ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Odlicno ocuvano...

Forum Romanum Žika Bujuklić
Pravni fakultet/Službeni glasnik, 2006.god.
meki povez, 653 strane,
FORUM ROMANUM – RIMSKA DRŽAVA, PRAVO, RELIGIJA I MITOVI
(Pravni fakultet u Beogradu – Dosije, Beograd 2005.)

Ima dela kojima bi se nanela nepravda ako bi se sačinio prikaz o njima u danas uobičajenom značenju te reči. To je upravo knjiga Forum Romanum – Rimska država, pravo, religija i mitovi, koja se može predstaviti samo onim tekstom koji će pažnju naše kulturne javnosti skrenuti na svojevrsno traganje za novim nači­nima upoznavanja prošlosti. Istorija je priča koja se neprestano ispočetka pripoveda, ali se pristupi tom pripovedanju menjaju, pa se vrše prevrednovanja, postavljaju drukčije vizure, traže mogućnosti novog izraza. Autor Žika Bujuklić ponudio je upravo jedan drukčiji način pristupanja rimskoj prošlosti i uspeo da nas uveri da je ne samo moguć, već i poželjan drukčiji pristup. Originalna po svojoj zamisli, a opredeljena od samog autora kao priručnik i objavljena u ediciji priručnika, ova knjiga će se, bez sumnje, naći i na poprištu velikih rasprava o zahtevima koji se postavljaju, u skladu sa tzv. Bolonjskim procesom, u odnosu na literaturu preporučenu ne samo za pripremanje ispita već i izradu pismenih radova tokom svakog od ciklusa studija.

Već sam naslov zaslužuje nekoliko reči. Nije potrebno spadati u onu kategoriju čitalaca koji se posebno oduševljavaju naslovima, da bi se priznalo da već prvi pogled na ovaj naslov pleni. Naravno, sama koncepcija knjige – rimsko istorijsko nasleđe dato kroz pogled jednog virtuelnog posmatrača na Forumu (evo, ni istorija ne može a da se ne približi pojmu virtuelnosti) – iznedrila je naslov. A ovaj je, pak, metafora za život antičkog Rima, stari rimski svet, rimsku civilizaciju. Asocijacije koje se roje oko ovog naslova su brojne, pa se očekuje obilje raznovrsnih sadržaja koje su stvarala svakodnevna događanja na ovom drevnom rimskom trgu. I zaista, čitaocu se nudi neslućeno bogatstvo podataka, zanimljivosti, raznovrsnih momenata iz rimske prošlosti, ograničeno, po ideji autora, na državu, pravo, religiju i mitove. Stoga se nakon čitanja knjige može sa zadovoljstvom zaključiti da naslov nije izneverio i da čvrsto stoji na koricama knjige.

Ovo delo privlači posebnu pažnju zbog same zamisli o načinu predstavljanja odabranih tema jer nudi jedan drukčiji prilaz rimskom pravu, društvu, državi, religiji, rečju, rimskoj civilizaciji kao jednom od korena i uporišta evropske duhovnosti. Trodelno ustrojstvo knjige omogućilo je autoru da primeni osoben metodološki postupak u osvetljavanju i tumačenju rimske prošlosti.

Prvi deo, sa naslovom koji stoji i na pročelju knjige, već je jedna mala „knjiga u knjizi“. Zamišljen kao uvodna studija, koja treba da obavesti čitaoca o ulozi i značaju koji je kroz rimsku istoriju imao glavni gradski trg, ovaj zapis postigao je ono što bi nesumnjivo bila želja svakog pisca: zaslužan je za rađanje naročitog interesa čitaoca za pojedine potonje odrednice pojmovnika za koje ranije nije ni slutio da ga mogu toliko zanimati. Izlažući istoriju Foruma, autor je uspeo da postigne utisak da se čitalac, poput imaginarnog „posmatrača koji se našao na samom trgu“, počinje da kreće za nekim žustrim, pričljivim vodičem koji hita po forumskom prostoru gore-dole i kroz vekove, pa se taj slušalac-posmatrač ponekad i „umori“, „zadiše“ prateći vodiča, ali nikako ne odustaje.

