ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

VOJISLAV DESPOTOV

EVROPA BROJ DVA

Izdavač - Stubovi kulture, Beograd

Godina - 1998

156 strana

17 cm

Edicija - Biblioteka Minut

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


`Bežeći od rata na Balkanu, glavni junak Despotovljevog romana ne odlazi na Zapad, već u Sibir, da tamo pronađe „novi Rim“ i „novi Berlin“, finska jezera i norveške fjordove, koje su po kazni gradili robijaši premeštajući ruska brda i doline. Ukoliko danas „živimo“ u njegovoj fikciji, kako smo zaboravili knjige jednog od najboljih domaćih pesnika i romanopisaca
Otmica Evrope... Evropa na leđima Staljina – reči su iz romana Evropa broj dva Vojislava Despotova (1950–2000), objavljenog 1998. godine. Nakon što je kupio konzerve jelenskog mesa, spremio šator, baterijske i karbitne lampe, tranzistor, plinski grejač, šibice i vreću za spavanje – krenuo je u Sibir da potraži „Evropu“ iz naslova koju su gradili kažnjenici proterani u vreme carevine, u staljinističko doba... Naš umetnik – performer ne beži na Zapad od rata i devedesetih, već u Rusiju, gde su robijaši „premeštali brda i doline“, ne bi li u prirodnoj veličini izgradili novi Berlin, novi Rim („najpre su napravljeni svi brežuljci, a potom je prokopan i Tibar“); niz norveških fjordova, finska jezera...

Pisac Srđan V. Tešin kaže za NIN da taj trenutno naročito aktuelan roman predstavlja jednu granu alternativne istorije – kontrafaktualnu istoriju. „Evropa broj dva iz fikcije Vojislava Despotova nije ništa drugo nego paralelna Evropa; ona je istovremeno i fakat i kontrafakat, jer postoji isključivo kao tajnoviti geografski obris Evrope broj jedan.“
Smešten na pet miliona kvadratnih kilometara – simulakrum jeste samo deo Sibira.

„Cilj njenog stvaranja u ovoj priči“, objašnjava, „nije jedino ekonomske i eksploatatorske prirode. Ta `Nova Evropa` matrica je za zasejavanje novog života! Umrla je Stara Evropa, Evropa broj jedan. Ono što se danas doživljava evropskim geografskim prostorom nije drugo nego njen leš.“

S tim da mapa Evrope broj dva počinje da se ruši istovremeno dok se cepaju granice u Evropi broj jedan. „Sve to piše Despotov, decenijama pre agresije na Ukrajinu!“
Ne zaboravljamo Drvodelju iz Nabisala. Кnjiga objavljena 1999, iz najužeg izbora za NIN-ovu nagradu, tematizuje bombardovanje zemlje. Njan pripovedač, „vajar od zanata“, koristeći mašinu za umetničko kopiranje („poliuretanska kutija veličine mrtvačkog sanduka“) – na osnovu donetih fotografija, izrađuje po porudžbini trodimenzionalne oblike od drvenog tetraedra koji verno zamenjuju tela mrtvih. Spomenici čukundeda postaju brojniji od živih stanovnika zemlje Novi Abasal, okrenute kultu predaka, sukobljene sa Zapadom. Zatim u pomenutoj fikciji, pre nego u stvarnosti – počinje bombardovanje.

Tešin se seća reči književnika izgovorenih kad su srušeni novosadski mostovi: staje s radom na rukopisu o bombardovanom gradu.
„Predvideo je opet našu budućnost, ali i aktuelnu stvarnost, jer junak proročki kaže: Dok su se svi spremali da pobegnu na Zapad, u zemlje koje će im dati azil, istovremeno ih zasipajući projektilima, ja sam objavio da se spremam na put u Sibir. Danas, godinama kasnije, projektili zaista padaju po Evropi broj jedan upravo iz Sibira. Pritom, srpski mejnstrim državni politički diskurs nam je kao kod Despotovljevog junaka: sibirski!“

Ako zaključimo kako „živimo“ u mašti Vojislava Despotova – zašto ga nismo više čitali...
Pisac Gojko Božović odgovara da se najvažniji razlog krije baš u onome što je osnovna osobina književnosti Vojislava Despotova. „Šta god da je pisao i u kojim god poetičkim fazama da je to činio, on je bio igrivi duh. Nije se zadovoljavao zatečenim rešenjima i predloženim uvidima, niti je čemu prilazio kao neumitnoj svetinji.“

Misli da naša književna istorija pokazuje da se od takvih autora često zazire, odnosno da je njima potrebno duže vreme da dođu do šireg kruga čitalaca.
„Ne samo da je takav bio u izrazu, već je takav bio i u samom razumevanju stvari. Spoznao je sopstveno vreme na autentičan način, zbog čega su nam njegovi romani, pesme ili eseji često izgledali kao hronike unapred, kao pravovremeni odgovor na izazove epohalne situacije u kojoj se našao, s mogućim čitaocima. Кoliko je uopšte ljudi koji su razumeli šta nam se dogodilo posle pada Berlinskog zida, na kraju veka, ali baš u tom trenutku kada se sve to događalo a ne s nekom naknadnom pameću?“
Pomerao je poetičke granice i donosio iskustvo svežine u svim delovima opusa.

„Bio je modernizacijski duh srpske književnosti“, zaključuje Božović. „Кao pesnik: neodoljiv i u avangardnoj i u postmodernoj fazi. Кao esejista, možda je najpronicljivije od svih savremenika sagledavao probleme moderne civilizacije `neočekivanog čoveka`. Кao romansijer, napisao je izuzetnu trilogiju u drugoj polovini devedesetih, sačinjenu od romana Jesen svakog drveta, Evropa broj dva i Drvodelja iz Nabisala.“ (Mića Vujičić)`


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.