ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008
Jezik: Srpski
Autor: Strani

456 strana
Laguna Beograd
We Need to Talk About Kevin - Lionel Shriver
U nizu ispovednih pisama voljenom mužu Frenklinu Eva piše o sebi, o njihovoj ljubavi, braku, o njihovom sinu Kevinu i o svemu što ju je razdiralo pre no što će ih zadesiti tragedija, a neverovatna priča je spor, uzbudljiv silazak u pakao, koliko potresan toliko i fascinantan

Blistava proza Lajonel Šrajver u potpunosti dočarava emotivni haos koji je rastrgao Evu, ali je to istovremeno i izuzetna metafora za tragediju zemlje gde sve ide kao po loju, u kojoj niko ne gladuje, i gde se sve može kupiti sem svrhe života. Ovo je potresan, psihološki dubok, ponekad čak i crnohumorni roman sa dubokim, promišljenim zaključkom, pripovest o opasnoj razlici između onoga što osećamo i onoga što smo zapravo spremni da priznamo.

„Sjajno sročenim rečenicama kojima neuvijeno izražava svoje stavove o materinstvu, karijeri, porodici i tome šta to u američkoj kulturi stvara decu ubice, Lajonel Šrajver vodi od krivice do saosećanja, od odmazde do oproštaja.“
Booklist

„Surovo iskrena knjiga.“
Wall Street Journal

takođe pisao `Svet Posle Rođendana`
*************
Preporuka „Vodiča kroz krvoločnost”: knjiga koja će one koji žele decu naterati da dobro promisle. Uznemiravajuća strana roditeljstva snažno je predstavljena u delu koje je podjednako bitno i deset godina nakon prvog izdanja.

Facebook
Twitter
Tumblr
Google
Iako sam van svoje domaće rubrike i Uznemiravanja, i dalje sam na svom terenu jer „Moramo da razgovaramo o Kevinu” je knjiga koja istinski pripada Uznemiravanjima. Iako je fikcija, sa razlogom sam je preporučila prošli put u tekstu o školskim masakrima jer je napisana na brutalno realan način.

Slika preuzeta sa
Slika preuzeta sa sajta izdavača

Knjiga je sasatavljena od pisama Eve Kačadurijan njenom mužu, odnosno stvari vidimo iz njenog ugla. U tim pismima opisuje svakodnevnicu nakon „incidenta”, ali se i osvrće na prošlost, doba još od kad je upoznala Frenklina, muža, i pre nego što je dobila Kevina. Glavni obrt radnje saznajemo već pri početku: Evin maloletni sin Kevin je u popravnom domu, a spomenuti „incident” je masakr koji je on počinio u svojoj srednjoj školi. Mediji, roditelji žrtava, Eva – svi se kroz knjigu pitaju zašto, pokušavajući da objasne takvo ponašanje na bilo koji način: biologijom, odrastanjem, psihološki, traumatski. Lajonel Šrajver sjajno postavlja pitanje da li tu zaista postoji nešto sa čime se čovek rađa ili je to posledica odrastanja i vaspitanja, ili, ipak, mešavina oba.

Mi čitamo o užasavajućim scenama koje je Kevin priređivao još kao dete, ali i o Evinoj sumnji u svoj sina i u svoju ljubav prema njemu. Knjiga nam takođe prikazuje sliku masakra iz drugačijeg ugla, iz ugla majke predatora, sve vreme se osvrćući silnu krivicu koju Eva oseća, koliko povodom dela svog sina, toliko i povodom svojih dela. Verovatno ne postoji lik sa kojim ćete se povezati ili ga voleti – svaki je zločinac na svoj način, svi su donekle antipatični. Moguće je uhvatiti sebe u pitanju „A da li ja zaista želim decu?” ili u pitanjima koje je Eva sebi prekasno postavila: „Šta ako mi dete postane (masovni/serijski) ubica?” i „Šta ako ne uspem da volim sopstveno dete?”

Povodom knjige ima i kritika i pohvala. Svakako je privukla dosta pažnje, pa je snimljen i film sa Tildom Svinton i Ezrom Milerom u glavnim ulogama koje su jezivo dobro odigrali. Čak iako jeste pomalo psihološka tortura, ne može se reći da nije vredno toga jer se Šrajverova pri pisanju knjige definitivno posvetila istraživanju i uspela da načini jako kvalitetno delo o modernom svetu i modernim problemima. Pri tome knjiga tera ljude da postave sebi još više pitanja o ovoj itekako uznemirujućoj temi, ali, ipak, uspeva da nam donekle i ponudi odgovore. Koje odgovore? Pročitajte knjigu, saznaćete.