ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Retko u ponudi. Biblioteka Raspust, knj. 3
Kratka posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Sabo, Magda
Naslov Recite Žofiki / Magda Sabo ; [preveo Ivan Ivanji]
Jedinstveni naslov Mondják meg Zsófikának. scr
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina [1975]
Izdavanje i proizvodnja [Beograd] : Nolit, [1975] (Beograd : Nolit)
Fizički opis 279 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Ivanji, Ivan, 1929-2024 = Ivanji, Ivan, 1929-2024
Zbirka ǂBiblioteka ǂRaspust
Napomene Prevod dela: Mondják meg Zsófikának
Predgovor: str. 5-6 / Ivan Ivanji.

PREDGOVOR
Magda Sabo spada među one retke književnike koji su se tek relativno kasno opredelili za literaturu kao životni poziv. Svoj prvi roman „Freska“ objavila je tek u četrdeset i prvoj godini života – 1958. Istina, s njim, je odmah postigla značajan uspeh, i to ne samo u svojoj zemlji. Roman „Freska“ je zapažen i u inostranstvu, jer je Magda Sabo na osoben način, koristeći kao pozornicu mađarsko selo, prikazala sukob morala starog i novog društva.
Gimnaziju i filozofski fakultet završila je u Debrecinu, i tu je doktorirala kao profesor mađarskog i latinskog jezika. Svoj pedagoški rad započela je kao srednjoškolski profesor. Posle oslobođenja radila je u Ministarstvu prosvete Mađarske, ali se na svoj zahtev 1950. ponovo vratila u školu, jer je želela neposredne susrete sa omladinom, a ne da se bavi kabinetskom teorijom. Od 1959. godine živi kao slobodan književnik.
Romani Magde Sabo prevedeni su na engleski, bugarski, češki, danski, finski, francuski, poljski, nemački, italijanski, ruski, španski, slovenački i srpskohrvatski jezik i ona spada u najviše prevođene i u svetu najpoznatije mađarske pisce.
U romanu „Recite Žofiki“ sadržana su mnoga iskustva pedagoga Magde Sabo – verovatno nije slučajno što se simpatični lik profesorke u toj knjizi zove sasvim slično kao autor – Marta Sabo. Ali Magda Sabo nije opisala samo problem devojčice koja raste nego i mnoge društvene probleme savremene Mađarske.
Žofikin otac, lekar, iznenada umire na poslu, a njegove poslednje reci su: „Recite Žofiki...“ Žofika je tepanje za ime Sofija. Magda Sabo je svoj roman komponovala uzbudljivo, kao da je kriminalni, jer dete traga za smislom tajanstvene poslednje očeve poruke, traži drugu polovinu započete rečenice.
Žofikina majka je pedagoški savetnik i radi u jednom internatu, gde se bavi dečijom psihologijom – ali sopstvenu kćerku ne razume. Najbolje Žofikine prijateljice su Marijana i Dora. Dorini roditelji su razvedeni i tako ona živi kod starije sestre Viki – a dogodi se još da se Marijanin tata zaljubi u Dorinu sestru i namerava da pobegne s njom u inostranstvo, da napusti ženu i dete. Dvanaestogodišnje devojčice su saznale sve, šta će one uraditi? Uza sve nedaće Žofikina mama treba da ode iz pedagoškog zavoda, a Žofika, u želji da pomogne, predlaže joj da se zaposli na gradilištu, da meša malter, jer tu radi Žofikin prijatelj zidar.
Jednom rečju, ova knjiga pred decu iznosi pitanja koja su, po konzervativnijim shvatanjima, rezervisana za odrasle – iako mladi danas i te kako znaju za njih i moraju da traže sopstvene odgovore.
Ivan Ivanji


Magda Sabo (1917–2007) jedna je od najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih književnica. Objavila je preko pedeset književnih dela: zbirki pesama, romana, omladinskih romana, drama, priča, eseja i studija. Rođena je u Debrecinu, gde je stekla klasično obrazovanje. Književnu karijeru počela je kao pesnikinja. Turbulentne 1949. vest da je dobila prestižnu Baumgartenovu nagradu zatekla ju je na radnom mestu službenice Ministarstva vera i obrazovanja, da bi joj još istog dana, zajedno s vešću da joj je nagrada oduzeta, bio uručen i otkaz. Kao neprijateljski (klasni) element, bila je osuđena na silencijum i nije smela ništa da objavljuje sve do 1958, kada se okreće pisanju proze.
Dela Magde Sabo prevedena su na više od 40 jezika, a za svoj rad dobila je brojna važna nacionalna i međunarodna književna priznanja među kojima se izdvajaju nagrada Atila Jožef, Košut, prestižna francuska književna nagrada Femina za strani roman i Cévannes za evropski roman. Sabova je doživela i druge velike počasti: postala je počasna građanka Debrecina i Budimpešte, izabrana je za članicu Evropske akademije za nauku, a čak četiri njena romana, uključujući i Daljine, našla su se među sto najvažnijih mađarskih romana svih vremena. Nekoliko romana Magde Sabo pretočeno je u filmove.

MG161 (N)