Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-367-0251-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Priča o Frojdu i Tausku

Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac
Biblioteka Psiha
Predgovor: Ivan Nastović
Prevod: Ljuba Stojić
Povez: broširan
Broj strana: XXIV + 188
Ilustrovano.
Malo požutela po obodu inače veoma dobro očuvana.

Knjiga izvlači iz zaborava jednog bliskog Frojdovog sledbenika, Viktora Tauska, poreklom iz Sarajeva, i objašnjava prirodu tog zaborava. Naime, njegovog imena nema u zvaničnim istorijama psihoanalize, iako je bio član Bečkog psihoanalitičkog društva u teškim godinama od 1909. do 1919. (kada se ubio jednog četvrtka ujutro, pošto prethodne večeri nije smogao snage da ode na uobičajeni sastanak Društva).

Knjigu je napisao psihoanalitički orijentisan profesor političkih nauka sa Harvarda, Pol Rouzen. Prikupljajući građu za knjigu o Frojdovim filozofskim i političkim idejama, on je razgovarao sa mnogim živim savremenicima i bliskim saradnicima osnivača psihoanalize i u tim razgovorima, usput, otkrio jedno ime za koje nije ranije nije bio čuo: Viktor Tausk. Zagolicalo ga je zašto se ne zna za čoveka koji je ostao u tako živom sećanju svih koji su ga poznavali, pa se po završetku posla na knjizi o Frojdu bacio na pravu megreovsku istragu.

Rezultati te istrage objavljeni su u ovoj knjizi i izazvali pravi zemljotres u zvaničnim psihoanalitičkim krugovima. Napisani su mnogi članci, pa čak i jedna knjiga, u kojima se osporavaju njegove premise i zaključci o Frojdovoj krivici za preranu smrt bliskog saradnika čijeg talenta se bojao. U toj polemici povodom knjige pokazalo se da je osnovna teza autora bila ispravna: Frojd je psihoanalizu pretvorio u politički pokret kome su važniji njegovi strateški ciljevi, nego bilo koji pojedinačni član kao čovek. Išlo se dotle da je Helena Dojč, jedan od ključnih svedoka o hladnoći s kojom je Frojd odbacio Tauska kad je bio u najvećoj nevolji, bila prisiljena da demantuje svoje svedočenje dato pred svedocima i zapisano na traci.

(K-154)