Cena: |
120 din
(Predmet nije aktivan)
|
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem |
Grad: |
Smederevska Palanka, Smederevska Palanka |
Tip: Lekovita biljka i začin
Čija (Salvia hispanica) je jednogodisnja cvetnica iz porodice nana. Poreklom je iz Meksika i Gvatemale. Jos su Indijanci juzne Amerike uvideli veliku korist ove biljke i toliko je cenili da je koriscena i kao sredstvo placanja. Upotrebljavali su je u hrani i picu, kao lek i kao prevenciju od bolesti. Koristi se seme, koje ima veoma visoku prehrambenu vrednost, i iako je veoma sitno, oko 1 mm u precniku, dnevno se preporucuje konzumiranje samo 15-30 grama semena, dakle oko jedne do dve supene kasike.
Seme je bogato proteinima, vitaminima A, B, E i D, kalcijumom, kalijumom, bakrom, gvozdjem, manganom i cinkom. Bogato je omega 3 i omega 5 masnim kiselinama i to u savrsenom odnosu 3:1. Sadrzi i dosta dijetetskih vlakana. Na organizam deluje veoma hidrirajuce, olaksava probavu, regulise ravnotezu elektrolita u telu. Ubrzava razgradnju masti u telu, pomaze kod gubitka kilograma, pruza osecaj sitosti, revitalizuje misice, odlicno je za sportiste i ne sadrzi gluten. Cija zbog svog sastava pomaze i kod dijabetesa, poboljsava zdravlje krvnih sudova, cisti creva i poboljsava probavu, jaca zube i kosti, poboljsava san.
Ima 8x vise omega 3 masnih kiselina od lososa, 6x vise kalcijuma od mleka, 3x vise gvozdja nego spanac, 15x vise magnezijuma od brokolija, 6x vise proteina od pasulja, 4x vise fosfora od neobranog mleka, 20% vise vlakana od lanenog semena. Bogato je i antioksidantima, ima ih vise nego u borovnici.
Seme nema ukus tako da ne utice na ukus hrane kojoj se dodaje. Moze se posipati po salatama, tostu, sendvicima, dezertima, jogurtu, sejkovima. Moze se dodavati u testa ili se samleti i mesati sa drugim brasnom. Koristi se kao zamena za jaja i gustin. Moze se koristiti kako god pozelite, samo sto prilikom termicke obrade gubi deo korisnih materija.
Uzgoj
Cija se lako uzgaja iz semena. Najbolje je sejati direktno na stalno mesto jer biljka može porasti i do 2 metra. Zemlju na površini treba prethodno fino usitniti jer je seme relativno sitno. Seme proklija za 2-3 dana i biljke brzo niknu. Treba paziti da se seme ne pokvasi pre setve jer oko sebe formira gel i tesko je manipulisati sa njim. Od setve do berbe cije prodje 4 meseca, a ako su nepovoljni uslovi, dosta kisnih hladnijih dana ili velike vrucine, može proći i 6 meseci do sazrevanja semena tako da je treba sejati što ranije nakon opasnosti od mraza, a ja bih cak preporucio i rani uzgoj rasada pod lampom, u plasteniku ili na slican nacin, tako kad prodje opasnost od mraza da vec imate biljke spremne za rasadjivanje. Preporucuje se pojedinacna berba cvetova kad sa njih otpadne vecina latica. Na taj nacin cete dobiti podjednako zrelo seme, za razliku od industrijske berbe gde se bere sve odjednom pa ima i nezrelog semena. Ako cekate predugo da se cvetovi sa semenom osuse na biljci rizikujete da seme otpadne na zemlju. Nakon berbe cvetovi se suse u papirnim kesama jer tokom susenja dosta semena ispadne. Imajte u vidu da biljke porastu do visine odraslog coveka i obezbedite im dovoljno prostora. Razmak izmedju biljaka moze biti oko pola metra. Cija nije zahtevna sto se tice zemljista, cak joj odgovara polu-siromasno zemljiste i odlicno podnosi susu. Klijavost semena je visoka.