, po broju prevoda brzo sustižu svoje susede. Nema sumnje da će industriju vezanu za njegove radove dodatno podstaći konti nuirano pojavljivanje novih tomova u okviru Sabranih dela Maksa Vebera koja se još od sredine osamdesetih godina XX veka objavljuju na inicijativu i pod nadzorom Komisije za društvenu i privrednu istoriju Bavarske akademije nauka.
Iz toga možemo zaključiti da danas, kao nikada do sad, interesovanje za pitanja i teme kojima se Veber bavio očigledno s lakoćom prelazi i preko granica koje odeljuju generacije, kao i preko kulturnih granica. Otkud toliki globalni interes? Moja pretpostavka je sledeća: Veber je jedan od najznačajnijih klasičnih teoretičara multikauzalne dinamike koja je dovela do istorijskog uspona `zapadnih` društava i zapadnih političkih poredaka. Zatim, on je teoretičar koji je tematizovao prakse simboličnog povlačenja granica između zajednica i kultura. To naročito važi za ono što je Veber direktno nazvao `malim razlikama` između naroda, i koje, zahvaljujući manipulaciji i samoza varavanju učesnika i posmatrača, nekada mogu postati tako velike da se na kraju pretvaraju u `povod za odbacivanje i preziranje onih koji su drugačiji` (kako to Veber kaže u poglavlju o Etničkim odnosima u zajednici` u Privredi i društvu).
Može se primetiti da ta ista dinamika važi i u slučaju povlačenja granica između `civilizacija` koje kao odvojene, zatvorene i samodovoljne celine postoje samo zahvaljujući našim kolektivnim predstavama. Kad uzmemo to u obzir, čudno je da Veber nije pokazao mnogo interesovanja za društva na Balkanu budući da su ona jedinstvena po tome što se u njima može kao pod lupom proučavati politika povlačenja granica između kultura. Ova društva su zanimljiva, i reprezentativna za ono što se događa u velikom delu sveta zbog toga što su, barem donedavno, bila multinacionalna i u njima nacionalnost nije bila isto što i državljanstvo` Ako je verovati istoričarima poput Džona Alkoka (Kako objasniti Jugoslaviju), društva na Balkanu su mešovita, u njima demokratske institucije i taj na društva, kapitalizam i politika, formalizovano pravosude i kadijina pravda` medusobno stoje u svim zamislivim odnosima Veberu su bile zanimljive kulture koje su jednostavnije i prozirnije, ali čitaoci u Srbiji mogu njegovu so ciologiju da iskoriste za bolje razumevanje vlastitog društva. Stoga je ovaj uvod u Vebera namenjen ne samo so ciolozima i stručnjacima za političku teoriju, već i svima koji su zainteresovani za društvene nauke i traže način da pristupe Veberovom delu, kao i nastavnicima koji žele da drugima taj pristup olakšaju
Ovu knjigu posvećujem Ivani Spasić, mojoj prija-teljicii koleginici, profesorki sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Frankfurt, septembar 2011.
Folker Hajns
Sadržaj:
Predgovor srpskom izdanju
I ŠTA OVDE ZNACI OBJEKTIVNOST?`
O teoriji nauke Maksa Vebera
II SOCIJALNA TEORIJA S RATOM U SVOM SREDIŠTU
Intelektualci, aparati, praktikovanje sopstva..
`Racionalnost` i `način života`
Genealogija nemorala
Vera i širenje vere
Vlast i legitimitet
Razum i osećanja u politici
Telo i duša u kapitalizmu
III SLOBODA I REALIZAM
Veberova dijagnoza sadašnjosti i kritika vremena u kome živi
`Čitav birokratski aparat je jedan egipatski monstrum
Moderna kao sudbina šansa
Šta je danas ostalo od Vebera?
Literatura
Hronologja
Indeks imena
mek povez, format 11,5 x 16,5 cm , latinica, 170 strana