Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-391-0128-0
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Bajac, Vladislav, 1954- = Bajac, Vladislav, 1954-
Naslov Evropa na leđima bika / Vladislav Bajac
Vrsta građe knjiga ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1988 (Čakovec : Zrinski)
Fizički opis 131 str. ; 22 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂKnjiževne novine
Napomene Tiraž 2.000.

Velimir Ćurgus Kazimir
TEOLOŠKI ZAPISI
Za pisca nema veće more od one da svemu da neki smisao. Tamo gde se juri smisao obično, u nekom polumračnom uglu, prebiva njeno visočanstvo svrha uvijeno u hiljadu raznobojnih šalova i ponjava. Što je svrha živopisnije obučena, i ukrašena, to je poruka jednostavnija. Ovo su neka pravila iz oblačenja i zaključivanja koja mi se nekako sama od sebe nameću dok čitam najnoviju knjigu Vladislava Bajca „Evropa na leđima bika“.
Jedanaest priča i dvanaesti „Post scriptum“, prva knjiga priča Vladislava Bajca, deluje uverljivo i jedinstveno, poput bogatog tkanja kome se pristupilo pre mnogo godina. Očigledni uticaj Embrousa Birsa daje celoj knjizi pomalo anahroničan, narativni ton bez obzira da li je reč o savremenim ili „večnim“ temama. Teme, uostalom, za ovakvu vrstu pisanja i nisu nešto najvažnije. U centru svega je postupak povezivanja i zaključivanja. Nagomilavanje slika, krajolika, likova, situacija i svega ostalog, što služi za potpalu i održavanje vatre, ovde ima svrhu održavanja napetosti koja se obično razrešava na naoko miran način u poslednjem pasusu priče.
No priče Vladislava Bajca koristim ovde da podgrejem i razgorim neke sopstvene ideje i dileme vezane za ono što se obično naziva poetikom priče.
Nikada, naime, nisam siguran da li je, u priči, bolje unapred sve znati ili to („znanje“) prepustiti samom pisanju priče. Sklon sam da verujem da je veština pisanja pre svega veština istraživanja i traganja ali, u isto vreme, i neka vrsta anticipacije, anticipacije koja nije jednostavno slutnja da će priča „ovako“ ili „onako“ završiti već duboko, istinsko znanje da je sa prvih nekoliko rečenica postignut određeni ton ili atmosfera koji će se držati do kraja. Unapred zadati okviri priče predstavljaju svojevrsnu zamku. I to ne toliko za logičnost i smisao priče koliko za stil. Stil, a sa njim i forma, imaju osetljivost najnežnijih živih struktura. Svako unapred planirana priča ima tu osobinu da, verovatno sasvim podsvesno, nagriza i sputava slobodu reći i rečenica. Kao da već prema tipu sintakse možemo da zaključimo o čemu će u priči biti reći. S druge strane, užasavam se automatskog pisanja. Pisanje nije bujica koja ruši sve pred sobom. Čak i najemotivniji i najiskreniji pisac ima mogućnost da od sebe napravi budalu ako se prepusti bujici. Naravno, daleko od toga da mislim da lukavi to rade bolje.
Sve ovo govorim zbog osećanja izvesne napetosti koja vlada u Bajacovim pričama, napetosti koja je u samim rečenicama, koja je, po mojoj proceni, uveliko posledica perfekta. Boreći se sa svrhom i strukturom Vlada se branio „sigurnim“ vremenom. Ta je odbrana ne samo žanrovsko već, znatno više, psihološko opredeIjenje.
U isto vreme: treće lice jednine!
Kao da u svim nestvarno stvarnim pričama postoji taj strašni strah ili strepnja od sopstvenosti i sadašnjeg vremena! Taj je strah poput aure okružio Vladislava Bajca. I ne samo njega!
Život na distanci nikada nema dovbljnu distancu. Ono što otrgnemo, i zaogmemo, u narativne okvire svrhe i smisla pre ili kasnije postaje sopstvena samica. U tom pogledu, Vladislav Bajac, naravno, nije usamljen. Ali tuđe usamljenosti nikada nisu razrešavale sopstvenu.
