ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K123
Jezik: Srpski
Oblast: Voćarstvo

U dobrom stanju!

Trešnja je uz jagodu najramje sezonsko voće, koje se koristi pretežno za potrošnju u svežem stanju. Njeno gajenje u odnosu na druge vrste voćaka je relativno jednostavno. Ona nije probirač u odnosu na zemljište, relativno je otporna na sušu, a može se gajiti i na većim nadmorskim visinama. Zahteva mali broj zaštitnih prskanja, što povećava značaj plodova kao biološki vredne hrane. S obzirom na povoljne agroekološke uslove, dobar kvalitet plodova i njihovu visoku cenu, u našoj zemlji nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni potencijali za gajenje trešnje. Osnovni razlog za to sa veliki troškovi za izvođenje berbe, koja se obavlja ručno. Zbog velikih dimenzija stabla i relativno sitnih plodova berba zahteva dosta Ijudskog rada, što ovu proizvodnju čini manje ekonomičnom.

Za razliku od trešnje, plodovi višnje se uglavnom koriste za razne vidove prerade. Kod nas se najveće količine proizvedenih plodova smrzavaju ili prerađuju u sokove. Višnja ima veliki privredni značaj za Srbiju. Po proizvodnji plodova ona se nalazi na trećem mestu među voćkama, iza šljive i jabuke. Naša zemlja je jedan od najvećih svetskih proizvođača višnje, a izvozom smrznutih plodova se obezbeđuju značajna devizna sredstva. Oblačinska višnja, koja se kod nas najviše gaji, lako se vegetativno umnožava, tako da su sadnice jeftine. Pored toga, ona rano stupa u rod, rađa redovno i obilno, rezidba je jednostavna, potreban je mali broj zaštitnih prskanja, a berba se može izvoditi mehanizovano.

U poslednjih 30 godina gajenje trešnje i višnje u svetu je znatno intenzivirano. Stvorene su nove sorte visoke rodnosti, krupnih plodova i dobrog kvaliteta. Takođe su stvorene nove vegetativne podloge slabije bujnosti koje su omogućile povećanje gustine sađenja na 1.000-2.500 stabala po hektaru. Novi uzgojni oblici i tehnologije gajenja učinili su proizvodnju trešnje i višnje znatno ekonomičnijom i profitabilnijom nego što je to do sada bio slučaj. Nažalost, naša zemlja ne prati savremena dostignuća u proizvodnji ovih voćaka u svetu. Dominira ekstenzivni način gajenja, sa starim sortama, generativnim podlogama i malom gustinom sađenja.

U našoj zemlji postoji nedostatak literature o ovim voćkama. Poslednju monografiju koja je obrađivala zajedno trešnju i višnju napisao je prof. Dušan Stanković, a objavio „Nolit“ prepunih 30 godina. Uzimajući u obzir napredak nauke i struke u ovom periodu, već duže vreme se oseća potreba za novom publikacijom u kojoj bi bila obrađena savremena dostignuća u gajenju trešnje i višnje. Interes proizvođača za gajenjem ovih voćaka, a naročito trešnje poslednjih godina sve više raste. To je i bio razlog da se prihvatimo pisanja ove monografije u kojoj smo pokušali da sintetizujemo rezultate sopstvenih iskustava i istraživanja sa rezultatima autora iz zemalja sa najrazvijenim voćarstvom.

U ovoj monografiji su kroz osam poglavlja obuhvaćene sve oblasti vezane za savremenu proizvodnju trešnje i višnje kako naučne, tako i praktične prirode. Posebna pažnja je posvećena savremenom sortimentu, novim podlogama i novim uzgojnim oblicima koji omogućavaju veću gustinu sađenja i postizanje većih prinosa.

Knjiga je namenjena svima koji se bave proučavanjem i gajenjem trešnje i višnje, od proizvođača voća, voćarskih stručnjaka, đaka i studenata do voćara-amatera. Knjigu mogu koristiti kako oni koji stiču prva znanja o gajenju ovih voćaka, tako i oni koji žele da svoja znanja upotpune aktuelnim dostignućima u voćarskoj nauci i struci.

Zahvaljujemo se recenzentima ove monografije prof. dr Milovanu Veličkoviću i prof. dr Vladislavu Ognjanovu na korisnim sugestijama tokom pripreme rukopisa. Posebnu zahvalnost dugujemo autorima koji su nam ustupili fotografije (S. Lugli, J. Apostol, E. Farkas, C. Fieszl, M. Fotirić, D. Nikolić, G. Zec, Đ. Ružić, T. Vujović, D. Radivojević, Č. Oparnica, V. Gavrilović). Veliki doprinos izdavanju monografije su dale i brojne firme kupovinom knjige u pretplati (njihove reklame su date na kraju knjige).

Imajući u vidu ekonomski značaj trešnje i višnje, mogućnosti za unapređenje njihovog gajenja, kao i nedostatak literature u ovoj oblasti nadamo se da će objavljivanje ove monografije dati doprinos unapređenju gajenja ovih voćaka u Srbiji. Smatramo da će misija ove knjige biti ispunjena ako ona bar malo doprinese preobražaju našeg trešnjarstva i višnjarstva iz zaostalog, ekstenzivnog u savremeno, intenzivno koje se odlikuje ranim stupanjem u rod, visokim prinosima, dobrim kvalitetom ploda, manjim ulaganjem Ijudskog rada i većom ekonomičnošću proizvodnje.