ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 2017. Tvrd povez, ćirilica, 717 strana.
Knjiga je odlično očuvana.
Napomena: na predlistu posveta autora; knjiga je odlično očuvana.
R24



Nesvakidašnja knjiga LJUDI I GRADOVI, ispisana na više od sedam stotina strana, koja je prema karakterizaciji pisca, GORANA LAZOVIĆA, možda roman, pojavila se ovih dana, sveža i drugačija da ostavi trag u vremenu i opomene nas da u digitalnom dobu i virtuelnim svetovima postoje živi susret i razgovori. Putopisno-poetska proza pričana i pisana tokom višegodišnjih putovanja i skitanja od Mongolije, Pariza, Rostova na Donu, Beča, Praga, preko Sibira, Jasne poljane, Verone, Irkutska, Venecije, Trira, Krasnojarska, Kijeva, Lavova, Nice, Habarovska, Krasnodara, Minhena, Dolgoprudnog, Karelije, Temišvara, Konstatinova, Istanbula, Sankt Peterburga, sve do Bajkalskog jezera. U knjizi se nalaze i Lazovićevi zapisi sa Volge, doživljaji iz sela Borovaja, kao i pisma iz Donjecka, priče o Tičjem polju, Srebrenici, Ugljeviku i moskovskom Božiću.

“Ljudi i gradovi” vode nas kroz maštenske i “jestastvene svetove”, duševnim kao i realnim prostranstvima, darujući nas, štedro, ali kao u mimogredu, kao da to ni pomena vredno nije, dragulj-rečenicama.




- Malo je takvih tipova danas. Malo je darovitih kojima je važnije da se izraze kako valja nego da zarade kako valja! Njegove riječi se pretvaraju iz dokumenta u poeziju.
U Rusiji, gdje god da kreneš -tu je Goran Lazović.
Kada osjetiš njegovu fast food poeziju, zažališ za prohujalim vremenima kada je slava promašenih trenutaka bila uobičajena pojava. Svaka njemu čast!”
Emir Kusturica


- Lazovićeva putopisno-poetska proza „prikučuje bregove Muhamedu“, vodi nas kroz maštenske i „jestastvene svetove“, duševnim kao i realnim prostranstvima, darujući nas, štedro, ali kao u mimogredu, kao da to ni pomena vredno nije, dragulj - rečenicama.
Eto, čitajte i uživajte!
Oči će vam biti ozarene, kao i duša, tako štogod nećete naći na Internetu... To je ono pričanje kraj vatre, u pozni sat, lagano; pred ozbiljnim i mrkim ljudima...“
Radovan Beli Marković


- Goran Lazović je od starostavnih putopisaca, ume da skita i gde god da dođe — kod kuće je.
Njegove priče imaju dušu, nije dao za ovo godina da mu je zarobe, zato su one čiste, kao nebo iznad njegove Goranovine.”
Zoran Šaponjić


- Gorana Lazovića lakše je nacrtati, nego opisati. I morao bi to biti dobar crtač, kao Hugo Prat, koji je Korta Maltezea stvarao čitajući Miloša Crnjanskog: danas bi u svoje stripove, pored Raspućina, uvrstio i Gorana, pesnika, novinara i lutalicu pred kojim su se, valjda, ruske stepe onako i raširile, noći razorile, a tajne rastajnile...
To što on uspeva da otkrije, pronikne, dobije, domašta, sažme i napiše, zaista se može porediti samo sa Hugovom crtačkom maštom, gde je sve moguće: on da je prase, snašao bi se i u Teheranu!“
Radoje Andrić