Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K35
Oblast: Ratarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Repina pipa je ekonomski najznačajnija štetočina šećerne repe, tokom nicanja do formiranja prvog para stalnih listova. Repina pipa ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu imaga, u zemljištu na dubini 20–30 cm. Po izlasku iz zemlje, odrasli insekti su polno nezreli i dopunski se hrane mladim biljkama šećerne repe, kada i prave najveće štete. U najtoplijim časovima dana, kada temperatura pređe 17°C, povećava se intenzitet ishrane, pipa počinje da leti i naseljava udaljena repišta.
Dušan Čamprag
Akademik, inženjer poljoprivrede, entomolog, profesor fakulteta, Dušan Čamprag rodjen je 14. marta 1925. godine u Adi na severu Vojvodine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, gde je i maturirao 1946. godine. Učestvovao je u narodnooslobodilačkoj borbi i od posledica ranjavanja ostao ratni vojni invalid.
Poljoprivredni fakultet u Beogradu završio je 1951. godine. Studirao je i na Agronomskom univerzitetu u Budimpešti. Bio je na specijalizaciji u Pokrajinskom institutu za Poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu. Radio je u Zavodu za šećernu repu u Crvenki. Godine 1957. izabran je za asistenta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde je i odbranio doktorsku disertaciju 1961. godine. U zvanje docenta izabran je 1962. godine, za vanrednog profesora 1969. i za redovnog profesora 1975. godine. Tokom radnog veka posetio je, u vidu kraćih studijskih putovanja, većinu evropskih zemalja i SAD. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu predavao je na Odseku za zaštitu bilja i Odseku za ratarstvo i povrtarstvo sve do 1982. godine kada je penzionisan.
Za dopisnog člana Vojvodjanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979, a za redovnog 1987. godine. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran 1991. godine. Godine 2004. izabran je za inostranog člana Madjarske akademije nauka. Izmedju ostalog, bio je i član Upravnog odbora Matice srpske, predsednik Saveza društava za zaštitu bilja Jugoslavije, počasni član Madjarskog entomološkog društva, počasni član Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije i drugo.
Oblast istraživačkog rada akademika Dušana Čampraga čine poljoprivredna entomologija i zaštita bilja. Naučnim radom se bavi više od pola veka, proučavajući štetne insekte koji su naročito rasprostranjeni u Panonskoj niziji i jugoistočnoj Evropi. Za uspešan višegodišnji naučno-istraživački rad dobio je brojne nagrade i priznanja.