ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vladimir Kirda Bolhorves : REKA ČAROBNICA , Osvit Subotica - Izdavačko odeljenje časopisa Rukovet 1978, str. 168.
Roman.
Očuvanost 3; korica malo pohabana.

Vladimir Kirda Bolhorves (Ruski Krstur, 1. oktobar 1942) srpsko-rusinski je romansijer, pesnik, sociolog kulture i teoretičar književnosti.
Biografija

Rođen je 1942. godine u Ruskom Krsturu. U rodnom mestu završio je 1957. osnovnu školu, a 1960. i zanatsku školu za mašinbravara, u koju se bio upisao očevom voljom. U istoj, mašinsko-remontnoj radionici na ekonomiji seoske zadruge još godinu dana bio je kalfa. Nezadovoljan tim nivoom školovanja i takvom životnom perspektivom, u jesen 1961. napustio je ovu radionicu i preselio se u Novi Sad. Radeći kao fizički radnik na građevinama, jednu školsku godinu pohađao je večernji kurs za kvalifikovane metalce koji su želeli da polažu prijemni ispit za upis na Višu tehničku mašinsku školu. U junu 1962. položio je taj ispit, a dve godine kasnije završio i pomenutu školu.

Nakon služenja kadrovskog vojnog roka službovao je, kao pogonski mašinski inženjer, od jeseni 1965. do proleća 1974. godine, u novosadskoj Industriji mašina i opreme „Pobeda”, u bečejskoj srednjotehničkoj mašinskoj školi `Ivan Koči` i u subotičkoj Industriji električnih mašina „Sever”. U Subotici je vanredno studirao ekonomiju, smer: Kibernetska organizacija. Od 20. maja 1974. do 15. februara 1976. ponovo je, svojom voljom (zbog vlastitih književnih ambicija), bio nezaposlen. Od 1976. do 2003. godine službovao je (uglavnom na radnom mestu urednika složenih emisija) u rusinskoj redakciji Radio-televizije Novi Sad. Novinarstvo je smatrao samo privremenim rešenjem, nametnutim egzistencijalnom nuždom. Nikada sebe nije video kao novinara u pravom smislu reči. Na subotičkom Ekonomskom fakultetu diplomirao je 1983. godine.

Želja da se što više udalji i od mašinstva, i od ekonomije i od novinarskog službovanja podstakla ga je da se upiše na postdiplomske studije na smeru: Sociologija kultura i kulturne politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Magistarsku tezu `Kulturnosociološki aspekti kritike dogmatizma u jugoslovenskom romanu 1985-1988` odbranio je 1994. godine. Na novosadskom Filozofskom fakultetu prijavio je temu doktorske disertacije `Utopija u delu Herberta Džordža Velsa i Havrijila Kosteljnika`. Odbranio ju je, na Odseku za teoriju književnosti, 2016. godine.

Član je Društva književnika Vojvodine od 15. januara 1975.

Danas je u Novom Sadu penzioner, ali intenzivno piše.
Stvaralaštvo

Većina onoga što je dosad napisao postoji samo na srpskom jeziku. Bolhorves ga smatra jezikom primarnog originala svog opusa. Kako tvrdi, rusinski mu je biološki maternji, a srpski književni maternji jezik.

Svojim stvaralaštvom pokušava da pokrene heuteranizam. Po njegovim rečima, heuteranizam treba da bude filozofsko-ideološka armatura heuteranističkog pokreta, koji, opet, treba da bude inicijalna osnova planetarne heuteranističke civilizacije, ili, ako se taj pojam personifikuje, Heuteranije. U okviru te civilizacije, ako bude zaživela, opštečovečanski problemi će se rešavati razumnije, pravičnije i efikasnije no što se rešavaju u okvirima postojećih parcijalnih civilizacija, koje čine današnju planetarnu civilizaciju.

Vladimir Kirda Bolhorves već nekoliko decenija formira heuteranističko-beletrističko-hibridni (HBH) venac `Snevajući zvezdu Heuteranije`. U tom opusu još su u procesu stvaranja sva tri njegova korpusa. Primarni korpus će činiti jedan jedini, voluminozan tom `Osvitni principi heuteranizma`. Sekundarni, beletristički korpus biće sačinjen od dvanaest romanesknih i pet poetskih tomova. Pobočni, pomoćni, tercijalni korpus će činiti trideset dva autobiografsko-dokumentarno-diskurzivna toma.