Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-7562-148-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

MIŠEL AŽIJE

NOVE SEOBE NARODA, NOVI KOSMOPOLITIZAM

Prevod - Olja Petronić

Izdavač - Biblioteka XX vek, Beograd

Godina - 2019

269 strana

17 cm

Edicija - Biblioteka 20. vek

ISBN - 978-86-7562-148-5

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor srpskom izdanju
Uvod MIGRANT, GRANICA I SVET

Blokirani na granici
Ravnodušnost i solidarnosti
Granice i zidovi
Granice i ljudi granice: obični kosmopolitizam

Prvi deo - RASREDIŠTENJE SVETA
I OSNOVNI OBLICI GRANICE
Granica u središtu rasprave
Vremenske, društvene i prostorne dimenzije pograničnog obreda
Zajednica i lokalitet: granica kao društvena činjenica
Sakralni prostor u Salvadoru de Baiji
Simbolička konstrukcija granice
Antropologija granice/antropologija u granici
Utemeljiti, imenovati, omeđiti
Bordelands, nesigurna mesta: Tokvil u Saginovu
Intervalno vreme: karnevali i usporavanje
Sve ono što se odvija na granici
Granice i identitet
Pogranične situacije i liminarnost

II SVET KAO PROBLEM
Rat na granicama
Da li je problem u svetu? Kosmopolitska realnost i realpolitika
Ekonomska globalizacija i slabljenje nacionalnih država
Pejzaži, putevi i mreže: oblik sveta
Oblici nasilja na granici: spoljašnja strana nacije
`Granična policija`: ili šta preostaje od nacionalnih država
Fikcija `nacionalne autohtonosti` i njena naturalizacija
Proterivanja iscrtavaju područje nacionalnog identiteta
Humanitarni prostori kao delimična delokalizacija suverenosti
Zidovi rata
Kolonijalni rat, rat protiv migranata
Pitanja o `želji za zidovima`

III LJUDI-GRANICE I POGRANIČJA ISTRAŽIVANJA O OBIČNOM KOSMOPOLITIZMU
Čovek-granica: figure i mesta relativne stranosti
Lutanje kao pustolovina i privremeni logor na granici
Postati parija i živeti u logoru
Četiri meteka i skvot kao granica
Stranac u svom lavirintu, ili učeni-treći
Biti u svetu na granici: novi kosmopolitizam
Običan kosmopolitizam

Drugi deo - RASREDIŠTENI SUBJEKT
IV PITANJA METODE: PONOVNO PROMIŠLJANJE RASREDIŠTENJA DANAS
Kritičan trenutak: zaokret antropologije ka savremenosti
Kraj `Velike podele`
Od etnije do etničkih identiteta
Esencijalizmi i identitetske ontologije
Ponovo promišljati rasredištenje
Izvan okvira kulturnog rasredištenja
Konstruisanje epistemološkog rasredištenja
Političko rasredištenje Pitanje subjekta-drugog
Savremena i situaciona antropologija
WYSIWYG: ono što vidite je ono što jeste
Doprinos situacione antropologije

V CIVILIZACIJA, KULTURA, RASA: TRIISTRAŽIVANJA U IDENTITETU
Civilizacija kao hipergranica: ogledala Afrike
Pedesete godine: `Jedna civilizacija optužuje drugu!`
Osamdesete i devedesete godine XX veka: dekonstrukcije, reinvencije
Globalno i rasejano afričko prisustvo
Seoba duhova: pokretljivost ljudi i identitetske kulture
Đavo, sveštenik i crnačka kultura (pacifička obala Kolumbije)
Tunda, gradsko čudovište (Čarko Azul, Kali)
Granice i temporalnosti identitetskih kultura
Rasa i rasizam: kako čovek može biti crnac?
Republika i rasizam u Francuskoj
Brazil: od `rasne demokratije` do `multikulturne nacije`
Građanstvo bez identiteta
Izaći iz identitetske zamke

VI LOGIKE I POLITIKE SUBJEKTA
Antropologija subjekta
Od ličnosti do pojedinca: etnologija i sociologija
Od subjektivacije do subjekata: antropologija i filozofija
Subjekt u situaciji: etnografski stav
Rasredišteni subjekt: tri situacione analize
Obredni subjekt, ili subjekt kao udvajanje sopstva i sveta
Estetski subjekt, ili staranje o sebi i subjekt kao autor
Politički subjekt, ili subjekt kao zahtev za građanstvom
Trenuci i politike subjekta-drugog

