Godina izdanja: 2002
ISBN: 978-86-7543-052-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Aleksis de Tokvil: O DEMOKRATIJI U AMERICI - preveo: Živojin Živojinović DEMOKRATIJA - AMERIKA

Tvrd povez - udžbenički format, 662strane, izdavač: IZDAVAČKA KNJIŽARNICA ZORANA STOJANOVIĆA - Sremski Karlovci, knjiga ima posvetu?

Najbolju knjigu o demokratiji u Americi nije napisao Amerikanac već Francuz Aleksis de Tokvil (1805-1856). Prvi put je objavljena 1835. (I deo) odnosno 1840. (II deo). Nije greška, u pitanju je sredina 19. veka. Nalazi, analize, opisi, prognoze, slutnje, kritike su od one vrste da se ne mogu poricati bez ataka na logiku i hvatanja u laži i prevari.
Najpre, ko je Tokvil? Rođen je 1805. u aristokratskoj porodici, a ujak mu je bio predsednik Malzerb koji je posle Francuske revolucije završio na giljotini. Istu sudbinu jedva su izbegli i Tokvilovi roditelji. On sam je postao značajna politička ličnost i bio ministar spoljnih poslova francuske Druge republike. Po političkom ubeđenju je bio liberal, ali i realista. Ako je Francuska revolucija istakla tri parole: sloboda, jednakost, bratstvo, Tokvila je zanimalo kako se uspostavlja odnos jednakosti i slobode.
Mladi Tokvil odlazi u Ameriku da vidi kako se ostvaruje ono za čim je žudeo u Francuskoj. Ne može se reći da nije bio oduševljen carevanjem ?potpune slobode?. Ostao je godinu dana i demokratiju je video pre svega kao istoriju vlasti. O tome on piše romaneskno uzbudljivo i naučno precizno. Stalno se, međutim, pitao kuda vodi jednakost.
- Američke institucije, koje su za monarhističku Francusku bile samo predmet zanimanja, za republikansku Francusku treba da budu predmet proučavanja. Nova vlast ne zasniva samo sila nego i dobri zakoni. Posle borca, zakonodavac. Onaj ruši, ovaj utemeljuje. Svaki treba da izvrši svoje delo - opominje Tokvil u predgovoru za 12. izdanje iz 1848.
Ali svaka revolucija ne jede samo svoju decu nego rađa i jača birokratiju. Pojedinac postaje homogena nediferencirana masa koja osluškuje samo centralnu vlast. Odnosi koje je sama izgradila postaju njen kamen spoticanja. Rođeno dete postaje oceubica. Iz demokratije sve može da nastane, ali nema te sile koja može da joj se suprotstavi. I eto prvog koraka ka apatiji, potpunom okretanju sebi. Birokratiju brine jedino ko će doći ponovo na glasanje...
U drugom delu knjige Tokvil produbljava svoje sumnje i gotovo proročki govori o političkom životu, slobodi štampe, ratu, religiji, umetnosti, obrazovanju, filozofiji, većini, manjini, ljubavi prema materijalnom blagostanju. Ima se utisak da je Tokvil tako dobro pročitao i (pred)osetio demokratiju u Americi da mu i sve ono što se desilo za naredni vek i po nije oduzelo ništa od aktuelnosti i svežine. Nikakva naknadna ?učitavanja? nisu potrebna. Glavna opasnost svakog totalitarizma je nasilje, a demokratije - laž.
Izdavač Knjižarnica Zorana Stojanovića je 1990. godinu osetila kao pravi trenutak za prevođenje ove čuvene studije. Makar i sa zakašnjenjem ova knjiga ne treba da bude samo obavezna literatura, za sve koji sudeluju i odlučuju u javnom životu, nego i sve one koji o politici, pa i o demokratiji hoće ?nešto? da kažu. Što reče onaj stilista sa televizije (stilista danas lepo oblači, a može i dobro da piše): - Čitajte, bre!


Među novim predmetima posmatranja koji su mi za mog boravka u SAD privlačili pažnju, nijedan mi nije toliko pao u oči koliko građanska jednakost. Nije bilo teško otkriti ogroman uticaj koji ta prva činjenica vrši na društvena kretanja; ona usmerava građansku svest, daje izvestan kroj zakonima; onima koji vladaju postavlja nova načela, a građanima uliva svojstvene navike. Ubrzo sam uočio da se uticaj iste te činjenice prostire i daleko izvan političkih običaja i zakona i da građanska jednakost isto tako moćno dejstvuje na građanstvo koliko i na vladu; ona stvara izvesna shvatanja, budi izvesna osećanja, sugerira običaje, a uobličava i sve ono što sama ne stvara.