Tip: Voće

KAMČATSKA BOROVNICA - NE ZAHTEVA KISELO ZEMLJIŠTE KAO OSTALE BOROVNICE!

CENA JE 600 DINARA PO SADNICI.

Kamčatska borovnica je listopadni grm iz porodice (Caprifoliaceae). Ima dugu tradiciju uzgoja u Rusiji (Kamčatka i Sibir), Kini i Japanu. Raste 0,8-3m u visinu i 1,5m u širinu (u kultivaciji oko 1,80m u visinu i 1m u širinu). Spada u dugovečne biljke, životni vek joj je od 25 do 30 godina. Kamčatska borovnica dozreva rano, već pocetkom maja, pre ostalog voća u našem podneblju, što je čini vrlo zanimljivom za uzgoj.

Kamčatska borovnica ima plod koji je izdužena plavoljubičasta bobica prečnika oko 0,5-1cm, duga 2-3cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičastocrvene boje.Ukus ploda je sličan borovnici i najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi i sirupi, a dodaje se i mlečnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crvenoljubičastu boju. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda – odatle i naziv medne bobice ili honeyberry. Kao i kod domaće borovnice, kamčatska borovnica ima ukus koji se dobro se slaže s jelima od divljači i crvenih mesa. Od ovih bobica se proizvodi i voćno vino izuzetno bogatog ukusa. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvozđem, bakrom i jodom.

Kamčatska borovnica – lekovita svojstva
U područjima gde Kamčatska borovnica raste u prirodi (Rusija, Japan i Kina) postoji njena dugogodišnja narodna primena u lečenju ateroskleroze, hipertenzije, gastrointestinalnih poremećaja, herpesa… Novije naučne studije govore u prilog ovoj tradiciji. Kamčatska borovnica je bogat izvor vitamina C, antocijanina, proantocijanidina i drugih flavonoida, i ima antitumorogena, antimutagena, antimikrobijska, protivupalna i protivalergijska svojstva. Studije o njenoj lekovitosti (tek od 1996. god.) rađene su u Kanadi i Republici Českoj.

Uzgoj

Kamčatska borovnica toleriše vrlo niske temperature, i do -47 stepeni bez značajnijih oštećenja. Cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, cvet nije osetljiv na slabije mrazeve. Za rast ne zahteva izrazito kiselo tlo kao što je slučaj sa američkom borovnicom. Voli sunce, mada podnosi polusenku, ali tada daje manji prinos.
Sadi se u jesen ili proleće,a kontejnirana i preko cele godine. Međuredni razmak treba da iznosi 3 metra, a razmak između biljaka 1,5 metar, ako se žele pojedinačni grmovi, odnosno 1 metar ako se sadi plantažno. Samobesplodna je vrsta, pa je potrebno posaditi barem dve različite sorte, zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. U našoj ponudi imamo 2 sorte: Vojtek, Zojka. Po grmu daju rod od 3-5 kg.