Detaljno stanje: Odlično
Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

FABRIKA PORCELANA ZAJEČAR - Tri male šoljice i tacne

Dimenzije šoljica:

Visina: 5,5 cm
Širina: 8 cm
Prečnik dna: 4 cm
Prečnik otvora: 6,5 cm

Dimenzije tacni:

Prečnik: 11,5 cm
Visina: 1 cm

Ukupna težina: 460 g

Jedna šoljica je za nijansu svetlija od preostale dve.

Žig na dnu:

(Inicijali) FP (za „Fabrika Porcelana”, između dve lovorove grane)
ZAJEČAR (u traci ispod inicijala)
YUGOSLAVIA (polukružno, ispod trake i zvezde)

Istorija Fabrike porcelana Zaječar ne razlikuje se mnogo od istorije velikog broja fabrika u nekadašnjoj Jugoslaviji: Nastala iz entuzijazma posleratnih godina, vremenom se razvila u veliko preduzeće da bi u periodu tranzicije bila dovedena do propasti.
Avgusta 1948. godine, nekadašnji tekstilni radnik i mehaničar-samouk Stojan Stojanović postavljen je za upravnika fabrike piva “7. Septembar” u Zaječaru. U krugu pivare nalazilo se i jedno malo zapušteno kupatilo, sa demoliranim zidovima, u koje su ljudi dolazili na kupanje zato što u gradu nije bilo nikakvog drugog kupatila. Međutim, jednog dana pao je komad plafona u kupatilu i razbio glavu jednom kupaču. Stojanović je došao na ideju da se umesto starog podigne novo , moderno kupatilo, sa svim sanitarno-higijenskim uređajima, za čije zagrevanje bi se koristili topli gasovi koje izbacuju dimjaci pivare. Radnici su pristali da kupatilo izgrade dobrovoljnim radom, ali pločice neophodne za oblaganje mogle su da se nabave samo u Vidinu, u Bugarskoj. Međutim, nakon Rezolucije Informbira ta je mogućnost otpala, i Stojanović je došao na ideju da se i pločice proizvedu. Pronašao je da kaolin, kao neophodna sirovina, može da se pronađe u Metrišu i Jasenici kod Negotina. Međutim, do podataka o sastavu materijala nije se mogli doći, tako da je Stojanović samostalno vršio oglede sa različitim sastavima: mešavina se sejala ručnim sitom, a vlažila prskanjem iz usta. Istovremeno potrebne mašine za proizvodnju sklapale su se od stare fabričke opreme koja se još mogla pronaći. U novosagrađenoj peći ispečeno je 30.000 komada pločica i njima su obloženi svi zidovi u izgrađenom kupatilu.
Stojanović je odneo jednu pločicu u Istraživački institut u Beogradu na analizu. Stručnjak za keramiku u Institutu, Karlo Vajs, isekao je pločicu, pregledao je i izjavio da ona u potpunosti može da zameni inostranu. Postupak oko proizvodnje pločica objasnio je i Planskoj komisiji Srbije, koja je prihvatila predlog za podizanje fabrike keramike u Zaječaru i sa svoje strane pružila svu pomoć.
Fabrika je počela sa radom oko 1950. godine, šireći svoj asortiman i na porcelan za domaćinstvo i ukrasni porcelan. Kvalitet je bio veoma blizak porcelanu koji se proizvodio na Zapadu, čiji je i dizajn uglavnom korišćen, sa retkim iskoracima u nekom novom pravcu. Proizvodnja je rasla, kao i sama fabrika.
Raspadom Jugoslavije, izgubljen je najveći deo tržišta, i fabrika se postepeno kretala ka svom kraju. 2005. godina završena je sa ukupnim prihodom od 13.000 evra, dok su ukupni rashodi iznosili 2 miliona evra. Izvršene su restrukturiranje proizvodnje i priprema za privatizaciju, pri čemu je obim proizvodnje bitno smanjen.
Nekoliko pokušaja prodaje kompletne fabrike sa pripadajućim zemljištem završeno je bez uspeha.
Da stvar bude još gora, 2010. godine generalni direktor fabrike “Porcelan”, sa tridesetogodišnjim stažom na toj funkciji, uhapšen je zajedno sa finansijskom direktorkom preduzeća, zbog sumnje da su prisvojili 7,5 miliona dinara dobijenih od Ministarstva finansija za socijalni program namenjen radnicima fabrike .
2011. godine slovenačka kompanija “Gorenje” otvorila je u napuštenj fabrici pogone za proizvodnju rashlanih uređaja za domaćinstvo.

(125/19-49/163-kp/1527)