Slika Foruma, koja se svakako tokom vremena menjala, ne samo sa svakom novom rekonstrukcijom trga već i smenjivanjem društvenih, političkih, kulturnih događanja, nije mogla, u tekstu ove namene i obima, biti dočarana drukčije do putem serije krokija koji, ponekad u samo nekoliko redaka, dočaravaju osnovne osobine nekog od izabranih prizora ovog gradskog prostora u opisivanom vremenu. Skice koje se nižu kao da su realizovane usput, u prolazu: močvarna udolina između brežuljaka Kapitola i Palatina, građevine u kojima su smeštene političke i pravne institucije, čitav niz kultnih mesta i objekata, taverne i bazilike, biseri arhitekture koji se utrkuju u lepoti, visini, višestrukoj nameni, a zatim događanja koja prate sticanje ili gubitak velike, ali i male vlasti, javne svetkovine, religijske svečanosti, suđenja, kažnjavanja, vojni trijumfi, gladijatorske igre, pogrebne ceremonije, scenske predstave, razmena robe i usluga, dokoličarenje običnog čoveka, te varvarske najezde, prva hrišćanska svetilišta, sumrak, ali i ponovni uspon Foruma. Autor polazi od toga da su čitaočeva uobičajena, opšteobrazovna znanja o rimskoj pro­šlosti već izgrađena, što mu je omogućilo da zapis oslobodi, na sreću, od političke istorije, dosadnog ređanja datuma, nizanja perioda, usvajanih periodizacija trinaestovekovne rimske istorije itd. Upravo zbog toga, svaki odabrani kadar se posmatra-čita radoznalo, slikovit je i upečatljiv, a dinamika kojom se smenjuju jedan za drugim dala je tekstu neočekivanu dozu živosti. Time je kod čitaoca i slika samog grada Rima, grada kao živog organizma, stvorila poseban emocionalni utisak. Nije bilo lako ovako slo­ženo štivo izložiti zgusnuto, a tako zanimljivo i nadahnuto.

Osnovna ideja autora – o priručniku u kome će na jedan novi, savremeni način prezentovati građu i tako doprineti osavremenjivanju sticanja znanja iz oblasti pravnoistorijskih nauka – realizovana je prevashodno u drugom delu knjige. Ovaj deo, pod naslovom „Pojmovnik“ (ili, kako ga sam autor bliže određuje u predgovoru, „forumski pojmovnik“), predstavlja temeljni deo knjige. Napisan je u formi abecednog pojmovnika – kraćih i dužih abecedno poređanih tekstova/odrednica. Sama forma azbučnog ili abecednog pojmovnika nije, razume se, novost. Poznati su npr. srednjovekovni azbučni ili abecedni zbornici tekstova npr. molitvenog, religioznog karaktera, koji su predstavljali tada svojevrsne enciklopedijske priručnike o određenoj temi. Čini se da se može prepoznati autorova zamisao da svaka odrednica pojmovnika predstavlja celovito, a ipak razumnim granicama omeđeno izlaganje jednog pojma koje ne povlači, manje-više, dalje traganje za drugim odrednicama da bi se upotpunila tražena odrednica. Kada se kaže „celovito izlaganje“, ne misli se samo na sveobuhvatan pristup koji uključuje (razume se tamo gde je to moguće) elemente izabranih oblasti države, prava, religije i mitova, već i pronicanje u oblasti arhitekture, arheologije, antičke književnosti itd., a sasvim neznatno, onoliko koliko je nužno da se zbog preciznosti pomenu određena politička događanja. Celovitosti značajnog broja odrednica doprinose i prevodi fragmenata ilustrativnih latinskih tekstova, a neretko i slike, crteži, grafikoni, spiskovi i sl. Ne treba zanemariti ni nastojanje da se, uz uobičajeno etimološko objašnjenje latinskog naziva odrednica, istakne i višeznačnost pojedinog pojma, tamo gde ona postoji (npr. Aedes, Tessera, Elogium), a neretko ukaže i na sociolingvističko značenje pojma, npr. u pučkoj upotrebi imena boginje Flore (Floralia). Konačno, ali ne i nevažno čitaocima koji nemaju šira znanja iz razmatranih oblasti i latinskog jezika, pristup važnijim odrednicama olakšava spisak odgovarajućih naziva na srpskom jeziku, koji je priložen na kraju knjige.

