ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Autor: Domaći
Oblast: Ratarstvo
Jezik: Srpski

zaštitu bilja od štetočina ,parazita,korova priručnik **9077*2019
priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura beograd 1983.
Naslov :Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura
(Manual reporting and forecasting services to protect agricultural crops)
Poljoprivreda agronomija-knjiga je bogato ilustrovana obuhvata štetočine svih poljoprivrednih kultura.
Autori : Ostojić, Zvonimir ; Šarić, Taib ; Čuturilo, Stojan
Izdavač Savez društva za zaštitu bilja Jugoslavije Beograd 1983.g
Stranica 682 + XVI.tabli u prilogu slike u boji štetočina i bolesti biljaka,.
stanje:korice vrlo blage promene-ali odlične, stranice odlične nema ispisivanja
IZ SADRŽAJA:
PROGNOZIRANJE POJAVE ŠTETOČINA: Mere I METODE suzbijanja, Prognoza pojave štetočina,Dugoročna i kratkoročna prognoza i signalizacija, Kritični brojevi za štetočine
SPECIJALAN DEO; POLIFAGNE ŠTETOČINE SVIH POLJOPRIVREDNIH KULTURA
ŠTETOČINE I PARAZITI RATARSKIH KULTURA; strnih žita, kukuruza,, suncokreta, soje, maka, hmelja,konoplje, lucerke i deteline,
ŠTETOČINE I PARAZITI POVRATARSKIH KULTURA : Kupus i druge krstašice, grašak, boranija, pasulj,krompir,paprika,paradajs,luk.,salate,krastavci, dinje, lubenice,
ŠTETOČINE I PARAZITI VOĆAKA I VINOVE LOZE : .........kruška, jabuka, vinova loza, šljiva, breskva i kajsija , trešnja i višnja, lešnik i orah, masline, smokve, agrumi.
ŠTETOČINE I PARAZITI NA USKLADIŠTENIM PROIZVODIMA...vrste i oblici
NAJRAŠIRENIJI KOROVI u usevima
* * *
PROGNOZIRANJE POJAVE ŠTETOČINA:
Mere suzbijanja
Razne mere suzbijanja (agrotehničke, biološke, mehaničke, fizičke, hemijske i druge), na poljima pod ratarskim usevima, neophodno je primenjivati na osnovu podataka sistematskog praćenja rasprostranjenosti, razvića i brojnosti štetočina, na osnovu dugoročne i kratkoročne prognoze njihove pojave i signalizacije optimalnih rokova za suzbijanje.
Pored štetočina, istovremeno je potrebno pratiti rasprostranjenost i brojnost prirodnih neprijatelja štetočina (raznih predatora, parazitoida i patogena).
Prognoza pojave štetočina
Primenom prognoze moguće je ostvarivati značajne ili veće uštede u troškovima zaštite ratarskih kultura, usled smanjivanja broja i obima hemijskih tretiranja.
Za prognoziranje pojave štetočina ratarskih kultura potrebni su brojni podaci, na primer o njihovoj rasprostranjenosti, fazama razvoja, brojnosti, zdravstvenom stanju i dr. Oni se prikupljaju putem pregleda zemljišta i biljaka, kao i primenom raznih načina lovIjenja. U tu svrhu koriste se razne metode koje su detaljno opisane u publikaciji „Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura“ (Beograd, 1983).
Oblici prognoze razlikuju se po dužini vremena obuhvaćenog prognozom, pa postoji dugoročna i kratkoročna prognoza, te signalizacija (ili upozorenje) o potrebi tretiranja ugroženih useva. Prognoze i signalizacije saopštavaju se putem raznih sredstava informisanja (štampe, teleksa, radija i televizije). Obaveštenja se, na primer, daju i preko biltena koji izdaje Institut za zaštitu bilja (Beograd, Topčider), putem časopisa „Biljni lekar“ i lista „Poljoprivrednik“, koji izlaze u Novom Sadu i dr. Obaveštenja za stručnu javnost daju se i na seminarima i savetovanjima iz oblasti zaštite bilja, odnosno iz ratarstva i drugih grana biljne proizvodnje.
Dugoročna i kratkoročna prognoza i signalizacija
Dugoročna prognoza
Dugoročnu prognozu karakteriše očekivano rasprostranjenje, gustina populacije i verovatni gubici (ukoliko se ne obave mere suzbijanja) od pojedinih značajnijih štetočina u sledećoj godini ili u još dužem vremenskom razdoblju. Jedan od oblika dugoročne prognoze je jednogodišnja prognoza, koja omogućava planiranje mera za narednu godinu, jer predviđa protiv kojih će se vrsta voditi borba, približne rokove njihove pojave, te polja odnosno rejone srednjeg i jačeg napada pojedinih štetočina. Ona je uspešnija ukoliko je prezimljavajuća faza sta-dijum koji oštećuje u narednoj vegetaciji.