Uostalom, kao da je toga i sam Bajac duboko svestan kada „Priču o putovanju sa običnim ljudima“ završava rečenicom: „Bio je zadovoljan što u pećinu ulazi sam“.
Svaki je izbor, najzad, uvek svojevrsno ispisivanje svrhe. O tome nam svedoči sveukupno istorija književnosti u koju se, na ovaj način, upisuje i Vladislav Bajac. („Polja“, avgust 1989)

Vladislav Bajac, rođen u Beogradu 1954. godine, pisac i izdavač, studirao je književnost na Filološkom fakultetu, Odsek za jugoslovensku sa opštom književnošću. Bavio se novinarstvom i književnim prevođenjem sa engleskog jezika. Preveo je i priredio knjige: Pesnici bit generacije (1979), Zen priče (1980), Snaga robova, Lenarda Koena (1981), čitanka Najnovija beogradska priča (sa Borom Đokovićem, 1981), Čan priče (1982), Trip – Vodič kroz savremenu američku poeziju (sa Vladimirom Kopiclom, 1983), Šta ja radim ovde, L. Koena (1987), Zen pesme Muso Kokušija (1992).
Autor je pesničkih zbirki Koji put vodi do ljudi (1972) i Put haiku (1988); knjiga priča: Evropa na leđima bika (1988), Podmetači za snove, Geopoetičke basne (1992) i Gastronomadske priče (2012); romana: Knjiga o bambusu (1989), Crna kutija, Utopija o naknadnoj stvarnosti (1993), Druid iz Sindiduna (1998), Bekstvo od biografije, Život u osam imena (2001), Evropa ekspres, Roman u pričama (2003), Hamam Balkanija, Roman i druge priče (2008) i Hronika sumnje (Geopoetika, 2016).
Dobitnik je nagrade Itoen za haiku poeziju na svetskom konkursu u Tokiju, Japan 1991. i 1993. godine; stipendije Fondacije `Borislav Pekić` 1993; nagrade `Stevan Pešić` za najbolju proznu knjigu 1995; nagrade `Šesti april` za najbolji roman o Beogradu; nagrade Fondacije `Branko Ćopić` pri SANU za najbolju knjigu godine, kao i priznanja `Zlatni bestseler`, 1998, `Knjiga godine` lista Večernje novosti, 1998; `Hit Libris` za 2001; međunarodne nagrade `Zlatni prsten` za stvaralački opus, Skoplje, Makedonija 2004; međunarodne književne nagrade `Balkanika` za najbolju knjigu objavljenu na nekom od balkanskih jezika u 2007. i 2008; nagrade `Zlatni Hit Liber` RTS i emisije Hit Libris za jednu od deset najtraženijih knjiga u Srbiji u 2008; nagrade `Isidora Sekulić` za knjigu godine, 2008; nagrade `Kočićevo pero` i `Kočićeva knjiga`, Banjaluka, BiH 2010; `Ramonda Serbica`, nagrade za životno delo, 2012; `Prozart` nagrade za afirmaciju balkanske književnosti, Skoplje, Makedonija 2013; nagrade Special Book Award of China za doprinos kineskoj kulturi u svetu, 2014. u Pekingu; nagrade `Dimitrije Mitrinović`, 2015.
Prvi roman Vladislava Bajca uvršten je u 25 romana decenije u Jugoslaviji 1990. Knjige su mu bile u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 1989, 1998, 2001. i 2008. godinu, kao i za nagradu `Meša Selimović` 1998. Nominovan je za IMPAK Dablin književnu nagradu 2011. Bio je u najužem izboru za Književnu nagradu Atine za najbolju stranu knjigu 2012.
Knjige su mu prevedene na petnaest svetskih jezika.
Potpredsednik Srpskog PEN-a od 2008. do 2010. godine; osnivač je i direktor izdavače kuće Geopoetika (1993).
MG54 (N)