Nema nikakve sumnje da je, s metodološke tačke gledano, izrada pojmovnika zahtevala u prvom redu uvid u raspoloživu građu, a to je značilo uvid u nepregledno bogatstvo raznovrsnih sadržaja. Stoga je autor morao da se upusti najpre u izbor, a zatim predstavljanje probrane građe da se ne bi desilo da nastane jedna velika gomila, a velika gomila je „dokaz onoga što je najgore“ (Seneka, Rasprava o blaženom životu). Jasno je da ne postoji formula koja bi unapred odredila udeo materijala iz izabranih oblasti i da je pitanje izbora koncepcije bio najteži posao autora. Koliko je izbor građe morao biti delikatan zadatak za autora, kazuje činjenica da je pitanje obima knjige kao priručnika, a samim tim i obima pojmovnika kao njenog dela, povlačilo za sobom ograničenje u vidu mnogo toga podrazumevanog kao prethodno stečeno znanje, mnogo toga sintetizovanog, mnogo toga što je moralo ostati neiskorišćeno, a da se opet u svom bogatstvu pojmova koji se obrađuju trebalo odupreti iskušenju da se pojednostavljuje ono što uopšte nije jednostavno. Osim toga, ne treba zanemariti da je „pogled“ s rimskog Foruma ograničen i da je to ograničenje u poznorimskim vekovima bivalo sve veće s pomeranjem strateškog značaja ka severnoitalskim gradovima, a kasnije istočnom delu Carstva, što je povlačilo za sobom nužno izostavljanje značajnog dela materije. Upravo zbog svega toga, izbor autora – korpus pojmovnika sastoji se od preko sedamsto odrednica, od kojih je oko jedna petina upućujućih – i obrada sekvencirane građe mogu biti uvek dočekani s protivrečnim ocenama ili izazvati nedoumice.

Jedna od takvih nedoumica u pogledu koncepcije je utisak da će jedan deo čitaočeve radoznalosti ostati ipak nezadovoljen. Naime, koliko god su u predstavljanju probrane građe prethodno navedene oblasti duhovnog života Rimljana dobile značajno mesto, toliko se čitav niz koncepata i instituta rimskog privatnog prava, prvenstveno obligacionog, ne nalazi u pojmovniku. Čini se da bi se objašnjenje za ovo moralo tražiti u koncepcijskom polazištu autora. Naslućuje se da je napor Žike Bujuklića bio prvenstveno okrenut ka dinamici zbivanja (ponekad i prividno efemernih događanja svakodnevnice) na Forumu kao otvorenoj sceni. Ali, uvažavajući eventualno ovakvo koncepcijsko polazište, ne može se, s druge strane, odupreti utisku da sam izbor forme pojmovnika nagoveštava nameru autora da knjigu predstavi kao svojevrstan enciklopedijski priručnik o izabranim temama, što podrazumeva da važnim konceptima i institutima rimskog privatnog prava sleduje zasluženo mesto (kao što su ga, s druge strane, dobile brojne ustanove javnog prava).