Zaključak PRILOG ANTROPOLOGIJI KOSMOPOLITIZMA
Indeks imena


`Ova knjiga je temeljno prerađena i izmenjena verzija eseja na francuskom jeziku koji je 2013. godine objavila izdavačka kuća La Découverte. Rasprave koje je podstakla ta prva verzija knjige navele su me da bliže objasnim o kojem to kosmopolitizmu govorim u vezi sa kretanjem migranata, o životu na granicama, o odnosima između ljudi koji se tu uspostavljaju. A govorim o običnom ili „banalnom“ kosmopolitizmu, u značenju dosta bliskom „banalnom nacionalizmu“ o kome u knjizi Banalni nacionalizam piše Majkl Bilig, polazeći od svakodnevnih praksa i malih znakova koji pokazuju da je i tu u igri pripadnost pojedinaca nekoj naciji. Obični kosmopolitizam je, pak, sačinjen od svakodnevnih aranžmana žena i muškaraca koji su neprestano u „lavirintu stranaca“ (izraz Alfreda Šica) i još uvek nisu uspeli da iz njega izađu, koji se nalaze u pograničnoj situaciji, teško se suočavaju sa drugim jezicima, načinima rada, mišljenjem i upravljanjem, prilagođavaju se i preobražavaju kroz taj prinudni napor. To me je navelo da dodatno opišem i interpretiram (naročito u trećem poglavlju) pogranične situacije i pograničja (borderlands). Na taj ćemo način možda bolje razumeti paradoks zida (obrađen u drugom poglavlju), zida koji je u isti mah i imitacija i negacija granice. Kao izraz javne politike odbacivanja i zaustavljanja kretanja, zid, i to bez ičije namere, pogoduje dužem boravku i resocijalizaciji u pograničjima, a time i u jednom još više decentralizovanom svetu.

Sasvim je moguće da ljudi koji se danas raseljavaju – naročito u Evropi, i u vezi sa takozvanom „migracionom krizom“ koja će pre biti kriza nacionalnih država uzrokovana transnacionalnim kretanjima – upravo doživljavaju jedno iskustvo koje je mnogo univerzalnije nego što se čini, iskustvo izvan okvira današnjih društvenih kategorija, klasa i nacionalnosti. Iako se nalaze „na margini“, ovi ljudi nam omogućuju da anticipiramo naš budući život u svetu. Kad se to ima u vidu, kosmopolitizam nije monopol neke mondijalističke elite. Baš naprotiv, on je iskustvo surovosti sveta za sve žene i muškarce koje će sklonost, nužda ili prinuda, želja ili navika naterati da žive na nekoliko mesta gotovo istovremeno pa će, sve više, živeti u pokretu, to jest između dva mesta.

Sa druge strane, iskoristio sam ovo novo izdanje da ponudim objašnjenja, faktičke (uzevši u obzir evropsku krizu iz 2015) ili bibliografske (delimično ažurirane) podatke i argumente koji, kako mi se čini, nedostaju u izvornoj verziji.

Toplo zahvaljujem Remiju Tuluzu i Fransoa Gezu iz izdavačke kuće La Découverte, kao i Džonu Tompsonu iz Polity pressa, na njihovim uredničkim savetima, te Marku Abelesu, Rigasu Arvanitisu, Etjenu Balibaru, Mamadu Diufu, Mišelu Nepelu i Etjenu Tasenu za komentare i sugestije u vezi sa prethodnim verzijama ovog teksta. Zahvaljujem i Patrisiji Birman (Univerzitet države Rio de Žaneiro), Hozeu Seržiju Leite Lopesu (Federalni univerzitet Rio de Žaneira) i Brunu Kavalkantiju (Federalni univerzitet Alagoasa) na dočeku koji su mi priredili u Riju i Maseju između septembra i decembra 2014. godine, gde sam napisao glavninu ove verzije Novih seoba naroda, novog kosmopolitizma. Najzad, toplu i prijateljsku misao upućujem Etjenu Tasenu, nesrećno preminulom početkom januara 2018, čoveku koji je poslednjih godina sa mnom delio zabrinutost za sudbinu migranata u Evropi, kao i intelektualni angažman u cilju promišljanja kosmopolitizma u njegovoj savremenoj verziji.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Michel Agier La Condition Cosmopolite Hana Arent Hannah Arendt Luj Altiser Louis Althusser Žorž Balandije Georges Balandier Etjen Balibar Etienne Balibar Vendi Braun Wendy Brown Mišel Fuko Michel Foucault Moris Godelije Maurice Godelie Marsle Griol Marcel Griaule Imanuel Kant Imannuel Frederik Kuper Frederic kCooper Klod Levi Stros Claude Levi Strauss Ahil Mbembe Achille Mbembe Mark Ože Marc Auge Sara Prestiani Prestianni Žak Ransijer Jacques Ranciere Frncois de Singly Etjen Tasen Etienne Tassin Aleksis de Tokvil Alexis Tocqueville