Materijal: Keramika
Detaljno stanje: Odlično
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

RR DALLWITZ - Ukrasni majolika tanjir (1875-1889)

Dimenzije

Prečnik: 20,5 cm
Visina: 2,5 cm

Težina: 360 g

Žig na dnu:

(Inicijali) RR (jedan inicijal desno, drugi kao u ogledalu, za „Riedel von Riedenstein“, ispod krune i tri panja sa mladim izdancima i isprepletenih žila)
DALWITZ (u traci ispod inicijala)

Fabrika „Steingutfabrik D. & F. Riedl von Riedelstein“ koristila je žig između 1875. i 1889. godine.

Fabriku u austrijskom mestu Dallwitz (Dalvic, danas Dalovice u Češkoj Republici), osnovali su Johann (Johan) i Wenzl (Vencl), Vitezi od Schönaua (Šonau) 1804. godine. Kako nisu bili upućeni u tehniku proizvodnje, angažovali su kao partnera Benedikta Haßlachera (Naslaher) koji je u to vreme radio u fabrici keramike u Pagu. Prvi proizvodi izašli su iz fabrike 1807. i bili su izuzetnog kvaliteta. Uspeh nije prošao nezapaženo, tako da je i Johann Wolfgang von Goethe (Johan Volfgang fon Gete) posetio fabriku šest puta između 1806. i 1820. godine tokom svojih studija lokalnih minerala. Goethe, koji se bavio mineralogijom, nesebično je nudio svoje znanje o lokalnim mineralnim sirovinama u raznim granama industrije, ukjučujući i proizvodnju porcelana. Tokom prve posete fabrici Goethe je zapazio servis za ručavanje koji ga je toliko oduševio da je kupio ceo komplet za 12 osoba kao poklon za svoju ženu Christiane (Kristiane).
Posle duge tenzije sa braćom oko daljeg razvoja fabrike, Haßlacher je napustio posao i osnovao sopstvenu fabriku. Braća su nastavila da se spore međusobno, sve dok i Wenzel nije napustio fabriku ostavljajući Johanna kao jedinog vlasnika, ali fabrika se i dalje zvala “Steingutfabrik der Gebrüder Ritter von Schönau”. Nakon njegove smrti upravu je preuzeo njegov sin Wolfgang Julius (Volgang Julius) Vitez od Schönaua. On je eksperimentisao sa raznim vrstama keramike i na kraju odlučio da se koncentriše na proizvodnju porcelana. Iako je posao bio uspešan, Wolfgang je 1832. godine odlučio da fabriku proda.
Od sredine XIX veka fabrika je promenila nekoliko vlasnika, sve dok glavni kreditor, “Thüringer Bank“, nije odlučila da je proda braći Davidu i Friedrichu Riedlu von Riedelstein (David i Fridrih Ridl od Ridlštajna). Braća su drastično promenila proizvodni asortiman: do 1883. godine sastojao se od različitih porcelanskih servisa za ručavanje, servisa za čaj i kafu, u standardnoj i luksuznoj varijanti, kao i predmeta od keramike i majolike.
1889. godine braća su prodala fabriku kompaniji “Springer & Co.“ koja je postavila Ludwiga Pröscholdta (Ludvig Prošold) za direktora. On je odlučio da se proizvodnja koncentriše na porcelan, i postepeno smanjivao proizvodnju keramike i majolike. 1891. godine otkupio je fabriku i ponovo počeo da koristi do tada već poznat žig sa inicijalima „DF“, prema prethodnim vlasnicima Davidu i Friedrichu Riedl von Riedelstein, iako je fabrika imala naziv “Porzellan-, Steingut und Majolikafabrik Pröscholdt & Co.” Poslovanje je bilo veoma uspešno, i oko 1904. godine fabrika je zapošljavala oko 500 ljudi.
Posle I Svetskog rata poslovanje svih fabrika u regionu Boemije postepeno je opadalo, i fabrika je među prve četiri koje su se pridružile austrijskoj državi u ideji da se osnuje prvo udruženje za promociju porcelana “Österreichische Porzellan Industrie A.G.”, ili skraćeno “ÖPIAG”. Posle 1920. godine ime je promenjeno u EPIAG, a fabrika je dodala nazivu i svoje ime: “Erste (böhmische) Porzellan-Industrie-A.G., Betriebsstätte Dallwitz”. Posao je ponovo napredovao, i fabrika je 1930. godine imala oko 400 radnika – broj koji ostao stabilan sve do 1937. godine.
Posle II Svetskog rata EPIAG grupa je nacionalizovana 1945. godine i preimenovana u “Starorolský Porcelán”. Zbog njene duge tradicije i značajne uloge u periodu OEPIG/EPIAG fabrici je dozvoljeno da kao deo naziva zadrži nekadašnje ime: “Karlovarský Porcelán, EPIAG Dalovice”.
Posle raspada Sovjetskog Saveza i Istočnog bloka sve fabrike Karlovarský Porcelán grupe su reprivatizovane preko preduzeća EPIAG DAFA s.r.o.koje je 1997. godine zaustavilo proizvodnju u fabrici Dalovice.
Nakon nekoliko godina bivša fabrika i prava na ime i žig kupila je “Lofida Porcelán CZ s.r.o.” Proizvodnja je ponovo aktivirana, koristi se i poznata skraćenica EPIAG, a više od 80 radnika uspešno proizvodi ekskluzivni porcelan.

(125/26-49/164-kp/1534)