ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Jezik: Srpskohrvatski
Autor: Strani

Autor: Aleksandar Sergejevič Puškin
Izdavač: `Svjetlost`, Sarajevo
Broj strana: 81
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Format: 20cm

Puškin je bio poznati pisac bajki s kojima su upoznata deca diljem sveta. U ovoj knjizi su zastupljene četiri bajke: `Bajka o caru Saltanu` + `Bajka o ribaru i ribici` + `Bajka o mrtvoj carevni i o sedam vitezova` + `Bajka o zlatnom pjetliću`.

`Bajka o ribaru i ribici` je priča ruskog književnika Aleksandra Sergejeviča Puškina, napisana 1833. godine. Priča je zasnovana na bajci O ribaru i njegovoj ženi koju su objavila braća Grim u svojoj velikoj zbirci sabranih narodnih priča, ali Puškinova bajka sadrži i mnogo elemenata poznate ruske narodne bajke Pohlepna starica. Motiv zlatne ribice koja ispunjava želje Puškin je uzeo iz poznate priče braće Grim, ali je u nekim detaljima promenio i obogatio atmosferu ruskih narodnih bajki. U središtu svih bajki je sukob dobra i zla, pa i u ovoj Puškinovoj gde u suprotnostima između likova prepoznajemo stalnu ideju bajke – borbu dobra i zla i pobedu dobra. Kazna za pohlepnu staricu je osuda časti i slepa pohlepa za materijalnim bogatstvom.

Puni naslov bajke je `Bajka o caru Saltanu, o sinu mu slavnom i junačkom knezu Gvidonu Saltanoviču i o predivnoj carevni labudici`, što je imitacija književnih lubki, vrlo raširenih u 18. veku. Priča je pravi predstavnik izvrsnosti priča ovog autora. Zanimljivo je da je Puškin napisao dve različite varijante ove priče, a kasnije se prepričavala na razne načine, sadržavajući onaj karakteristični karakter narodne pripovetke. Puškinova originalna namera bila je da u svom izrazu izmenjuje prozu i poeziju, ali je na kraju odustao od te ideje. Priča je napisana 1831. godine, a izdata godinu kasnije. I ova je, kao i mnoge druge, pisana u stihu. Zbog toga je rimovana, ritmična i deci vrlo zanimljiva. Bajka ima i delove koji se ponavljaju, pa se čine poput refrena, a svrha ima je da naglase neke važne delove kako bi ih deca upamtila.

`Bajka o mrtvoj carevoj kćeri`, poznata i kao “Bajka o mrtvoj kneginji i sedmorici delija”, vrlo je poznata bajka Aleksandra Sergejeviča Puškina. Ipak, nešto je poznatija njena modernija verzija, koju svi znamo po imenu `Snežana i sedam patuljaka`. Upravo je po ovoj priči napisana priča o Snežani, koju svi tako dobro poznajemo. Bajka o mrtvoj kneginji napisana je 1833. godine i zapravo je obrada ruske bajke, u koju je autor unio i neke motive iz njemačkog folklora. Ono što razlikuje ovu bajku od Snjeguljice je to što u njoj nema patuljaka, a umesto njih, pojavljuju se delije, odnosno junaci. U priči se kneginja sakrila u njihovu kuću nakon što je carica naručila njeno ubojstvo i živela s njima kao njihova sestra.

Priča `Bajke o zlatnom petliću` temelji se na motivu zlatnog petlića koji je imao posebnu moć, mogao je da previdi bilo kakvu opasnost koja bi mogla da zapreti carstvu i tako je mogao na vreme da upozori vladara, cara Dadona. Bila je to odlična odbrana za carstvo jer car nije morao da stalno drži vojske na celoj granici sa drugim zemljama, nego da je pošalje samo tamo gde je potrebna. U početku se to činilo kao odlično rešenje za već ostarelog vladara, ali ona su stvari otišle po krivu. Jedna zla carica znala je kako će da iskoristi situaciju, što je na kraju dovelo do smrti samoga cara. U ovoj priči vidimo elemente bajke, pogotovo u njenom glavnom motivu zlatnom petliću. Nadalje, tu je i motiv zle carice, koja mora da je bila i veštica jer je uspela da u trenu zavede cara, pretvori se u devicu, natera ga da učini sve za nju, a onda – kada je zbog petlića car i umro – uspela je samo da se pretvori u prah i nestane.

Tvrd povez. Knjiga je solidno očuvana.