Forumski pojmovnik otvara još jedno pitanje koje bi se moglo odrediti kao pitanje (teorijsko)metodološkog karaktera. Koliko god se naslućuje namera autora da svaka odrednica bude celovito predstavljanje pojma i koliko god izabrana forma pojmovnika ne veže tako striktno u pogledu sveukupnosti pojmova i obima odrednica, kao što je slučaj kod leksikona i rečnika, ipak se pred čitaocem postavlja pitanje obima i ravnoteže odrednica. Ima odrednica koje izuzetno iscrpno osvetljavaju i tumače pojedine fenomene rimske prošlosti, tako da predstavljaju pojedinačne male studije (npr. Templum, Vestales, Formula, Leges, Bona fides, Imperium, Senatus, Rex, Servus, Triumphus i dr.). Upravo ove odrednice zaslužne su što pred očima čitaoca nastaje (ili se obnavlja) jasnija i potpunija slika rimskog sveta. Mnoge od njih pisane su tako nadahnuto da neodoljivo „povlače“ čitaoca ka novim odrednicama. One plene svojom jasnoćom, preglednošću i iscrpnim navođenjem brojnih podataka, koji se teško mogu naći ovako sabrani na jednom mestu. Međutim, ima i onih odrednica koje su, čini se, neopravdano skromno obrađene. Ne može da ne izazove nedoumicu kod čitaoca činjenica da je npr. odrednica Dominium ex iure Quiritium, posvećena najvažnijem obliku rimske privatne svojine, ograničena na jedan pasus, a da se npr. gotovo na dva lista prostiru rimske prostitutke (Meretrices), sa svojim zvaničnim registrima i dozvolama za rad, sastajalištem, pa sve tako do zlosrećne sudbine žene cara Klaudija, razvratne Mesaline. Ovo je, razume se, subjektivna, tipična ženska primedba i na izvestan način ekstreman primer, ali je neravnomernost udela izabranog materijala jedan od osnovnih utisaka pri čitanju.

Koliko god u odnosu na pravo stoji izvesna koncepcijska i metodološka nedoumica, utoliko je nema u pogledu izbora i tretiranja mitsko-religiozne sfere duhovnog života Rimljana. Posebnu pohvalu zaslužuje usredsređenost autora na rimsku religiju i mitove. Nisu retka dela, ne samo kod nas već i u svetu, koja se zadržavaju isključivo na državnopravnoj istoriji Rima u najužem smislu te reči. Ali ne treba smetnuti s uma nerazdvojnu vezu između rimskog života starijeg doba i magijsko-religiozne sfere koja se smatra jednom od najznačajnijih karakteristika arhaičnog rimskog sveta. Sve do kraja republikanskog doba magijsko-religijske karakteristike mogu se sresti u svakom aspektu života i znanja, od pravnog znanja (u kojem su, dobro je poznato, pontifici igrali dugo odlučujuću ulogu), pa sve do npr. medicine, veštine građenja, vojnih aktivnosti itd. Postepeno slabljenje ovih karakteristika rimskog duhovnog života i dosledna laicizacija započinje negde sa uspostavljanjem monarhijskog uređenja, rađanjem jedne nove nobilitas i susreta rimskog sveta sa drugim kulturama, prvenstveno grčkom civilizacijom. Prema tome, magijsko-religiozna sfera jedna je od ne samo najinteresantnijih već i najznačajnijih crta arhaičnog rimskog sveta. Uostalom, i sama ideja o pogledu sa Foruma jednog virtuelnog posmatrača nije nikako mogla da znači samo pogled na političke i pravne institucije čija delatnost se obavljala unutar forumskih velikih ili manjih, zatvorenih ili otvorenih struktura (npr. Curia, Comitium, Basilica, Rostra), već i pogled na hramove i svetilišta koji čine ne samo arhitektonsku celinu nego prevashodno doprinose da ovaj trg dobije vrednost simbola grada Rima, čitave države, rimske civilizacije. S druge strane, spoj mita i religije nije neobičan: religioznu misao prati mit i misterija, mitovi i religija se ukrštaju, ali i razdvajaju. Spoj mita i religije kroz istoriju značio je spoj ljudskog straha i nade. Mit je proizvod stvaralačke mašte (ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija mita) i stoga odražava unutrašnji svet, kako pojedinca, tako i društva u celini, pa se može reći da je istorija mita istovremeno i istorija čovečanstva. U toj istoriji rimski mitovi zauzimaju značajno mesto i stoga nema nikakvog razloga da ne dobiju odgovarajući prostor u studijama ovakve vrste. Najzad, nedavno je pokrenuta ogromna planetarna edicija (projekat preko 30 izdavača iz celog sveta) posvećena mitovima, s ciljem da se prevaziđe jedan neobrazovan pogled na mitologiju koji već dugo, negde od XVIII veka, vlada u svetu, pa se tako i ova knjiga pridružuje u pravi čas velikoj ideji međunarodne izdavačke zajednice.

