ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 337
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Prvi i najbolji vodič kroz sentimentalnu istoriju Beograda.

Pri­ča o Sin­gi­du­nu­mu ili da­na­šnjem Be­o­gra­du ne mo­že da sta­ne ni na hi­lja­du stra­ni­ca knji­ge.

Ipak, ima onih ko­ji su, pre­po­znav­ši gra­ci­o­znost i ljup­kost ovo­ga gra­da ko­ji se pro­sti­re na reka­ma ko­je se pre­pli­ću i oba­la­ma ko­je se su­da­ra­ju, us­pe­li da pri­ka­žu nje­gov svet. Je­dan od njih bio je i Bog­dan Tir­na­nić. Bo­em, pi­sac i no­vi­nar.

Imao sam sre­će da ga slu­šam, sme­jem se i pla­čem ka­da je po­ku­šao da ob­ja­sni naš Dan­se ma­ca­bre. Na­ža­lost, vi­še ni­je tu da man­gup­ski i lu­cid­no opi­še na­šu stvar­nost. Be­o­grad za počet­ni­ke je, si­gur­no, bio pr­vi knji­žev­ni be­de­ker o na­šem gra­du, vo­dič ko­ji su svi ra­do čitali, i lju­di ro­đe­ni u nje­mu, i oni ko­ji su se slu­čaj­no tu za­te­kli.

U sa­mo tri­de­set i jed­nom po­gla­vlju, sa mno­go lju­ba­vi, osli­kan je mu­ral ko­ji je pred­sta­vio ovaj grad. Od do­la­ska, šet­nje uli­ca­ma, pre­ko pri­ča o bi­o­sko­pi­ma (ko­ji da­nas ne po­sto­je), do stripo­va, lju­di, knji­ga, ka­fa­na i zna­čaj­nih me­sta.

Ne mo­že­mo vra­ti­ti vre­me ni lju­de, ali mo­že­mo pro­me­ni­ti svoj svet. Be­o­grad za po­čet­ni­ke je vo­dič kroz grad ko­ga mo­žda vi­še ne­ma, ali ka­kav mo­že­mo po­no­vo da stvo­ri­mo, iako bez onog ne­sta­log de­la ko­ji se mo­žda vi­še ni­ka­da ne­će vra­ti­ti, a ko­ji po­sto­ji u na­ma, a ne u sve­tu oko nas.

Bogdan Tirnanić (Beograd, 14. septembar 1941 — Beograd, 16. januar 2009) je bio istaknuti srpski novinar, esejista, publicista, filmski kritičar i glumac.[1][2]

Biografija
Pohađao je Desetu beogradsku gimnaziju, ali nikada nije maturirao.[3]

Svoj prvi članak Bogdan Tirnanić je objavio 1960-ih godina u „Susretu“, listu Saveza omladine Beograda. Radio je dve decenije u „NIN“-u, u kojem je bio urednik kulture i jedno vreme i glavni urednik. Pisao je i za „Borbu“, „TV reviju“, „Oko“, „Književnu reč“, „Telegraf“, „Dnevni telegraf“, „Nedeljni telegraf“, „Nacional“, „Kurir“ i „Pres“, kao i u mnogim listovima nekadašnje Jugoslavije.

Radio je i na Televiziji Beograd, kao i na Televiziji Politika, gde je bio zamenik urednika.[3][2]

Bio je i glavni urednik časopisa „Nju moment“ i kreativni direktor agencije „Sači i Sači“.[1]

Tirnanić je bio i filmski kritičar, po mnogima najbolji u Srbiji. Igrao je jednu od glavnih uloga u kultnom filmu Želimira Žilnika „Rani radovi“.

Glumio je i u filmovima

„Crni bombarder“,
„Živeti kao sav normalan svet“,
„Zbog jedne divne crne žene“, kao i u seriji
„Otpisani“.
Bio je saradnik na scenariju filmova

„Dečko koji obećava“ i
„Poslednji krug u Monci“.[3][1]
Objavio je knjige-zbirke novinskih članaka i eseja

„Beograd za početnike“,
„Beograd za ponavljače“,
„Ogled o Paja Patku“,
„Bosanski bluz“,
„Koka-Kola art“, bio je koautor
„Beogradskih priča“, a napisao je i knjigu
„Crni talas“ o ovom periodu srpskog filma u kojem je i lično učestvovao.[3][1][2]
Autor je knjige „Kratak kurs umiranja“.

Tirnanić je dobitnik brojnih stručnih nagrada, među kojima i priznanja Udruženja novinara Srbije „Laza Kostić“ za najboljeg komentatora i nagrada „Jug Grizelj“ i „Veselko Tenžera“.[2]

Preminuo je u Urgentnom centru u 68. godini.[2] Povodom vesti o Tirnanićevoj smrti, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je: „Nedostajaće nam i njegovo britko analitičko pero i duh dorćolskog šmekera kojim je obeležio vreme u kojem je živeo.“[3]

Bio je oženjen glumicom Darom Džokić. Imaju kćerku Jovanu...