Tip: Povrća

Pasulj (Phaseolus vulgaris L.) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki. Po svojoj hranjivoj vrednosti bogat je izvor biljnih belančevina važnih u ljudskoj ishrani. Prilagodljiva je kultura pa se može uzgajati u različitim klimatskim područjima. Osim po morfološkim osobinama, pasulj razlikujemo i po tome da li je niskog ili visokog tipa.

Vreme setve i plodored
Vreme setve zavisi od područja na kojem će se uzgajati. Tako se u severnim delovima seje krajem aprila ili početkom maja, a u južnim krajevima se može posejati i mesec dana ranije. Izuzetno je osetljiv na mraz, pa pre setve treba proći opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.

Na istoj površini pasulj se može sejati nakon četiri godine, a dobre predkulture su mu krompir, paprika, kupusnjače, paradajz i žitarice. Najbolje ga je sejati posle okopavina. Posebno treba paziti da se ne seje na površinu gde je prethodna kultura bio kukuruz. Razlog je što postoji opasnost od ostataka korišćenog herbicida. Pasulj ima kratku vegetaciju pa se može sejati i kao postrna kultura. Nakon pšenice ili ječma tlo treba preorati, pripremiti i posejati jednu od sorti niskog pasulja. To se mora obaviti brzo, kako bi se sačuvala vlaga u tlu posle žetve. Ostane li jedan dan nepoorano može se izgubiti dosta vlage pa zrno neće moći da pusti klicu.

Uslovi uzgoja
Pasulj od svih mahunarki ima najveće zahteve prema tlu pa je važan izbor mesta setve i važna je priprema tla. Najbolje će rasti na dubokim zemljištima rastresite strukture, a pH vrednost treba da bude od 5.4 - 6.0 što znači da preferiraju blago kisela tla. Teška i kisela tla spečavaju stvaranje kvržičnih bakterija, a time i fiksiraju azot iz vazduha. Zbog tih bakterija pasulj ne treba prihranjivati stajskim đubrivom, a on se dodaje samo u početnoj fazi kada bakterije nisu još razvijene, jer nedostatak azota u toj fazi može dovesti do manjeg prinosa