Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-83897-30-3
Autor: Domaći
Tip: Jednojezični
Vrsta: Opšti
Jezik: Srpski

NOVO, NEKORIŠĆENO, ocena 10 od 10, kao iz knjižare.
Lično sam je kupio na sajmu knjiga, odložio u vitrinu i od tada je proletela, čak, 21 godina.
I dalje miriše na novu štampu kao prvog dana.

Izdavač: Rende, Beograd i Postscriptum, Zagreb 2004. ISBN: 86-83897-30-3
Latinica, 463 str, tvrdi povez, 22x28cm. Težina: 1.350 grama.  

Kratki opis:
1989. godine Dubravka Ugrešić i urednici u tadašnjem `STARTU`, Dejan Kršić i Ivan Molek, uputili su poziv za saradnju na projektu `Leksikona YU mitologije`. Krenulo se od premise da ne postoje artikulisani pojmovi jugoslovenske popularne kulture koji bi pripomogli definisanju naših identiteta. Problem je bio `širi od puke manjkavosti domaće popularne kulture`, i tvrdili da bi pitanje jugoslovenskih identiteta trebali istražiti `ne samo zbog sveta već prvenstveno zbog nas samih`, dodajući da `današnja politička situacija to jasno pokazuje`. Zadnja rečenica danas zvuči ironično. Od pitanja `Šta smo? `, došlo se do `Šta smo bili? `, a mnogima je i to pitanje postalo `suvišno`, jer im je odgovor unapred bio `poznat`. Nove su se države različito odredile prema prošlosti i sećanju - od konfiskacije pamćenja i reinterpretacije prošlosti do apsolutnog negiranja i novog brojanja vremena, neke vrste `godine nulte`. Činilo se da je raspadom SFRJ nestala i potreba za sastavljanjem leksikona. Projekat je, nakon kolektivnog udesa, ipak ponovo zaživeo u drugoj polovini devedesetih, kada su na jednom sastanku u egzilu Dubravka Ugrešić i potpisnici ovog predgovora odlučili da obnove celu stvar. Vodio nas je, ako i neizrečen, osećaj što ga je u `Leksikon YU mitologije` kasnije upisao Boris Buden `sve što dolazi posle nije samo zbog toga ujedno i bolje`. U saradnji sa zagrebačkim `Arkzinom` ponovo je oformljena redakcija i postavljena jednostavna internet stranica. Učinili smo to najpre zbog sebe, ne očekujući previše. A onda se dogodila čudna stvar. Poput brodolomaca su se, s `porukama u boci` počeli javljati naši bivši sugrađani, doslovno sa svih strana sveta. Ovo nije tek otrcana fraza: novosadski muzikolog u Jerusalimu, službenica u jednoj londonskoj kancelariji, čuveni crnovalni režiser iz Pariza, iz New Yorka, dve bivše zagrebačke tinejdžerke, naš pisac iz Irske i mlada tv-voditeljika bili su među prvima koji su poslali priloge. Ubrzo su krenuli i ostali: profesionalci u stvarima pisanja, ali i mnogo više onih koji nisu nikada objavili ni slovo. Na naš su se poziv, u desetinama, a onda u stotinama odazvali autori najrazličitijih demografija. Mnogi daleko od kuće, grejani nostalgijom i ne samo traumirani nedavnim stvarnim događajima nego i ućutkani onim što Dubravka zove represijom `ponižavajućih fusnota`, na našoj su stranici pronašli neku vrstu utočišta, luku u kojoj su se, ako ništa, mogli koristiti ideološkim smicalicama otuđenog im prava na sećanje. Pljuštale su uspomene, lične i kolektivne, zaboravljena imena domaće popularne kulture - ponekad kao odrednica, ponekad kao esejistički, literarni tekstovi, često kao mešavine stilova i žanrova, i jezici su bili različiti. Neki su sačuvali stil neopterećen lingvističkim promenama, drugi su mešali registre, nesvesno upotrebljavajući novogovore. I jedni i drugi su se ponekad mučili opisati fenomene zajedničkog doba. Pokušavali su što bolje, preciznije pisati i preneti svoje misli i sećanja, pokazujući time da se radi o njima važnoj stvari. Čak i da je leksikon ostao u toj fazi i u toj formi, već bi tako opsežan i kreativan odgovor bio uspeh naše namere. Srećom nije. U međuvremenu je internet stranica prerasla u veću i atraktivniju. S prilozima se javljalo sve više saradnika, a naš tim je upotpunjen saradnicima iz beogradske izdavačke kuće `Rende` i zagrebačkog `Postscriptuma`. Počeo se oblikovati materijal za knjigu koju, nakon nekoliko godina saradnje niza autora, imate pred sobom. Osim autora jedinica, i drugi su na različite načine pridoneli stvaranju leksikona: redakcijski i spoljni saradnici, prijatelji i kolege koji su pomogli neprocenjivim savetima. Sve ga to čini uistinu kolektivnim delom. Poštujući autorstvo tekstova, priloge smo ostavili u izvornim jezicima. Jedinice smo, umesto da ih grupišemo tematskipoređali abecedno. Nemoguće je bilo pokriti sve - reč je o 50 god kulturne istorije! A i {O}sećanja su subjektivna, uvek će se nekome činiti da nešto nedostaje. Odlučili smo, stoga, objaviti `Leksikon YU mitologije` kad smo došli do dovoljno uzbudljivog korpusa. Razni nam faktori, promene, kulturne i društvene silnice, pokazuju da je za to došao i trenutak. Da bi postala pamćenje, prošlost mora biti artikulisana. Ovom knjigom pokušali smo istražiti topografiju kulturnog i životnog postora koji smo pedeset godina gradili i delili. Ne zbog prošlosti, već u uverenju da će i u postmodernom vremenu brzog zaborava biti korisno znati šta je značio AFŽ a šta ŽTP, šta slet a šta mimohod. Đorđe Matić i Iris Adrić, 2004.
---
Ovaj predmet je deo moje lične kolekcije, ne otkupljujem niti preprodajem tuđe stvari!
---
POGLEDAJTE MOJE OSTALE PREDMETE:

- KNJIGE: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=1

- KOLEKCIONARSTVO: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=995

- MUZIKA: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=285

- ZA KUĆU I BAŠTU: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=884

- SVE ZA DECU: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=276

- RAČUNARI I OPREMA: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=322

- MOBILNI TELEFONI: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=307