Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-323-0930-2
Autor: Domaći
Tip: Dvojezični
Vrsta: Opšti
Jezik: srpski, mađarski

Potpis prethodnog vlasnika na najavnom listu, inače odlično očuvano.

Autor - osoba Burzan, Mirjana, 1937-2020 = Burzan, Mirjana, 1937-2020
Kacziba, Ágnes, 1956- = Kaciba, Agneš, 1956-
Naslov Srpsko-mađarski rečnik / Mirjana Burzan, Agneš Kaciba = Szerb-magyar szótár / Mirjana Burzan, Kacziba Ágnes
Uporedni naslov Szerb-magyar szótár
Vrsta građe rečnik
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski, mađarski
Godina 2016
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Forum, 2016 (Petrovaradin : Futura)
Fizički opis XXI, 837 str. ; 24 cm
(karton)
Napomene Tiraž 3.000
Bibliografija: str. XV.
Predmetne odrednice Srpsko-mađarski rečnici

PREDGOVOR
Poslednji, treći tom najobimnijeg mađarsko-srpskohrvatskog rečnika pojavio se davne 1975. godine u izdanju Pokrajinskog zavoda za izdavanje udžbenika u Novom Sadu. Njegovo izdavanje nije ponovljeno, te se već nekoliko decenija ovaj rečnik ne može nabaviti. Od druge polovine prošlog veka do danas izašla su samo dva-tri manja srpsko (hrvatska)-mađarska rečnika. Imajući u vidu vreme koje je proteklo od rada na velikom rečniku, i s obzirom na činjenicu da su se priređivači, kako i sami ističu u uvodu, oslanjali na starije rečnike, razumljiva je i realna potreba za novim dvojezičnim rečnikom, u kojem će savremeni srpski i mađarski jezik biti predstavljeni na osnovu znatno širih korpusa od onih koje sadrže danas dostupni dvojezični srpsko-mađarski rečnici.
Srpsko-mađarski rečnik, koji predajemo javnosti, rezultat je zajedničkog dvanaestogodišnjeg rada autorki dr Mirjane Burzan, redovnog profesora Odseka za srpski jezik i lingvistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, i dr Agneš Kaciba, docenta na Katedri slovenske filologije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Segedinu. Mirjana Burzan postavila je koncepciju Rečnika (ekscerpcija i selekcija leksičkih jedinica, utvrđivanje principa za izradu rečničkog članka), i obradila odrednice (morfološka obrada, kodiranje, navođenje primera, sintagmi i frazeoloških izraza), te je ova autorka i odgovorna za srpsku stranu. Na utvrđivanju mađarskih ekvivalenata i opisnog određivanja značenja, kao i na davanju neophodnih informacija о njima bila je više angažovana Agneš Kaciba koja je, stoga, i odgovorna za mađarsku stranu. Na ovim poslovima učestvovala je u prvoj fazi rada i dr Edita Andrić, redovni profesor na Odseku za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na čemu joj autorke srdačno zahvaljuju.
Rečnik sadrži blizu 34.500 odrednica koje obuhvataju oko 6500 termina i ustaljenih izraza; 1100 odrednica vezuju za sebe frazeologizme kojih ima oko 2500. Građa je ekscerpirana iz Rečnika srpskoga jezika (2007), kojem je u osnovi Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika (1967–1976), srpskohrvatsko-mađarskog rečnika I–III (1968–1975), iz internetski dostupnih korpusa, u prvom redu Korpusa savremenog srpskog jezika Matematičkog fakulteta u Beogradu i tekstova u medijima, šio je omogućilo, prema našem mišljenju, da leksički fond savremenog jezika bude na zadovoljavajući način predstavljen, s obzirom na obim i namenu rečnika. Pored standardnih reči i izraza uneseni su i neki koji pripadaju razgovornom jeziku, te vulgarizmi, kao i reči stranog porekla, koji u (vremenom srpskom jeziku imaju veliku upotrebnu vrednost. Vrlo malo je arhaizama, pre svega onih koji su značajni za srpsku istoriju, kulturu i tradiciju.
Nadamo se da će Rečnik predstavljati značajnu pomoć učenicima, studentima, svima onima koji uče jedan od ova dva jezika, ali i nezaobilazan priručnik prevodiocima. Isto tako, očekujemo da ovaj i rečnik bude podsticaj da se urade još obimniji dvojezični srpsko-mađarski rečnici.
Mirjana Burzan i Agneš Kaciba

MG157 (N)