Ljubav u Toskani Miloša Crnjanskog predstavlja prekretnicu u srpskom putopisu. Lirizam s kojim autor prikazuje predele Toskane doseže granice u kojima se čitalac oseća kao da je sve to već negde video, osetio, dodirnuo... Toliko ljubavi, umetnosti, kulture, predela, boja, mirisa, izazivaju u čoveku osećanje koje sva astralna putovanja čini stvarnim i opipljivim. Snagom svog izraza Crnjanski predstavlja Toskanu na dva identična plana, ali iz različitih uglova, od kojih je jedan direktno uslovljen posmatranjem, dok je drugi oslonjen na kulturnoistorijske činjenice. Zavodljiva proza ovog putopisa nenametljivo vezuje i uvlači čitaoca u svoje skrivene lagume, u kojima se oseća pravi dah italijanskog vazduha, navodeći ga da poželi da krene stopama Crnjanskog, od predela do predela, od mesta do mesta, ka Firenci, Pizi, Sijeni, Peruđi… Jer jedino se tako i može osetiti Ljubav u Toskani – neprestano čitajući i neprestano putujući.