ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2023
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tvrd povez, 300 strana, izdanje Catena mundi 2023, nova knjiga, detaljniji opis:

Knjiga Dejana Mirovića Rusofobija kod Srba pokriva širok istorijski luk rusofobskih sadržaja u javnom životu Srbije. On počinje od Berlinskog kongresa i razvoja višestranačja u Srbiji, pa do današnjih dana. Knjiga dr Mirovića naslanja se na teorijska istraživanja evropskih i ruskih autora koji su se već bavili rusofobijom, Dela Kjeze, Hanesa Hofbauera, Gi Metana i Šafareviča. Istovremeno, ona je i originalna u uviđanju na koji način se rusofobska shvatanja prenose u delovanje političke i kulturne elite jedne države čiji narod je tradicionalno rusofilski.

Stoga, autor osvetljava i jedan od značajnijih društvenih procepa u srpskom društvu. On pokazuje na koji način dugotrajno delovanje nasleđenih predrasuda utiče na donošenje odluka od kojih zavisi sudbina jednog naroda.

Mirović puteve rusofobije prati gotovo od samih početaka. Počinje od vremena kada je ona imala izrazito anticarističke elemente, i kada se javlja prvi put u Srbiji. Zatim, on nastavlja preko sovjetofobije, koja je nasledila negativne stereotipe i samo prividno promenila sadržaj. Analizom rusofobskih i sovjetofobskih sadržaja titoističke Jugoslavije, autor priprea čitaloca za uvide u složeni odnos savremene Srbije prema postsovjetskoj Rusiji.
Dejan Mirović: Ideju sam pozajmio od Dostojevskog

U intervjuu listi Svedok povodom izlaska iz štampe knjige Rusofobija kod Srba. Dejan Mirović je rekao:

– Ideju sam pozajmio od velikog Dostojevskog i odlučio da pišem o rusfobiji u Srbiji upravo čitajući Piščeve dnevnike. Ali, i prateći aktuelna zbivanja u Srbiji, istraživanja javnog mnjenja, ali i dominatnog političkog i intelektulnog ponašanja današnjeg srpskog društva koja jasno pokazuju da je godine 2017. u Srbiji situacija veoma slična onoj koju je opisivao Dostojevski u Piščevim dnevnicima pre 140 godina: narod je proruski raspoložen – elita je rusofobska.
Milo Lompar o knjizi Rusofobija kod Srba.

„Dejan Mirović doseže, tematskim registrom svoje knjige, sam vrh savremenog intelektualnog trenutka. Ono što je tema mnogih intelektualnih razgovora, što je diskusija koja obuhvata različite istorijske, sociološke, pravne, političke, književne i kulturne slojeve, prikazano je u svom dugom trajanju. No, naš autor unosi nešto sasvim osobeno u opšti okvir opisane problematike: on ne piše knjigu o rusofobiji kao takvoj, odnosno o zapadnom (američkom) poreklu rusofobskih predstava, premda takvi sadržaji postoje u pojedinim piščevim naznakama, nego piše knjigu o rusofobiji kod nas. On, dakle, zadire u samu stvarnost našeg društva, preuzima rizik da govori o stvarima koje predstavljaju živo tkivo jedne stvarnosti, jer ima kritički osvetljenih autora koji su živi. Tako naš autor ulazi u jednu vrstu diskusije koja je ispunjena osetljivošću, pa njegova knjiga ima naglašeno provokativan angažman.“
Slobodan Antonić o knjizi

„Ovo je ozbiljna naučna monografija. Knjiga je od početka pisana da u celosti obradi jednu temu. Kada knjigu čitalac završi, vidi da je morala da bude napisana mnogo ranije nego sad.

Rusofobija kod Srba izgleda kao prazan skup, kao oksimoron. Odakle sad rusofobija u Srbiji. Međutim, posle ove analize vidi se da je bilo dugih istorijskih perioda kada je zvanična politika bila hladna i rezervisana prema Rusiji.“ (Deo govora sa sajamske promocije.)