ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1964
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, potpisi na unutrašnjoj strani prednjih korica, predlistu i najavnom listu, inače unutra dobro očuvano.

Autor - osoba Чуковский, Корней Иванович, 1882-1969 = Čukovskij, Kornej Ivanovič, 1882-1969
Naslov Doktor Jojboli / K. [Kornej] Čukovski ; preveo Grigor Vitez
Jedinstveni naslov Доктор Айболит. srp
Ostali naslovi Doktor Aй bolit
Vrsta građe bajke
Ciljna grupa dečje, opšte
Jezik srpski
Godina 1964
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1964
Fizički opis 93 str. : ilustr. ; 20 cm*
Drugi autori - osoba Vitez, Grigor, 1911-1966 (prevodilac)
Vitez, Grigor, 1911-1966 (prevodilac)
Stefanović, Dragiša P. (prerađivač)
Zbirka ǂBiblioteka ǂVeverica ; ǂsv. ǂ10
(Karton)
Napomene Prevod dela: Доктор Айболит / К. Чуковский
Pravo ime autora Nikolaj Ivanovič Kornejčuk
Izdanje ćirilicom priredio Dragiša P. Stefanović

Dobrodušni doktor Jojboli se specijalizovao da pomaže životinjama, među kojima su njegovi najbolji prijatelji: majmun Čači, papagaj Karudo, pas Avv, gica Groh-Groh i Krokodil. Ima samo tri neprijatelja: bolesti koje napadaju životinje, sebičnu sestru Barbaru i opakog gusara Barmoleja. Pročitajte ovu knjigu i saznajte da li će doktor Jojboli savladati svoje neprijatelje.

Kornej Ivanovič Čukovski (rus. Корне́й Ива́нович Чуко́вский, pravo ime Nikolaj Vasiljevič Kornejčukov; Sankt Peterburg, 31. mart 1882 – Moskva, 28. oktobar 1969) bio je ruski pesnik, pisac, književni kritičar, esejista, prevodilac i književni istoričar.
Čukovski je otac pisaca Nikolaja i Lidije. On je bio među najpopularnijim dečjim pesnicima. Njegove pesme „Doktor Jojboli“ (1925), „Krokodil“ (1916/17), „Mojdodir“ (1925), „Telefon“ i druge bile su popularne za čitanje kod mnogih generacija dece ruskog govornog područja.

1905. godine izdavao je satirički list „Signal“; od 1912. u Kuokoli (Finska) okupljao je slikare i pisce; od 1916. je bio na čelu izdanja za decu „Jedro“. Objavio je niz popularnih knjiga jezično inovativnih pesama s urbanim motivima. Prevodio je s engleskog (Volt Vitman, Mark Tven, Radjard Kipling), a od ruskih pisaca najviše pisao o N. A. Njekrasovu.
Rođen je u Sankt Peterburgu, kao vanbračni sin Ekaterine Osipovne Kornejčukove, seljanke iz Poltave, i Emanuila Solomonoviča Levinsona, čoveka iz bogate jevrejske porodice, čiji je unuk bio matematičar Vladimir Rohlin. Levinsonova porodica nije dozvolila brak sa Kornejčukovom i par se na kraju rastao. Kornejčukova se preselila u Odesu sa Nikolajem i njegovim bratom. Levinson ih je neko vreme finansijski podržavao, do njegovog braka sa drugom ženom. Nikolaj je išao u gimnaziju u Odesi, gde je jedan od njegovih drugara bio Vladimir Žabotinski. Kasnije, Nikolaj je izbačen iz gimnazije zbog svog „niskog porekla”. Morao je da dobije svoju srednjoškolsku i univerzitetsku diplomu korespondencijom.
Nakon što je naučio engleski, 1903–1905. je radio kao dopisnik londonskog lista za odeske novine, iako je najveći deo svog vremena provodio u britanskoj biblioteci umesto u galeriji za novinare u Skupštini. Po povratku u Rusiju, Kornej je počeo da prevodi engleska dela, pre svega Vitmana, i objavio nekoliko analiza savremenih evropskih autora, koje su ga dovele u vezu s vodećim ličnostima ruske književnosti i obezbedile prijateljstvo s Aleksandrom Blokom.
Njegov uticaj na rusko književno društvo 1890ih ovekovečen je satiričnim stihovima Saše Černjija, uključujući i Korneja Belinskog (kao iluziju na čuvenog kritičara Belinskog). Kasnije je objavio nekoliko zapaženih književnih naslova, uključujući „Od Čehova do naših dana“ (1908), „Kritičke priče“ (1911) i „Lica i maske“ (1914). Takođe je objavljivao i satirični magazin „Signal“ (1905-1906) i bio uhapšen zbog „vređanja vladajuće kuće”, ali je oslobođen nakon šest meseci zatvora.
Tridesetih godina 20. veka Čukovski je intenzivno radio na teoriji književnog prevođenja („Umetnost prevođenja“ 1936. ponovo je objavljena pre izbijanja rata, 1941, pod naslovom „Visoka umetnost“) i na samom prevodu na ruski jezik (M. Tvena, O. Vajlda, R. Kiplinga i drugih, uključujući u obliku „prepričavanja“ za decu).
Tokom rata evakuisan je u Taškent. Najmlađi sin Boris umro je na frontu.
Šezdesetih godina Čukovski je osmislio prepričavanje Biblije za decu. Za ovaj projekt privukao je pisce i književnike i pažljivo uređivao njihova dela. Sam projekat bio je vrlo težak zbog antireligijskog položaja sovjetske vlade. Knjigu pod nazivom Babilonska kula i druge drevne legende objavila je izdavačka kuća „Dječija književnost“ 1968. godine. Međutim, vlasti su uništile čitav tiraž.
Posljednjih godina Čukovski je bio populararan; laureat niza državnih nagrada i nositelj ordena. U dači u Peredelkinu, u kojoj je posljednjih godina neprestano živio, dogovarao je sastanke sa okolnom decom, razgovarao s njima, čitao poeziju, na sastanke je pozivao poznate ljude, poznate pilote, umetnike, pisce i pesnike.
Kornej Čukovski umro je 28. oktobra 1969. od virusnog hepatitisa. Na dači u Peredelkinu, u kojoj je pisac proživio veći dio svog života, sada radi njegov muzej.

MG P17 (N)