Ne samo bogatstvo i raznovrsnost odrednica već i njihova zanimljiva obrada, često dopunjena skicama, šemama, crtežima, razlog su što se ovo štivo preporučuje ne samo studentima prava već i širem čitalačkom krugu. Tako će npr. svako ko u svom rečniku koristi metaforu „samo je korak od Kapitola do Tarpejske stene“ (od trijumfa do sramnog pada) moći mnogo da sazna ne samo o poreklu tog izraza i sudbini nesrećne devojke Tarpeje, već i sve o lingvističkim nedoumicama pomenutog naziva (Tarpeium saxum); ili npr. oni koje interesuje u aktuelnom političkom životu pitanje potrebne ili moguće lustracije, pronaći će u knjizi podatke o izvornoj ideji „očišćenja“ (Lustratio); ili pak o ideji poštenja i nepristrasnosti političkih kandidata (Candidatus, Ambitus) itd. Ali nezavisno od sfere interesovanja čitaoca, jedno je sasvim sigurno: ovo štivo čita se sa olovkom u ruci. Asocijacije koje se množe, slike koje izranjaju, ideje koje se rađaju tokom čitanja željenih odrednica imaju za posledicu da tekst i margine knjige ostaju sa brojnim tragovima olovke. Nisu to samo podvučeni delovi teksta, već su to neretko uskličnici, upitnici, strelice, ispisani komentari. Nema opu­štenog i ravnodušnog čitanja. Može li autor poželeti bolji rezultat od tog?

Posebno mesto u ovom zapisu zaslužuju jezik i stil pisca ovog priručnika. Njegov jezik je lep, besednički, u isto vreme slikovit i ekonomičan. Autor očigledno neguje jednostavan stil. Ponegde blesne osoben humorni, čak i satirično-parodični stil. Zahvaljujući svemu tome, autor je postigao izvanrednu lakoću u pristupu i tretmanu ovog zgusnutog i složenog štiva. A to je razlog što tekstove čitamo bez napora i radoznalo.

Završni, treći deo knjige, „Prilozi“, koji sadrži prevode izabranih izvora, namenjen je prevashodno studentima prava. Ni ova deonica nije ostala bez autorskog doprinosa. Autor se ne pojavljuje samo u ulozi priređivača, već i ovde daje svoj udeo u vidu novih prevoda i ispravaka postojećih.

Ovo delo bez sumnje je plod dugog i brižljivog rada, kao i dugogodišnjeg pedagoškog iskustva u radu sa studentima. Da bi se zaključilo koliko je bio težak posao prikupljanja i obrade materijala nije nužno da se pregleda spisak brojne literature i izvora kojima se autor služio. Dovoljan je pogled na kompoziciju dela, a zatim na obuhvaćene teme koje se kreću od složenih nau­čnih problema do sitnih zanimljivosti iz života Rimljana.

Forum Romanum nije stereotipni univerzitetski priručnik, već opsežna monografska studija (sa preko 600 stranica) izložena na moderan i specifičan način. Zanimljivom opštom kompozicijom, raznovrsnošću tematskog opsega, bogatstvom podataka i činjenica, lakoćom izlaganja problemski teškog gradiva, ova knjiga ne samo da će poslužiti svojoj osnovnoj nameni, već je i privlačno štivo za poznavaoce ili za puke ljubitelje (antičke) istorije, a u nju će zaviriti čak i oni koji i ne slute da bi ih ova materija mogla zainteresovati. Žika Bujuklić je učinio stvaralački pokušaj koji je pomerio naše uobičajeno poimanje priručnika – knjiga za uživanje i za sticanje znanja. Zato možemo samo da izrazimo veliko zadovoljstvo što se ovakvo delo pojavilo u našoj naučnoj sredini.

Najzad, stiče se utisak da autor, svestan ograničenosti „pogleda“ s rimskog Foruma i stoga nemogućnosti obrade veoma zna­čajnog dela materije izabranih oblasti, nagoveštava nastavak. Da li bi to mogao da bude carigradski Forum Constantini, koji bi ugostio novog virtuelnog posmatrača, ili bi se njemu pristupilo možda kroz neki drugi „portal“? Konstantinov grad na Bosforu to zaslužuje jer je predstavljao ne samo „Novi Rim“, već i prestonicu u kojoj je rimska duhovna baština, a pogotovo pravna, nastavila svoj život, i preko Justinijanove kodifikacije postala temelj evropske kulture i civilizacije.