Lucerkina pipa (Otiorrhynchus ligustici L.) – dugoročna prognoza izrađuje se i za lucerkinu pipu
Dugoročna prognoza, u odnosu na kratkoročnu, izrađuje se za daleko manji broj štetnih vrsta. Ona se lakše izraduje i tačnije je za objekte čija gustina i rasprostranjenje manje kolebaju, usled delovanja ekoloških faktora, kao i za štetočine čije razviće jedne generacije traje 2-4 godine (skočibube i gundelji, naprimer). Dugoročna prognoza, pored već spomenutih polifaga, izrađuje se za više vrsta štetočina ratarskih useva, na primer za žitne pivce, razne pipe (lucerkinu, repinu, kukuruznu i dr.), lucerkinu bubu, repinog buvača, kukuruznu zlaticu, žitne stenice, skakavce, metlicu, repinu nematodu, hrčka, poljsku voluliaricu i druge glodare, itd.
Kratkoročna prognoza
Kratkoročna prognoza pouzdanija je i tačnija od dugoročne prognoze, s obzirom da se odnosi na kraće vremensko razdoblje, a omogućava davanje obaveštenja o dinamici razvića jedne štetočine u toku proleća, leta ili jeseni, odnosno informacija samo za pojedine generacije ili jedan stadijum razvića.
Kratkoročne prognoze obično se daju unapred do oko 20 dana. Ova prognoza izrađuje se za neuporedivo veći broj vrsta štetočina, u odnosu na mogućnosti dugoročnog prognoziranja.
Singalizacija (upozorenje) za suzbijanje je saopštenje o nastupu optimalnog roka za sprovođenje suzbijanja jedne štetočine. To je važna karika u sklopu čitavog rada na prognoziranju štetočina, njena završna faza. Zadatak signalizacije je da blagovremeno (barem nekoliko dana pre nastupa optimalnog roka za tretiranje) saopšti signal o neophodnosti preduzimanja mera suzbijanja.
Kritični brojevi za štetočine
Pragovi:
U literaturi se sreću sledeći nazivi: kritičan broj, ekonomski prag štetnosti (EPŠ), prag tolerancije, prag odluke. Ukoliko se izuzme preventivno suzbijanje zaštita useva se izvodi kada broj jedinki neke štetočine prelazi kritični broj (Manninger G.A.) ili preti nastajanju gubitka prinosa odnosno njegovog kvaliteta čija je vrednost veća od troškova tretiranja (Kacso A.).
Prag odluke predstavlja onaj intenzitet pojave jednog štetnog organizma ili one vrednosti klimatskih iii nekih drugih činilaca, od kojih zavisi pojava nekog štetnog organizma, pri čemu se očekuje šteta veća za 30-50% od sveukupnih troškova samog suzbijanja (Maceljski M.).
Pored ekonomskog praga štetnosti (EPŠ) postoji, kada se na jednom polju istovremeno nađe nekoliko vrsta štetočina, pokazatelj kompleksnog ekonomskog pragaštetnosti (KEPŠ), koji predstavlja sumu udela brojnosti svake vrste prema njenom ekonomskom pragu. Kada se usevi nalaze u odličnom stanju, zatim kada se seme tretira insekticidima ili se koriste tolerantne sorte i hibridi, tada se uvećava postojeći kritični broj.
Kritičan broj
Kritičan broj je različit za razne vrste štetočina i iskazuje se u broju jaja, larvi, lutaka ili odraslih insekata na jedinicu površine (1,100 ili 10.000 m2), na celu biljku ili na njene pojedine organe. Kritičan broj se može izraziti i preko procenta napadnutih biljaka ili stepena naseljenosti njenih pojedinih organa.
Upotrebom kritičnih brojeva (EPŠ) u zaštiti bilja veoma se doprinosi ekonomičnijoj biljnoj proizvodnii, kao i zaštiti agroekosistema odnosno životne sredine, s obzirom da njihova primena utiče na smanjivanie čestoće i obima korišćcnja pesticida. Njihovom primenom moguće je, ponajčešće, za oko 30% smanjiti korišcenje pesticida, bez smanjivanja efikasnosti primenjenih hemijskih mera (Poljakov I.J.). U nas, skočibube na primer, predstavljaju veliku opasnost po okopavine (kukuruz, repu, suncokret, duvan i dr.) pa se suzbijanje preventivno izvodi na svim poljima jednog gazdinstva ukoliko se, prethodno, ne ustanovljava brojnost larvi. Tamo gde se obavlja pregled na brojnost štetočine ostvaruju se značajne ili velike uštede. Na osnovu takvog rada u PD „Napredak“ (Stara Pazova), na primer, tokom šest godina skočibube su u proseku suzbijane na 48% polja od okopavinama, a na 52% polja ova mera nije izvedena.
SPECIJALAN DEO; POLIFAGNE ŠTETOČINE SVIH POLJOPRIVREDNIH KULTURA
ŠTETOČINE I PARAZITI RATARSKIH KULTURA; strnih žita, kukuruza,, suncokreta, soje, maka, hmelja,konoplje, lucerke i deteline,
ŠTETOČINE I PARAZITI POVRATARSKIH KULTURA : Kupus i druge krstašice, grašak, boranija, pasulj,krompir,paprika,paradajs,luk.,salate,krastavci, dinje, lubenice,
ŠTETOČINE I PARAZITI VOĆAKA I VINOVE LOZE : .........
ŠTETOČINE I PARAZITI NA USKLADIŠTENIM PROIZVODIMA
NAJRAŠIRENIJI KOROVI