Godina izdanja: 2023
ISBN: 978-86-82144-14-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Heidegger, Martin, 1889-1976 = Hajdeger, Martin, 1889-1976
Naslov Boravljenja / Martin Hajdeger ; preveo sa nemačkog Mario Kopić
Jedinstveni naslov Aufenthalte. srpski jezik
Vrsta građe dokumentar.lit.
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik hrvatski
Godina 2023
Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K, 2023 (Sopot : Slava)
Fizički opis 45 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Kopić, Mario, 1965- (prevodilac)
Kopić, Mario, 1965- (prevodilac)
Arendt, Hannah, 1906-1975 (autor dodatnog teksta)
Arent, Hana, 1906-1975 (autor dodatnog teksta)
Velten, Bernard, 1906-1983 (autor dodatnog teksta)
Velten, Bernard, 1906-1983 (autor dodatnog teksta)
Zbirka Alef / urednik Branko Kukić ; ǂknj. ǂ143
GK; broš.)
Napomene Prevod dela: Aufenthalte / Martin Heidegger
Tiraž 200
Str. 31-41: Martinu Hajdegeru je osamdeset godina / Hana Arent
Str. 42-44: Tražiti i naći / Bernard Velte
Str.45: Uz knjigu / Mario Kopić.
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Hajdeger, Martin, 1889–1976
Grčka -- Putopisi

Uz knjigu
Nakon dugog ustezanja, u proljeće godine 1962, Martin Hajdeger kreće na put putničkim brodom „Jugoslavija` u Grčku, zajedno sa suprugom koja mu je poklonila to putovanje. Bilješkama s tog putovanja dao je naslov „Boravljenja“, Aufenthalte, prema Helderlinovim stihovima: Stog blago onom koji nađe / lijepo dodijeljena sudbina, / gdje još spomen na putovanja / i slatko sjećanje na patnje / šumori na pouzdanom žalu, / te da onamo rado / može da dogleda granice / koje mu pri rođenju bog / za boravljenje ocrta.
Bilješke Hajdeger posvećuje svojoj ženi („majci`) za njen sedamdeseti rođendan. Prvi put Hajdeger je putovanje u Grčku planirao za 1955. godinu – namjeravao je ondje otputovati zajedno s Erhartom Kestnerom, kojeg je upoznao u Minhenu kad je držao predavanje o tehnici i s kojim je otad bio u prijateljskim odnosima. Odustao je u posljednjem času, kada su im već bile stigle karte za voz i brod. Pet godina kasnije dogodilo se isto. Zajedno su sjedali nad geografskim kartama, određivali itinerar, a onda se Hajdeger opet predomislio: „Ostat će tako da ponešto smijem misliti o `Grčkoj’ a da je ne vidim. Moram sada misliti na to kako da u prikladnom kazivanju zadržim ono što mi stoji ispred unutarnjeg pogleda. Potrebnu sabranost najprije će dati domaći kraj.`
Dvije godine kasnije, Hajdeger je napokon spreman prekoračiti „prag sna` i krenuti na putovanje koje je vodilo od Venecije na Peloponez, Krit i Rodos, pa prema Egini, s Delom u središtu, u Atinu, Eginu i Delfe, zatim natrag preko Dubrovnika u Veneciju. Nakon ove posjete uslijedit će još tri – 1964, 1966. i 1967. godine.
Mario Kopić

Martin Hajdeger (1889–1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.
Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.
Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio „Istorijski poziv Nemačke...“ Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.
Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976.

MG43