ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K169 / 403
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!



Autor: Edvard De Bono
Žanr: Popularna psihologija
Pismo: Latinica
Broj strana: 225
Povez: Mek
Format: 18 cm


Većina ljudi, u ubedjenju da su sposobni za razmišljanje (jednako kao za humor i sex) ne čini ni najmanji napor da u tome napreduje. U ovoj knjizi, Edvard de Bono, proslavljeni `lateralni mislilac` čije ideje imaju uticaj na vlade i velike kompanije širom sveta pokazuje kako da uz pomoć šest šešira za razmišljanje organizujemo svoj um. U pitnju je briljantan nov metod uz čiju pomoć možemo da se latimo rešavanja bilo kog problema.
Stavite crni šešir za kritičko stanovište, ili žuti za sunčani optimizam! Zeleni šešir pruža obilje kreativnih ideja! Pod belim sagledajte činjenice, a pod crvenim izrazite osećanja.

A onda izmislite čitav dijapazon mogućih rešenja i razvrstajte ih - nebesko plavi šešir će vam omogućiti nepristrasan pogled na stvari.
Rezultati će biti iznenadjujuće efikasni!

Edward Charles Francis Publius de Bono (19. svibnja 1933. - 9. lipnja 2021.) [1] bio je malteški liječnik, psiholog, autor, izumitelj, filozof i konzultant. Potekao je izraz lateralno mišljenje, napisao je knjigu Šest šešira razmišljanja i bio je zagovornik učenja mišljenja kao predmeta u školama.

Edvard de Bono (engl. Edward de Bono; 19. maj 1933 — 9. jun 2021) bio je britanski psiholog i doktor medicine.

Napisao je 65 knjiga koje su prevedene na 37 jezika i držao je predavanja u više od 57 zemalja. De Bono je otac lateralnog, novog vida mišljenja koje spaja analitičko i kritičko razmišljanje. Edvard de Bono pokazuje kako svako može može da nauči da bude kreativan. Njegova teorija šest šešira za razmišljanje prihvaćena je širom sveta a istoimena knjiga jedan je od bestselera primenjene psiohologije. Kompanija MDC iz Kanade je izračunala da su primenom njegove metode uštedeli 20 miliona dolara već u prvoj godini. U Americi su procenili da metoda šest šešira znatno unapređuje i ubrzava rad porote u sudskim procesima. Sam je održao kreativne treninge za više od 200.000 ljudi i kroz interaktivne radionice uspeo da im prenese svoj metod kreativnog razmišljanja. Podučavanja o veštini razmišljanja održao je i za vodeće svetske korporacije kao što su IBM, NTT (Japan), Šel, Erikson, Ford.

Osnovna teza De Bona jeste da se u modernom društvu nedovoljno dobro razmišlja i smatra da klasično obrazovanje ne razvija veštinu razmišljanja. Prema njegovim rečima, osnovno obrazovanje „uguši dve trećine potencijala za razmišljanje a fakultet preostalu trećinu”. Smatra da je sadašnji način razmišljanja koji su ustoličili grčki filozofi odn. kako ih on naziva „tročlana banda Grka” (Sokrat, Platon, Aristotel) nedovoljno dobar zato što je on ograničen i retko kad može da donese nešto novo i revolucionarno.

Kritički osvrt
VVS news od 14. decembra 1998. u članku „Šest šešira: Edvard de Bonoova čudna lekcija“, u većem delu teksta prikazuje kritičke osvrte na ideje izložene u njegovim knjigama kao i na način prezentacije. Tu nalazimo da je Entoni Denijels, komentator „Dejli telegrafa“ povodom de Bonoove knjige „Textbook of Wisdom` napisao: „Nisam često imao priliku da pročitam jednu takvu duboko banalnu knjigu kao što je ova.`
Komentator „Fajnenšel tajmsa“ Lusi Kelavej u prikazu knjige „Parallel Thinking` kaže: „Kao i uvek sa De Bonoom, sve je prožeto arogancijom koja vas ostavlja bez daha“. Alan Rajan o knjizi kaže da je „ekstravagantno hvalisava i intelektualno prazna“.
Jednu od najoštrijih kritika De Bonoovih teoretskih postavki objavio je „Indipendent` iz pera Vilijema Hartstona koji se osvrnuo na De Bonovu anegdotu da jezik Inuita ima jednu jedinu reč za iskaz „Ja te mnogo volim, ali to ne znači da bih voleo sa tobom da idem u lov na tuljane“. Hartston konstatuje da i engleski jezik ima tako upečatljive i informativne reči, npr. „Čuo sam to što ste imali da kažete, razumeo tvrđenja koja ste hteli da istakne-te, ali nalazim da je vaša argumentacija potpuno neubedljiva. Ta reč je sr... (bullshit) i vaša knjiga je prepuna toga“.
Stiven Nordbi kaže: „Zaista sam zaintrigiran ko su De Bonovi sledbenici..... Šta je to što stvarno privlači ljude k njemu i pretvara ih u odane sledbenike? Privlačnost religijskih sekti i kultova je verovatno što nude utočište ljudima koji ne mogu uspešno da se nose sa pretnjama savremenog sveta... Edvard de Bono je roba (commodity) i predmet trgovine. On je bio u stanju da neke domišljato skovane reči upakuje i ponudi u zamenu za nešto što savremeni svet ceni više od istine: novac.`