U  NOVOJ KNJIZI PREDRAG SMILJKOVIĆ VEŠTO PREPLIĆE STARO I NOVO, URBANO I KOMIČNO, A OČARAVAVA  SNAGOM ISPISANE REČI... Vla­snik uz­vi­še­nog smi­­sla ur­ba­ne ose­ćaj­no­sti, maj­stor da ske­ni­ra de­talj ži­vo­ta ko­ji će, pre­ve­den u pro­zu, za­zvo­ni­ti kao kri­stal na car­skom ba­lu, smilj­ko­vić je pi­sac broj­nih li­te­rar­nih oso­bi­na. Ve­zan za lo­kal­no, sva­kim no­vim tek­stom po­me­ra se na­pred kon­­cep­tom ubr­za­nja u pi­sa­nju, ka­da reč i re­če­ni­ce al­he­mij­ski tre­ti­ra kao niz sli­ka za že­lje­ni zlat­ni ka­dar. Taj kon­cept pik­se­la, fre­kven­ci­ja i bi­ta la­ko se mo­že ras­po­zna­ti u ta­ran­ti­nov­skoj di­na­mi­ci tek­sta knji­ge Na­ši. Pri to­me, po­u­zda­nost pi­šče­ve ra­do­zna­lo­sti za du­bo­ka du­šev­na sta­nja no­si­la­ca pri­ča ute­me­lje­na je u pro­fe­si­o­nal­nom is­ku­stvu, i ta sta­nja jed­na­ko na­di­la­ze i na­šu ja­vu i naš san.