Akademik Lujo Margetić, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, vol. 56, br. 5 (2006), str. 1649-1650



Ž.BUJUKLIĆ:

FORUM ROMANUM - RIMSKA DRŽAVA, PRAVO, RELIGIJA I MITOVI

Opsežna i korisna knjiga uglednoga beogradskog romanista Žike Bujuklića značajna je prinova srpskoj romanistici. Pravni fakultet u Beogradu izdao je knjigu u seriji Priručnici, Što doista odgovara sadržaju i namjeni knjige.

Ideja se autora sastoji u tome da se na jednom mjestu skupe mnoge obavijesti, i to osobito pravno relevantni podaci o središnjem mjestu Rimske Imperije.

Forum romanum nalazio se između brežuljaka Kapitola i Palatina i najuže je središte Rima. U širem smislu to je doista bio stoljećima `pupak` (umbilicus) svijeta. Autor je u predgovoru istaknuo da su u knjizi `država, pravo, religija i mitovi Rimljana sagledani očima nekog zamišljenog posmatrača, koji se našao na samome trgu i pratio događanja na njemu tokom vekova` (5).

Knjiga se dijeli na tri dijela:

U prvome dijelu autor sveobuhvatno obraduje sam Forum romanum (5-85) koji podrobno opisuje s obzirom na njegovu povijest od najstarijih do današnjih vremena. Posebnu draž ovog dijela knjige čine nacrti i fotografije pojedinih građevina uz dodatne podrobne nacrte i to posebne pikazane po pojedinim stoljećima. Taj je dio knjige vrlo atraktivan i poučan i za nepravnike.

Drugi je dio najopsežniji (89-565) i obuhvaća oko dvije trećine knjige. Autor ga je nazvao `pojmovnik`. U njemu je veliki broj pojmova Što se odnose, u prvom redu, na rimsko pravo koncizno objašnjen. Drugim riječima, taj jc dio neka vrsta pravno-kulturne enciklopedije. Navodimo samo nekoliko nešto širih natuknica (s oznakom broja stranica u zagradama) da se približno vidi dijapazon izbora: bonafides (161-165), edictum perpetuum (236-238), legis actio (346-355), meretrices (382-385), senatus (480-488), tribun (530-535), vestales (550-556) itd.

Treći dio nije manje zanimljiv. Na str. 567-598, tj. nešto manje od 10% knjige, dani su prijevodi nekih za pravnu povijest važnih vrela, npr. leges regiae (567-569), leges duodecim tabularum (569-572), dio Ciceronova Oratio pro Murena (590-595) i Augustova politička oporuka, Res gestae divi Augusti (595-598) itd.

Kao što se vidi, autor se nije zadovoljio time što bi čitatelju pružio puku definiciju pojedinog pojma. Dakako, da nije mogao dati o pojedinom problemu širu informaciju o današnjem stanju znanosti (tzv. status quaestionis), jer bi u tom slučaju knjiga ispala najmanje deset puta opsežnija. Autor je bio prisiljen ograničiti se na osnovnu informaciju o velikom broju pojmova, tako da je uspio ponuditi čitatelju tipičan priručnik, ako je čitatelju potrebna brza i pouzdana informacija.

Imamo dojam da je autor ostvario djelo koje tako reći nadmašuje snage pojedinca. Možda bi trebalo razmisliti o mogućnosti da se u drugom izdanju tekst preradi i dopuni informacijama koje bi još u mnogim smjerovima pružile daljnja, usudili bismo se reći bezbrojna polja informacija, ali uz pomoć stručnjaka drugih struka. Time bi enciklopedijsko djelo još više dobilo na aktualnosti za pravne povjesnike.

Spomenimo na kraju da se u knjizi nalazi određeni broj tiskarskih pogrješaka, očito lapsus calami, koje ne ometaju praćenje teksta.